LASLO VEGEL: Uskrs sa bornim kolima

02 Apr 2016

Nikad se nisu ogradili od jogurt-revolucije

Raspršavaju se evropski snovi

Već rano ujutro sedim za pisaćim stolom, nameran da radim na svom novom dramskom tekstu koji, za sada, ima ovaj naslov: Postkomunistički mirakul. Ali, prekidam sa pisanjem, jer stiže užasna vest: dve velike eksplozije na briselskom aerodromu. Čitam uskoro detaljnije izveštaje. Usledila je potom još jedna eksplozija u metro-stanici Maalbek, nadomak sedišta Parlamenta Evrope. Brisel je izložen napadima i terorista, i istočno-srednjoevropskih političara. Nova informacija: jedan ili dvojica terorista-samoubica aktivirali bombe u podzemnoj železnici. Prema prvim vestima, poginulo je najmanje 13 osoba. Uskoro stiže vest da se broj žrtava popeo na dvadeset i jedan. Desetoro ljudi je poginulo u metrou, jedanaestoro na aerodromu. Britanski premijer Dejvid Kameron sazvao je krizni štab. Iz Brisela slika uživo, sirene, rotaciona svetla ambulantnih i policijskih automobila. Na sajtu dnevnog lista Blic informacija da su tehničari uništili jednu eksplozivnu napravu koja je otkrivena nadomak institucija Evropske unije. Zatvorena je francusko-belgijska granica. Jedan ruski televizijski kanal vrši direktan prenos sa briselskog aerodroma. Putnike zaglavljene na zatvorenom aerodromu otpremaju autobusima na bezbedno mesto, velika je panika, putnici ipak ne gaze jedni druge kao ovde u novosadskom gradskom prevozu. Ljubazno propuštaju starije i žene. Jedan drugi televizijski kanal emituje izveštaje sa središnjeg briselskog trga. Bulevari su prazni, nema ni žive duše. Našli su sumnjivi paket i blizu kraljevske palate. Ostanite kod kuće, poručuje građanima Brisela belgijski premijer. Hedlajn: EVROPA U RATU. Prvi je ovu rečenicu izgovorio francuski predsednik vlade, Manuel Vals. Očekuje se sastanak britanskog i francuskog premijera. Evropski političari izražavaju svoju solidarnost sa Belgijancima. Da li će ovi teroristički napadi zaista ojačati evropsku solidarnost? Ili su evropski političari samo verbalno solidarni, a uistinu nastavljaju putem razdora. Prisećamo se s Anikom, kako smo se još pre samo nekoliko godina bezbrižno šetali briselskim ulicama. Sad već ne bismo putovali tamo, čak i kad bismo mogli. Aniko se preko skypea i e-maila raspituje za jednog našeg briselskog prijatelja. Počinjem i sam da osećam strah. Pokušavam da se disciplinujem. A mogu i da se utešim: teroristi nisu baš zainteresovani za Novi Sad, mi smo tek jedna beznačajna provincija – ali to nije nikakva uteha nego samozavaravanje. Bilo gde u Evropi da se nešto dogodi, imaće uticaja i na nas. Otmica Evrope – pisao je Šandor Marai. Dizanje Evrope u vazduh – dodajem sedamdeset godina kasnije, 2016. godine. I svi dosadašnji teroristički napadi su imali posledice, bojim se da će posle bombaških napada u Briselu ogorčenje da poraste, i da će posledice biti teže. Širi se strah i strepnja, raspršavaju se evropski snovi. Nije moguće uvesti opštu evropsku diktaturu, ali unutar nacionalnih država preovladaće politika čvrste ruke koju će u strahu i strepnji ogrezla društva oberučke prihvatiti. Evropskim vrednostima pada cena, krugovi slobode se sužavaju, evropski čovek će radi svoje sigurnosti žrtvovati demokratiju.

Gospodin Balzak poručuje

S vremena na vreme uzimam u ruke Balzaka, da bi me podsetio da živim u razdoblju prvobitne akumulacije kapitala. “Poslušnost je bila dosadna, pobuna nemoguća, borba neizvesna” – kaže Votren, jedan od protagonista romana Čiča Gorio. Ova rečenica, kao strela, pogađa i u današnja srca. U našim ustanovama kulture vlada konforna poslušnost, ljudi se samo u potaji bune, da ih partija ne čuje, jer se više bojimo partije u višepartijskom sistemu nego što smo se bojali u jednopartijskom, a borba je za sada beznadežna. Poprište partijskih borbi je džep građanina. Intelektualci su se spretno snašli. Ponašaju se kao rodoljubi Jovana Sterije Popovića. Na spoljnoj strani revera sakoa sija značka nezavisnih intelektualaca, a na unutrašnjoj strani partijska značka koju u pogodnom trenutku okrenuvši naličje revera pokazuju, na šta im se omogućava pristup medijima koji se predstavljaju kao korifeji “objektivnog informisanja”, i otvaraju im se debeli novčanici fondacija koje distribuišu javna novčana sredstva.

Uskrs sa bornim kolima

Nastavlja se antiteroristička akcija belgijske policije. U Briselu su pod blokadom čitavi kvartovi. Pronela se vest da su se teroristi spremali napasti i jednu belgijsku nuklearku. Na ulicama borna kola. Hapšenja. U Briselu grupe fašista demonstriraju protiv i islama. Prete muslimanskim ženama. Belgijska policija ih rasteruje vodenim topovima. U Evropi se praznuje Isusovo uskrsnuće.

Biće svadbe u mađarskoj ulici

Prema mišljenju Aleksandra Vučića, predsednika vlade, NATO-bombardovanje je bilo težak zločin. Članice severoatlantske alijanse su ubijale nas i našu decu, ali Srbiju nisu uspele da ubiju. Potom upozorava i na to da Srbija neće dozvoliti da bilo ko napadne Republiku Srpsku. U međuvremenu se među vojvođanskim mađarskim političarima rasplamsala polemika oko pitanja: da li jedna manjinska stranka treba da stupi u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, ili ne. Lideri Saveza vojvođanskih Mađara odaju priznanje naprednjacima, što realno znači da posle izbora nameravaju da participiraju u vlasti sa naprednjacima. Brak iz računa? Hej-haj, svatovi, nikad nećemo umreti, nikad nam bolje nije bilo! Spretni i vešti preduzetnici čuče u prvom redu i čekaju najavu plesa sa mladom. Živela mlada! – kliču verni mediji. Mađarski pokret, pak, isključuje mogućnost takvog braka. A mađarski manjinski građani s pravom glasa ili će da izađu na izbore, ili ne, a naročito kad time onemogućavaju Savezu vojvođanskih Mađara i Mađarskom pokretu učešće u izbornom nadmetanju. Teofil Pančić, poznati publicista na sajtu autonomija.info iznosi suštinu razmimoilaženja. On smatra da su vojvođanski naprednjaci vitezovi “jogurt-revolucije” i da to određuje njihovu hijerarhiju vrednosti. To me podseti da vojvođanska Srpska napredna stranka, vojvođanski tabor našeg mladoženje, zaista se nikad nije ogradila od “jogurt-revolucije”, kao što se Aleksandar Vučić kako-tako ogradio od politike devedesetih godina.

mart-april 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!