LASLO VEGEL: U stanju pripravnosti

06 Mar 2016

Buja brutalni govor, „blistaju“ partijski husari

“Skandal” u Narodnoj biblioteci

Književnik Filip David, prošlogodišnji laureat NIN-ove nagrade, dobitnik je i ovogodišnje nagrade Narodne bibloteke Srbije za naj?itaniju knjigu godine. Na sve?anosti uru?ivanja nagrade Filip David se javno ogradio od prisustva predsednika Srbije Tomislava Nikoli?a i od politike koju je vodio u devedesetim godinama. Ništa neobi?no, od ove politike se ogradio i pokojni Zoran ?in?i? i, u novije vreme, premijer Aleksandar Vu?i?. Štampa krupnim slovima donosi vest: Skandal u Narodnoj biblioteci! Zanimljivo je da kad politi?ari kvalifikuju one koji druga?ije misle, nikome ne pada na pamet da govori o skandalu. Mada bi u ovom slu?aju bilo razloga za to. Jedan pisac se, naime, isklju?ivo u svoje ime ogra?uje od nekog (možda je u pravu, možda nije), dok politi?ar govori u ime bira?a. I mogu da budu presre?ni, jer me?u nama ne živi i ne stvara, poput vitriola otrovnim perom, jedan Tomas Bernhardt, jer da postoji u Srbiji pisac makar i nalik njemu, njegove tekstove bi pamtili do kraja života.

Lavina

Po povratku u Novi Sad, do?ekaše me vesti o imigrantima. I nadalje su velike nedoumice, situacija je haoti?na, izbeglice iz dana u dan pristižu u sve ve?em broju, raste napetost, zabeleženi su i prvi, manji incidenti. Izveštaji sa gr?ko-makedonske, sa makedonsko-srpske, sa srpsko-hrvatske te srpsko-ma?arske granice nisu optimisti?ni. Bojim se da Srbija, na grani?nom podru?ju Evropske unije, ne?e mo?i lako da se iskobelja iz zamke. Neprijateljsko raspoloženje javnosti je sve opipljivije. Mnogi u ovim nesre?nim izbeglicama vide divljake koji ?e silovati evropske žene. Ju?e, u redu ispred kase u samousluzi, jedan ?ovek je ovako “pametovao”: povadimo pištolje i zaštitimo naše žene. Obu?en je u izbledelu, rashodovanu maskirnu uniformu, valjda je još od Vukovara ne skida sa sebe, a od tada je prošlo ve? dvadeset godina – ova uniforma je dokaz njegove samosvesti, premda je izvesno da u Baranji ni u kom slu?aju nije branio evropske žene, niti evropsku kulturu. Zaglibio se u svojoj prošlosti. Mene ipak više zanima šta ?e biti sutra? Nisam jedini koji ?eka da se izna?e ostvarljivo rešenje imigrantske krize, da se ova, poput lavine nezaustavljiva seoba naroda stavi pod kontrolu. Zabrinjava i to da je sve ovo, prema nekim analizama, tek neka vrsta predigre. U mojoj neposrednoj okolini i bez imigranata buja brutalni govor, u javnosti “blistaju” partijski husari koji anonimno, ili pod pseudonimom, haraju na društvenim mrežama, politi?ki vokabular je sve skaradniji, o stilu više nema ni govora, na ulicama je sve više agresivnih ljudi.

Samo?a malih nacija

Iz Sarajeva putujem u Budimpeštu, a odande nazad u Novi Sad. Usput ?itam u novinama da je osuje?en pokušaj potpredsednika FIDES-a Gergelja Guljaša i nekadašnjeg premijera Petera Boroša da na jednom prometnom uglu u širem centru Pešte otkriju bistu ?er?a Donata. Demonstranti, koje je okupio Savez politi?kih osu?enika, spre?ili su da se otkrije spomenik rasisti ?er?u Donatu. Istori?ar Kristijan Ungvari protestuje: “Me?u desni?arima u ma?arskoj istoriji ima mnogo li?nosti dostojnih poštovanja. Vrlo je žalosno što od svih njih vlada uvek kanonizuje samo one koji su se oduševljavali elementima rasne teorije.” Ma?arska ?e polako ali sigurno biti zemlja novih i sve novijih spomenika. Vodi se pravi rat, prsa u prsa, rat kipova i poprsja. Moja knjiga, O?i u o?i s Maraijem, objavljena 2014. godine, završava se pri?om o sudbini jednog kipa. U toj pri?i ljudi su prepolovili i podelili jedan kip, dok su danas kipovi ti koji unose podele u društvo. Ve? su mi dozlogrdile neprijatne vesti iz Ma?arske, više nije mogu?e otvoriti neke nema?ke novine a da ?ovek ne nai?e na neki uznemiruju?i ?lanak o prilikama u Ma?arskoj. Sre?om, stranci prime?uju i “drugu” Ma?arsku, onu koju je baron Jožef Etveš prosanjao, i to u zlatno doba Austrougarske monarhije. Vadim iz torbe knjigu putopisa vrsnog bosanskog pisca Mileta Stoji?a: Via Vienna. Bosanski pisac se oduševljava Budimpeštom, odnosno Ma?arskom. Priznaje da obožava da šeta ulicama i trgovima onih gradova koji ga podse?aju na doba Monarhije. Ko bi pomislio da se jedan bosanski, hrvatski i srednjoevropski pisac iz Sarajeva iskreno, iz srca raduje ?lanstvu Ma?arske u Evropskoj uniji. Zašto? Zbog toga, kaže Stoji?, jer je u Uniju istovremeno primljeno više isto?no-srednjoevropskih zemalja, a to po njegovom mišljanju zna?i da su se bivše zemlje Austrougarske monarhije, posle dugotrajnih neprijateljstava najzad ponovo našle u evropskoj zajednici. I to je dalo neku vrstu nade Miletu Stoji?u koji, kao sin raskomadane Jugoslavije, u Be?u nalazi pribežište – o?ito je da raspad Jugoslavije posmatra s aspekta razbijanja Austrougarske monarhije. Nije jedini koji tako gleda na stvari. Sli?no govori i Danis Tanovi?, bosanski filmski režiser koji je s filmom Smrt u Sarajevu osvojio glavu nagradu ovogodišnjeg Berlinala. “Dok evropska birokratija bude izradila lavirinte sistema kvota, Unija ?e se raspasti, dožive?e sudbinu Jugoslavije”. Stoji? ne govori o politici, ne uspostavlja istorijske analogije, to je uostalom posao istori?ara i politikologa, ve? kao pisac stavlja u paralelu neku vrstu ose?anja života, življenja ili – sasvim precizno: razmišlja o samo?i malih isto?no-srednjoevropskih nacija. ?itaju?i njegove melanholi?ne be?ke putopise, pomišljam na to da pred o?ima bezdomnog pisca ne lebdi slika stvarnog, ve? imaginarnog Be?a, i slika imaginarne Austrougarske monarhije. Razbijena Monarhija evocira raskomadanu Evropu. Stoji? podse?a na Frojda koji je posle raspada Monarhije zapisao u svoj dnevnik da Austrougarska monarhija više ne postoji, i da ne želi nigde drugde da živi, pa je zbog toga prinu?en da se zadovolji jednim fragmentarnim svetom kojeg zamišlja kao punu celinu. Jedna druga njegova re?enica je još re?itija, nju je za stolom u znamenitom kafeu Central zabeležio austrijski kriti?ar i publicista Alfred Polgar: “Tu?ina nije mogla da postane zavi?aj, ali se zavi?aj pretvorio u tu?inu”. Raspad Jugoslavije sam po sebi ne bi bio zanimljiv, njega interesantnim ?ini to što ujedno predstavlja i evropsku paradigmu. Zajedno s Miletom Stoji?em bauljali smo poslednjih nekoliko decenija paralelnim putevima. Istovremeno smo preživeli dramu raspada i odu radosti evropskog jedinstva. Moj sarajevski prijatelj govori o ose?anju života one generacije koja je u zenitu stvarala?kih snaga, za vreme rata – osedela. Pominje onu generaciju, koju sam nedavno nazvao pro?erdanom generacijom. Bili smo plen istorije. Šta ako se bliska prošlost ponovi? Šta ako izgubimo Evropu koja je mogla da bude naša domovina?

Doživljaj Monarhije

Zanimljivo je da se s doživljajem Monarhije ?eš?e suo?avam u Crnoj Gori, nego u Ma?arskoj. I u Vojvodini jedan deo Srba se ?eš?e poziva na nju, nego što to ?ine pripadnici ma?arske manjine. U ma?arskoj manjini doživljaj mati?ne zemlje zamenjuje ne samo Monarhiju, nego i celu Evropu.

Stanje pripravnosti

Doga?aji se odvijaju brže nego što sam mislio. I na Balkanu iz dana u dan raste strah od poplave izbeglica. Ako ih zapadne zemlje ne prime, odnosno, ako propadne sistem kvota, na Balkanu ?e se imigrantske mase opasno nagomilati. U Gr?koj oko 25.000 srditih izbeglica ?eka svoju sudbinu. Dalje ne mogu, a ni povratka nema. Mediji izveštavaju da su u Srbiji vojska, policija i sve službe bezbednosti u stanju pripravnosti.

februar 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!