LASLO VEGEL: Vojvodina kao dekor političke scene

03 Jul 2016

Od plišane revolucije do plišanog despotizma

Dekor na sivom pro?elju politi?kog sistema

Samo jedan kratak pogled na televizijski program. Najpre su se u Dalju, zatim u Tavankutu i kona?no u Subotici (sve u istom danu) sreli srpski predsednik vlade Aleksandar Vu?i? i predsednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar Kitanovi?. Mediji su ovaj susret namah proglasili ako baš i ne istorijskim, ali ono svakako važnom etapom u razvoju srpsko-hrvatskih odnosa. Imam problem s ovakvim kvalifikacijama, bezmalo je svaki dan istorijski, po?etak neke etape, kamen-me?aš – stalno se spoti?emo o to kamenje, toliko ih ima. Politi?ari se druže, daruju jedni druge, pa se malo-malo podžapaju, a onda se opet grle i ljube. Takvi su o bi?aji ovdašnji. Zatim nova vest: formirana je pokrajinska vlada. Radio-televizija Srbije ovu vest i ne objavljuje me?u vode?im vestima. ?ita? vesti monotnim glasom ?ita tekst sa tzv. “idiota” pred sobom, vest kao vest, ništa naro?ito. I zaista, Vojvodina dobija sve bezna?ajnije uloge. Bi?e svojevrsni dekor na sivom pro?elju politi?kog sistema. Toliko. Osta?e ponešto od nje za potomke, recimo, u delima Aleksandra Tišme. Ne vredi se zamajavati sa njom. Europeiše Rundšau (Europäische Rundschau) traži od mene esej o Srbiji. Pa, baš u nevreme, ophrvan sam dilemama. Dnevnopoliti?ki doga?aji su izvan krugova mojih interesovanja. A i ?itaoci Europeiše Rundšaua su ravnodušni prema ovdašnjim temama. U prvi mah sam pomislio da napišem neku vrstu post scriptuma za moj roman Exterritorium, ali sre?om odmah i uvi?am da bez osnovnog dela ?itaoci ne bi iz njega mnogo shvatili. Ali ovaj post scriptum bih jednom ipak morao da napišem. Naravno, za doma?u upotrebu. Da bih osvežio svoja se?anja, uzimam u ruke odli?nu knjigu Holma Sundhausena o Srbiji. Ovaj berlinski univerzitetski profesor mnogo citira iz Filozofije palanke Radomira Konstantinovi?a (mnogi drže da je ovaj veliki osej svojevrsna Biblija onih koji druga?ije misle), a posebno isti?e misao po kojoj se u provinciji vreme zaustaviloi da se nikakve promene ne mogu o?ekivati. “Istorija nas je zaboravila”, piše Konstantinovi?. I razmišljaju?i o Konstantinovi?evoj knjizi polako uvi?am da me zapravo zanima isklju?ivo ?ovek ove, na sprud prošlosti nasukane zemlje, njegovo ose?anje života. One sudbine koje je istorija smetnula s uma. S Beketom bih morao da prou?avam ove okolnosti da b ih mogao napisati “post-exterritorium”.

Bakandže sa kramponima

Možda mi se sad sveti moja nekadašnja nestrpljiva mladost, pošto sam u poslednje vreme nezadovoljan samim sobom. Da bih se makar donekle utešio, ?itam dnevni?ku belešku ?ule Ilješa pod datumom 15. decembar 1956. “Sklon sam ideji da treba ostati miran, i odozdo netremice posmatrati, o?ima budnim, oštrim kramponima na?i?kane ?onove bakandži božanstava koji se bore iznad nas, i da samo s vremena na vreme obrišemo prašinu iz o?iju, sa vrata.” Nekad bih skoro izvesno odbio ovaj scenario, danas bih razmislio. Svakog dana prikupljam snagu, i pri tom sokolim sebe: ostani miran. Umirujem sebe, dok budnim o?ima, netremice, pratim kramponima na?i?kane ?onove posva?anih mo?nika. Jedini otisak mojih budnih o?iju je ovaj dnevnik. Nalik je na nekadašnje poruke u boci.

Crni petak

Rano ujutro, kao i mnogi drugi, sa zaprepaš?enjem ?itam vest o ishodu referenduma u Engleskoj: ve?ina Britanaca je za izlazak iz Evropske unije. Premda sam ra?unao i na takav ishod, sad mi se ?ini neverovatnim. Na posledice, na o?ekivani domino-efekat ne smem ni da pomislim. Prise?am se izjave ?er?a Šoroša od pre nekoliko dana: Scenario “crnog petka” mogao bi da bude fatalan. Šoroš predvi?a ja?anje recesionih tendencija u privredi, što dovodi do osetnog pada prihoda doma?instava, vrednost britanske funte ?e pasti za 15-20 posto… Pored svega mene brine da ?e ovu odluku najviše osetiti na svojoj koži siromašniji slojevi. Krajnja desnica eufori?no slavi, putin je vrlo zadovoljan. Na berzama haos, britanska funta je ve? pala za 10 posto. Oni imu?niji ?e i sad nekako da se izvuku, britanska vlada ?e kreirati nove poreze, da spase vladaju?u klasu. Ne?e biti odlu?uju?i ni gubici u privredi, njihovu cenu ?e ve? naplatiti od radnika. Prema jednom podatku 85 posto bogatstva sveta nalazi se u rukama 10 posto svetske populacije, za njih ne bih big zna kako brinuo. Najgore što im se može desiti da izgube, recimo, cenu jedne jahte ili vile. Što je skoro ništa. Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije oslabi?e britansku privredu i stabilnost Unije. Samo se nadam da je ne?e radikalno potresti. A potom pomišljam na vlastite sudbine. Švajcarska može da opstane bez Evropske unije, ali ne i Balkan, ne i Srednjoisto?na Evropa. Bez nadnacionalnih struktura izme?u nacionalnih država u regionu Isto?no-srednje Evrope ponovo ?e do?i do izražaja opasne napetosti. Ako ne ve? danas, onda sutra. Neka vrsta garanta balkanskog mira je ?injenica pridruživanja, ili nada u pridruživanje Evropskoj uniji. Kako Evropska unija bude slabila, tako ?e na Balkanu da ja?a ruski uticaj. Nije isklju?eno da ?e dalje slabljenje Unije uroditi novim sukobima na Balkanu ?ije stare rane još nisu zarasle. Istupanjem Velike Britanije iz Evropske unije “višegradska ?etvorka” (Poljska, ?eška, Slova?ka i Ma?arska) shavti?e, ne malo iznena?ena, da je pala u sopstvenu zamku. Nikad nisam bio oduševljen briselskom birokratijom, tim evropskim mandarinima, ni uniju evropskih nacionalnih država nisam smatrao pravim rešenjem, ni sama Evropska unija nije ni malo savršena, ali sve do sada nije niko izmislio ništa bolje. Me?utim, politi?kim elitama nacionalnih država i to je previše.

Provincija kontra Evropa

Analiti?ari ukazuju na jedan paradoks. Za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije glasali su ve?inom u britanskim provincijama, dok su u velikim gradovma, a naro?ito u Londonu, glasali za ostanak. Ergo, pobedila je provincijalna Engleska. Britansko društvo je na ovom planu mnogo podeljenije, nego što sam mislio. I još jedan zanimljiv podatak: glavni argument pristalica izlaska iz Unije bilo je masovno useljavanje. Dakle, “virtuelni” migranti su podelili englesko društvo! Me?utim, useljenici se ne nastanjuju u unutrašnjosti Engleske, ve? u velikim gradovima. Poznato je, recimo, da je London cilj ma?arskih useljenika, ve? se govori o tome da je London postao (i) važan “ma?arski grad”. Migranti su, dakle, problem onih engleskih gra?ana koji se u svakodnevnom životu i ne sre?u sa njima. A to zna?i da ?e problem migranata biti sve krupniji politi?ki faktor koji ?e zna?ajno uticati na produbljivanje podela u društvu iza koje se podmuklo krije rak-rana modernog kapitalizma.

Plišani despotizam

Nema sumnje da je najve?a ludost ona prazna iluzija po kojoj je demokratija ostvariva (i) bez demokrata. Najnovija iskustva pokazuju da sve ve?i broj gra?ana s pravom glasa vrlo olako ostavlja demokratiju na cedilu, veruju?i da diktatura nodi ve?u sigurnost. Sve su glasnije one grupacije koje priželjkuju ?vrstu putinovsku ruku, pod jednim uslovom, da autoritarnom lideru ne manjkaju nacionalna ose?anja. I evo nas kako se iz plišane revolucije batrgamo prema haosu. Bojim se da odande uredno poplo?ani put vodi u plišani despotizam.

jun 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!