LASLO VEGEL: Velika tišina

30 Mar 2013

Žudimo za optimizmom kao za parčetom hleba

Nema mesta dvostrukim merilima

Javnost se u Mađarskoj zgrozila kad je nedavno jednom publicisti, poznatom po antisemitskim i antiromskim stavovima, dodeljena značajna državna nagrada. Svetska štampa je danima brujala o tom skandalu. Naposletku je Zoltan Balog, ministar za ljudske resurse u vladi Viktora Orbana, priznao da je bio neobavešten, i uputio pismo nagrađenom publicisti Ferencu Sanislou s molbom da vrati nagradu. Mnogi su, međutim, ukazali na okolnost da je mađarska štampa u Vojvodini, i to ona čiji je osnivač Nacionalni savet Mađara, nekritički prezentovala čitav ovaj događaj. Pravila se, naime, kao da je sve u redu. Mada bi morala krajnje odmereno da sudi o ovoj pojavi, jer prećutkivanje antisemitskih i antiromskih ispoljavanja u matičnoj zemlji zapravo samo ohrabruje, podstiče one koji ovde, u Vojvodini, „neguju” govor mržnje protiv manjinskih grupa, uključujući i mađarsku nacionalnu manjinu. Dakle, ne mogu se primenjivati dvostruka merila! Jer ako smo to prećutali, lako nam to mogu spočitati. Ako se zgrozimo, ako se skandalizujemo – i to s pravom! – nad antimađarskim grafitima, ako osuđujemo prebijanje Mađara u Bačakoj, moramo da izrazimo svoje zgražavanje i nad svim drugim ksenofobnim pojavama.

Melem

Slovački ministar za inostrane poslove Miroslav Lajčak u intervjuu slovačkim i češkim listovima, izjavio je da je vreme da se slovačka vlada izvini slovačkim Mađarima zbog masovnih deportacija posle završetka Drugog svetskog rata. Gest vredan svakog uvažavanja. Politički odnosi između Mađarske i Slovačke se u poslednje vreme popravljaju, što povoljno utiče i na saniranje rana zadatih poznatom Benešovom doktrinom. Posle ovoga se neizbežno postavlja pitanje: šta čini srpska vlada u vezi sa mađarskim i nemačkim masovnim grobnicama u Vojvodini, šta preduzima po pitanju nedužnih žrtava retorzija krajem 1944. i početkom 1945. godine? I da li uopšte i čini nešto?

Nema vrhuška, malodušna javnost

Širi se, sve više, pošast ravnodušnosti. Ponovo je u porastu broj antimađarskih incidenata. Manjinski političari u svojim saopštenjima objavljivanim u manjinskoj štampi rutinski protestuju, ali u parlamentu nema interpelacije. Nemi su i univerzitetski profesori, zanemeli su čelnici, direktori, predsednici manjinskih institucija, ćute svi oni koji danas čine „pozicinirani vrh”, koji danas predstavljaju „vrhunsku inteligenciju”. A iza sebe imaju ugled, kapital i uticaj institucija kojima rukovode. Zbog toga i deluje toliko sablažnjavajuće ova velika tišina, jer nije reč samo o politici, nego i o čovečnosti. I sve mi to pada na pamet čitajući „erdeljsku hagiografiju” Lajoša Kantora pod naslovom Konglomerat. U današnje vreme istina ni približno ne zahteva takve nadljudske žrtve koje su nekad podnosili čelnici mađarskih ustanova u Rumuniji. Da li grešim? Da li ovi „incidenti” više nisu ni tako važni? Da li preterujem kad se neprestano vraćam na tu temu? Ne interesuju me toliko pojedinačni slučajevi, koliko duševne posledice: malodušnost, bežanje od stvarnosti, odumiranje inicijativa, čangrizanje, gunđanje u manjinskom zapećku. Ali šta i da rade obični ljudi kad predsednici, glavni urednici, direktori i svi veliki šefovi – ćute?

Muk

Kosovo? Da? Ne? Pregovori se prekidaju, pa se nastavljaju, negde grmi, negde sevaju munje, negde besni nevreme kao na sudnji dan, ali ne znamo ni gde, ni zašto. Narod je već umoran od svega. I u privrednoj sferi vlada zloslutni muk. Pre nekoliko dana sam u jednoj banci, u redu pred šalterom, čuo da se u pokrajini sprema otpuštanje 500 službenica. Mora da je velika nevolja, kad su i one stigle na red. Jer, do sada su otpuštali uglavnom radnike. I neposlušne novinare. U Srbiji vlada velika tišina. Cena zemnog gasa je na svetskom tržištu u padu, ali u Srbiji ostaje nepromenjena. Najavljuje se poskupljenje električne energije, potrošači gunđaju, ali samo između sebe, javnih protesta nema. Cene su u stalnom porastu, na šta je vlada sve popularnija. Apsurdne li zemlje! Žudi za optimizmom, kao za parčetom hleba. Ili još i više.

mart 2013.
(Preveo A. Vicko)

Podelite ovu stranicu!