LASLO VEGEL: Zločesti Twitter

08 Mar 2013

Vlast je gladna žrtava!

Zaustavite Twitter!

U srpskim medijima odomaćila se nova kovanica: Twitter-politika. Ministar za poljoprivredu samouvereno izjavljuje da je jedan od razloga izbijanja skandala s mlekom – evrofanatizam. Ne razumem se baš sasvim u politički žargon, ali se nehotice setim nedavnog putešestvija prvog potpredsednika vlade Srbije Aleksandra Vučića u Nemačku, gde je izjavio pored ostalog i to da su nam neophodne evropske norme: zakoni, pravila, standardi. I da radi nas samih moramo ubrzati procese našeg priključivanja evropskim integracijama – naglasio je Vučić. Da nije došlo do unutarpartijskog raskola dok sam nakratko izbivao iz zemlje – pitao sam se u nedoumici. Ali, u redu, neka svoje ad hoc izjave razjasne među sobom, mene sad više zanima misterija Twitter-politike. U čitavom regionu je već dat znak za uzbunu. Iskrsao je ozbiljan problem s mlekom, prošlogodišnje vremenske neprilike su nanele ozbiljne štete pre svega kukuruzu, još pre nego što bi se pristupilo berbi pojavila su se neka gljivična oboljenja, tako da je kancerozna supstanca zvana aflatoksin dospela i u stočnu hranu, sledstveno tome, taj toksin se pojavio i u mleku. Nije bila potrebna neka naročito velika stručna pamet pa da ministasrstvo za poljoprivredu blagovremeno preduzme određene zaštitne mere. Ali, dotično ministarstvo se nije oglašavalo. U okolnim zemljama su promptno reagovali već na prve sumnjive znakove, ovdašnje ministarstvo je pak i dalje – kao zaliveno. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu je obavestio ministarstvo, ali nije bilo nikakve reakcije. Potom je tek pokrajinski sekretar objavio na Twitteru alarmantne podatke. Građani su se, naravno, potrudili da se informišu, i proizvođači mleka su čuli zvona za uzbunu u susednim zemljama i nestrpljivo čekali da se oglasi i ovdašnje ministarstvo. Ali, uzalud. Pa su načuljili uši, ne bi li čuli šta se cvrkuće na Twitteru. I na Twitteru su čuli da se krave i u Srbiji hrane zaraženom stočnom hranom. Dakle, skontao sam, to je ta Twitter-politika: kad ministarstvo ćuti, a Twitter cvrkuće. Razotkriva i izbrblja tabue. Nema druge, treba zabraniti taj Twitter koji seje razdor, širi glasine i diže paniku.

Molitva

Ne marim. Neka bude volja njegova, samo neka ne okleva.

Vladina poruka

Srpska vlada je jednim neočekivanim zamahom mača presekao Gordijev čvor. Od sada dozvoljena količina kanceroznog aflatoksina u jednom kilogramu mleka neće biti 0,05 mikrograma, nego 0,5 mikrograma. I gotovo. To je to. Odgovornost je na ovaj krajnje jednostavan način suspendovana. I na ovom mestu ne mogu da odolim a da ne citiram jednu rečenicu iz Šekspirovog Henrika V: „Okreni ga na koji bilo problem / Politički, on će taj Gordijev čvor / Odrešiti lako kao podvezicu.” Nije reč, zapravo, ni o mleku, ni o aflatoksinu, već o nečemu mnogo vrednijem: o zaštiti zdravlja stanovništva. Ponadao sam se da će ovaj „skandal” prinuditi državu da od sada pažljivije kontroliše šta kupujemo u prodavnicama, kakav je kvalitet hrane, da li on odgovara propisima, itd. Trebalo bi možda jednom postaviti i pitanje: da li postoji prehrambena mafija? Nije reč, dakle, o jednoj aferi, već o kulturi svakodnevnog života.

Praznični rituali

Praznuju, proslavljaju žrtve oni koji zahtevaju nove žrtve. Vlast je i danas gladna žrtava. Stihovi Atile Jožefa i danas važe: „Nije još bilo svinje koja bi pala u nesvest / kad bi ugledala valov s pomijama.”

Nadmoć politike

Pripremam se za novosadski susret Kružoka saradnika nekadašnjeg nezavisnog nedeljnika Naplo. Sastaće se ponovo stari prijatelji. Svojevremeno sam u subotičkoj poslastičarnici Bodiš imao priliku da pročitam odlomak iz Priča iz donjih predela, a potom, u Novom Sadu, u istom društvu, čitao sam u novembru prošle godine iz rukopisa svog romana Neoplanta, ili obećana zemlja. Ovoga puta će me Viktorija Radič propitkivati o „donjim predelima”. Makar s vremena na vreme susrećem svoje čitaoce koji nisu u prilici da nabave moje knjige na mađarskom. To više nije toliko ni lično pitanje, na knjige, na kulturu niko i ne pomišlja, naime, to ne donosi glasove niti jednoj partiji. I dok se tako pripremam, prisećam se kako je rasturena redakcija Uj Simposiona koju je vodio Janoš Siveri. I nema sumnje, pored Siverija najviše je u razbijanju časopisa stradala Viktorija Radič. Stajala je na vetrometini sama, bez nade, dvadesetogodišnja devojka, i bila je primorana da ode iz zemlje. Međutim, žrtva tih događaja ne dobija priliku da progovori ni danas. Na muk su osuđeni svi koji tada nisu ćutali, nego su digli svoj glas. Nadmoć politike je, izgleda, dominantna….

Pobeda zdravog razuma

Čitam šturu vest da će vlada ipak da vrati stari propis i da će i u buduće gornja dozvoljena granica prisustva aflatoksina u kilogramu mleka biti 0,05 mikrograma. Konačno jedna pobeda zdravog razuma.

mart 2013.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!