LASLO VEGEL: Velika gužva

29 Jun 2012

Šta će biti s masovnim grobnicama?

Demoni današnjice

Još ima u meni nemira, još je u meni živa radoznalost. Rano posle podne jednim malim kombijem putujem u Suboticu da pogledam predstavu Pass-port Subotica/Szabadka u režiji Andraša Urbana. I vredelo je da putujem, videli smo izuzetnu predstavu. ?ini mi se da je Urban dospeo do one ta?ke od koje sad može da krene ka strmim vrhovima. Izgradio je vlastiti svet. Možda je baš ova predstava bila poslednja cigla u njemu, posle koje može da usledi Velika Pustolovina. I vreme mu je naklonjeno jer, na koju god stranu krenuo, neizbežno ?e da lupi glavom o zid – a povratka nema, jer ga tamo ?eka udobna provalija. A u tom slu?aju je bolje da se opredeli za nemogu?e. Jer provaliju biraju oni koji su, doduše, talentovani, ali samo donekle. Pass-port je rediteljski projekt u ?ijem je uobli?avanju pomagao i dramaturg Atila Antal – treba zapamtiti ovo ime. A iz igre gluma?kog ansambla se videlo da su svi igrali ne samo prema gluma?kim, ve? i prema dramaturškim zamislima. Suboti?ko pozorište Deže Kostolanji – sad se jasno pokazuje – izvrsna je škola, glumci igraju s nema?kom preciznoš?u i s bujnom mediteranskom maštovitoš?u. S nekoliko gestova, s nekoliko re?i se predo?ava kako se utapaju jedna u drugu mra?na, tmurna no? i južnja?ko blještavilo. Pred nas izranja jedno druga?uje lice Subotice koje deluje bar toliko razotkrivaju?e, koliko i Kostolanjijeva proza. S tom razlikom, da se tada ukazivalo na onaj tromi, lenji, džentroidni svet, a danas na usijane etni?ke konflikte. Subotica je – pišem – a mogao bih napisati i da je Srednjoisto?na Evropa, anamneza bolesti po?etka 21. veka. „Grad demona” – piše u programskoj svesci. Naši demoni, naši fantomi, naše traume: Subotica, dakle, to smo mi, pada mi na um kad se posle predstave, sa Denešom Debreijem, prise?amo Duple ekspozicije u režiji Ljubiše Risti?a koja je tako?e bila fokusirana na me?unacionalni konflikt. Postoje odre?ene podudarnosti izme?u te dve predstave. U njoj je igrao i Deneš, sa Zitom ?eneš, Henrijetom Varga, Arpadom Bakotom… i mogao bih još da nabrajam imena. ?ak je i ljubav nemogu?a, govore u toj predstavi suprotstavljene strane i upiru pištolje jedna u drugu. I razležu se pucnji. Iskazuju?i pijetet žrtvama, Risti? prekriva scenu ma?arskom i (tada još postoje?om) jugoslovenskom zastavom. Urban formuliše druga?iji završetak. Glumci sade cve?e – u pesak. To je najverodostojnija suboti?ka metafora za koju znam. Zasaditi cve?e u pesak! To se dešava na sceni, ali, kako vidim, u životu se u vešta?ki pesak gura vešta?ko cve?e.

Ader je zadovoljan

Na marginama konferencije Ujedinjenih nacije u Rio de Žaneiru predsednik Srbije Tomislav Nikoli? susreo se i sa predsednikom Ma?arske, Janošem Aderom koji je obe?ao da ?e Ma?arska u?initi sve da Srbija što pre dobije datum po?etka pregovora o ulasku u Evropsku uniju. Ader je izrazio i zadovoljstvo manjinskom politikom u Srbiji i položajem ma?arske manjine u njoj, ali se pohvalno izrazio i o tome što Savez vojvo?anskih Ma?ara kontinuirano u?estvuje u vlasti.

Šta ?e biti s masovnim grobnicama?
Imamo li smelosti da se suo?imo sa tim?
Ima li i tome mesta u sveopštem poga?anju?

Pre nekoliko meseci akademik Vojislav Stanov?i?, predsednik srpskog dela me?udržavne mešovite srpsko-ma?arske komisije za istraživanje i obelodanjivanje zlo?ina po?injenih u Vojvodini krajem 1944. i po?etkom 1945. godine, u?estvovao je u nau?noj konferenciji u Subotici koju je Saveza vojvo?anskih Ma?ara organizovao u sklopu sve?anog obeležavanju 90. godišnjice osnivanja prve ma?arske stranke u Vojvodini. Ova okolnost ukazuje na to da ma?arska manjinska stranka uvažava li?nost nau?nika, akademika Stanov?i?a. Akademik je za Televiziju Vojvodine izjavio da se broj ma?arskih žrtava u Vojvodini u tom periodu kre?e izme?u 5600 i 6000. Ovaj podatak protivre?i dosadašnjim procenama koje govore o 20, odnosno 40 hiljada ma?arskih žrtava. Ustanovljavanje istine je u nadležnosti istraživa?a. Akademik Ferenc Glac, predsednik ma?arskog dela pomenute mešovote komisije, na me?unarodnoj konferenciji pod nazivom Od suživota do masovnih ubistava – Vojvodina u vreme Drugog svetskog rata koja je održana 30. septembra 2011. godine (sa u?eš?em ?lanova Srpsko-ma?arske akademijske mešovite komisije, budimpeštanskog Evropskog instituta i Instituta za istoriju Ma?arske akademije nauka), rekao je slede?e: „Završetak svetskog rata podrazumeva i sahranu mrtvih, i odre?ivanje odštete. Što – na ?udan, ali ne i iznena?uju?i na?in – potomci žrtava o?ekuju od me?uakademijske komisije. O?ekuju, naime, da uklonimo ?ak i poneku železni?ku stanicu izgra?enu nad masovnim grobnicama, da intervenišemo kod lokalnih vlasti po pitanju izgradnje i ?uvanja spomenika žrtvama. I da na?emo imena njihovih najbližih na nekakvim listama, a i njihove kosti u neobeleženim grobnicama. To su legitimna o?ekivanja, ali to nisu naše nadležnosti. (Zato i kažemo da pored mešovite akademijske komisije istori?ara treba formirati i jednu me?udržavnu društveno-politi?ku mešovitu komisiju kojoj bi se s ovakvim zahtevima mogli obra?ati potomci žrtava. Nadamo se ?e jednom i politika smeti da se suo?i s ljudima…)” Prolazile su sedmice, meseci, nastupila je i zima, a potom je stiglo i prole?e. ?ute akademici, ?ute politi?ari, ?ute grobovi, ?uti Nacionalni savet Ma?ara, ?ute strana?ka glasila. Primili su k znanju tekst ma?arskog akademika, primili k znanju broj?ane podatke srpskog akademika. Niko ništa ne demantuje. Možda je Glac pogodio baš tamo gde treba kad je izjavio da i politika treba da se osmeli i da se suo?i s prošloš?u – neka to u?ine i manjinski politi?ari. Neka traže uspostavljanje mešovite društveno-politi?ke komisije, a na osnovu njenih nalaza bi srpski parlament mogao da se izjasni o masovnim ubistvima 1944. i 1945. godine. Ne razumem zašto se to izbegava. Nešto bi i oni morali da rizikuju. Ali, za sada, to nije tema, to ni posle 67-68 godina nije prioritet, u jeku se me?ustrana?ke nagodbe, mešetarenja, gužve oko fotelja. Politi?ka buvlja pijaca usred letnje žege. Zatim se treba odmoriti od naporne podele plena, treba izabrati nove sekretarice, pouzdane voza?e, a dotle ?e jednog lepog dana da se prikrade i jesen. A, da… nekih funkcija su se ipak dokopali. X. odlazi na mesto Y.-ona, od sada ?e Y. vršiti Z.-ovu funkciju, a Z. ide na X.-ovo mesto, itd., itd.

jun 2012.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!