LASLO VEGEL: Zemlja s kamenom pločom na grbači

23 Mar 2015

Nostalgija za ratnim vremenima

Nostalgija jednog ministra

Nema ničeg iznenađujućeg, ništa čudnog u tome što je Vojislav Šešelj, vođa Srpske radikalne stranke nazvao Zorana Đinđića, ubijenog predsednika srpske vlade – izdajnikom, štaviše, neprijateljem. Retorika vojvode Šešelja ni po čemu se nije promenila. Međutim, snagom iznenađenja deluje tvrdnja ministra u aktuelnoj srpskoj vladi, Aleksandra Vulina: prema njegovom sudu svi koji su bili neprijatelji Miloševića, bili su, i jesu, ujedno i neprijatelji Srbije. Ova izjava ne bi bila iznenađujuća, ukoliko bi Vulin ovo rekao kao lider neke patuljaste opozicione partije, i možda bismo tu izjavu mogli da shvatimo kao svojevrsno nostalgičarenje, s obzirom na to da je bio svesrdni član tadašnje političke elite. Međutim, Vulin je jedan od ministara u trenutno vlasnoj koalicionoj vladi. Posle ove Vulinove izjave moram neizostavno da podsetim na reči premijera Vučića, kad se javno požalio da ni on, ni njegova vlada nema podršku elite. Naravno, ne mogu da znam, na koju elitu je mislio? Koja elita ne podržava približavanje Srbije evropskim integracijama, ili – recimo – koja elita ne odobrava rešavanje pitanja Kosova? Vulinova izjava svedoči da takve elite postoje. Svojevremeno je Milošević onemogućio procese priključenja Srbije Evropskoj uniji, on je kreirao kosovsku stupicu. Stoga bi bilo celishodnije da premijer Vučić ne markira neke apstraktno shvaćene elite koje nemaju poverenja u njega i u njegovu vladu, već da svoj pažljivi pogled skrene na svoju vladu. Jer izjava ministra Vulina prilično pobuđuje sumnje. Pročitavši ovu izjavu, pomislio sam na one mlade ljude koji su u devedesetim godinama napustili zemlju. Nije im bilo ni malo lako. I pomišljam na grobove mladih rezervista, čije porodice nisu mogle da objave čitulje u novinama, jer im je to bilo zabranjeno. Izranjaju mi iz sećanja prognanici, izbeglice, ili oni koji su iz političkih razloga bili izbačeni s posla. Tragedije za tragedijama. Dugo sam se nadao da će se jednom Vučićeva vlada i njima izviniti. Ali, ne! Danas nam se ponavlja, da ne bude zabune, da su svi oni – neprijatelji.

Zemlja s kamenom pločom na grbači

Neki prijatelji su zapazili da Viktor Orban u svom godišnjem obraćanju naciji nije pomenuo prekogranične Mađare. Zbog čega? Ovaj detalj je izmakao pažnji i političkih analitičara. Što je donekle i razumljivo, ovih dana se u mađarskim medijima vode drugačije borbe. Lajoš Šimička, nekadašnji saborac Viktora Orbana i njegov najbolji prijatelj, podgrejao je sumnju da je sadašnji predsednik vlade, svojevremeno, kao spoljni saradnik, izveštavao nadležna odeljenja državne bezbednosti. Dokaza nema, ako ih i ima, njih treba tražiti u Moskvi – izjavio je Šimička. Navode se argumenti, pro i kontra. Osvanuli su i razni dokumenti, bauk kruži Mađarskom, bauk sumnji. O tome pričaju, raspravljaju ljudi u metrou, na tramvaju. Pažljivo čitam novine, razne portale, ali me najviše zanima vox populi. A zapravo to je ono što najmanje poznajem. Glasovi veoma podeljenih, polarizovanih elita zvuči mi poznato. Primećujem da se i „glas ulice” naglašeno razdvaja, s obzirom na to da su strasti na obe strane beskrajno žestoke. Pomišljam na onaj stari Fides. Koliko je samo olako, isprazno prošlo dvadesetpet godina, moram naglas da kažem: u međuvremenu se nešto desilo s Mađarskom. Ne samo u politici, nego i u društvu. U zamišljenom loncu vri čemer i bes, širi se strah i osećanje bespomoćnosti. Ne znam kako je do toga došlo. Ne zanima me prošlost ovog ili onog političara, zanima me sama, nerazjašnjena prošlost koju ova zemlja tegli na leđima poput kakve teške, tajanstvene kamene ploče. I od sad primam k znanju da je Mađarska duševno iskasapljena, da je razdrobljena. Stojim bespomoćan, ophrvan nedoumicama, pred ovom činjenicom. Naravno, pojma nemam ko će u sledećoj rundi biti politički gubitnik, odnosno dobitnik sadašnjih suprotnosti, ali sam siguran u jedno: neprestana sumnjičenja će duševno izmoriti vlast. Više ni Viktor Orban neće ostati onaj stari, čak i ako sumnje ostanu nedokazane: priča počinje da skreće u svet romanesknih junaka.

mart 2015.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!