LASLO VEGEL: U senci ograde

10 Jul 2015

Sve je više žarišta konflikata

Zloslutni znaci

Ponovo na put, ponovo u Budimpeštu. Na novosadskoj železni?koj stanici policajci. Patroliraju i u vozu. Kondukter napominje da je danas izuzetno mirno, nedeljom je manje azilanata koji putuju prema Subotici, nego radnim danima. Jedan od putnika prime?uje da su Subotica, Horgoš i Kanjiža prepune migranata. I ostali putnici se uklju?uju u razgovor i mada im je žao izbeglica, donekle ih se i pribojavaju. Ovi ljudi, prime?uje jedan putnik, i po nekoliko nedelja ne žive u higijenskim uslovima, ako ne budemo obratili pažnju, eto nam (i) epidemije. Uzgred na internetu ?itam da gra?anski rat u Jemenu poprima sve ve?e razmere. Milioni su spremni da napuste domovinu. To je ve? prava seoba naroda i problemi su zaista ogromni. Nažalost, evropski politi?ari nisu na visini zadatka, ne ponašaju se kao državnici, ve? kao drugorazredni partijski politi?ari. Razbijaju jedinstveni pristup Evrope, baš sad, kad bi jedinstvo bilo najneophodnije. Budemo li nastavili ovim putem, zemlje ujedinjene Evrope ?e di?i ograde na svojim granicama. U Ma?arskoj su pripreme za podizanje takve ograde ve? odmakle, vlada želi što pre da zatvori granice i govori o ekonomskim izbeglicama. Me?utim, nije samo o njima re?. Mnogi spasavaju svoje živote i pri tom nailaze na bodljikave žice. Evropa se su?eljava s jednom drugom civilizacijom, i taj susret doživljava kao šok. Dešava se da u istoj osobi izbije konflikt izme?u njenog ose?anja solidarnosti i straha od sve ve?ih talasa izbeglica. Ponekad prepoznajem ovaj sindrom i u svom svetu ose?anja. Globalni haos je sve ve?i. Evropska institucije su nesposobne, odgovori nacionalnih država su parcijalni, levica tavori, životari, vladaju?e stranke desnog centra gube samopouzdanje, ekstremna desnica je sve ja?a, žarišta konflikata je sve više.

Nevini ili grešni

Završila je rad mešovita komisija srpske i ma?arske akademije nauka koja je imala zadatak da istraži ?injenice o stradanjima ma?arskog civilnog stanovništva u Vojvodini od kraja 1944. do prole?a 1945. godine. Do sada su srpski istraživa?i raspolagali saznanjima o 5.000 civilnih žrtava zlo?ina nad ma?arskim življem prvenstveno u Ba?koj, dok su neki ma?arski istori?ari pominjali da je tokom tih retorzija pobijeno 40.000 Ma?ara. Ovi podaci su iritirali ne mali deo javnosti, neki smatraju da je broj žrtava nerealno mali, odnosno da je preterano veliki. Nastavlja se, dakle, rat brojkama. Prema mišljenju akademika Karolja Ko?iša, predsednika komisije, najverovatnije da je re? o 13-14 hiljada ma?arskih žrtava. Ko?iš s uvažavanjem govori o radu istraživa?a, i zadovoljan je s tematizacijom pitanja. Sve u svemu, smatra da je rad komisije bio uspešan. Podsetio bih da su poslednjih dvadesetak godina isrtori?ari objavili pove?i broj studija na tu temu, ali da je nastalo i nekoliko relevantnih književnih dela i pozorišnih predstava koje su ovo pitanje i šire tematizovale, i sa mnogo ve?im odjekom u javnosti, nego što je proizveo izveštaj me?uakademijske komisije koji nije imao ozbiljniji publicitet u srpskoj štampi. Treba re?i da smo, zapravo, više o?ekivali od ove komisije. Akademik Ko?iš govori o „zlo?inima po?injenim nad ma?arskim stanovništvom”, što zna?i da je bilo i zlo?inaca, i nevinih žrtava. Nisu samo u vreme jednopartijskog sistema, nego su i posle 2000. godine objavljivane knjige koje su dokazivale krivicu u masovne grobnice postreljanih Ma?ara, i te publikacije su uživale materijalnu podršku srpske vlade. Ove smrtne presude su, uz to, iznova potvr?ene sudskim presudama donetim po zahtevima za rehabilitaciju pobijenih vojvo?anskih Ma?ara.

Stare presude je skoro nemogu?e oboriti, svedoka više nema, sudski zapisnici su šturi, manjkavi, optuženi mahom nisu imali branioca. Javnost nema nikakvog uvida u ove nove presude – koliko je ljudi pokušalo da sudski rehabilituje svoje pretke, koliko je osloba?aju?ih presuda doneto. Velika je šteta što akademici nisu od sudskih organa pribavili i ove podatke. Jedan takav post scriptum je bio potreban, da bismo doznali koliko je bilo nevinih žrtava tih krvavih retorzija. Zašto je tajna, ili zašto se još uvek smatra tajnom podatak, u koliko slu?ajeva su današnji sudovi rehabilitovali žrtve, i u koliko slu?ajeva nisu. Koliko je meni poznato, sudovi u pretežnom broju slu?ajeva donose odluke koje pravno potvr?uju smrtne presude donete 1944. i 1945. godine. Našli smo se, dakle, u apsurdnoj situaciji. Naime, bilo je, doduše, retorzija, me?utim, sada sudovi u postupcima pokrenutim u cilju rehabilitacije nastradalih potvr?uju da su bez branioca i bez minimalnih pravnih uslova na smrt osu?ene, pogubljene i u masovne grobnice ba?ene žrtve bile krive, a ne po?inioci, oni koji su ih streljali i u neobeležene grobove zatrpali. Akademici nisu, dakle, izašli iz za?aranog kruga. Neka im je na duši. Jednom ?emo možda saznati i to, koliko ih je od 13-14 hiljada bilo – nevinih.

Nadvladati!

Žestoke rasprave su se rasplamsale u javnosti ma?arske manjinske zajednice u Vojvodini na samom po?etku, kako meteorolozi najavljuju, vrelog leta. Bojim se da ?e te rasprave odvesti samo do novih podela. Možda ?e iz ovih sukoba ova ili ona strana da iza?e kao pobednica, ali je posve sigurno da ?e manjinska zajednica biti na ozbiljnom gubitku. Teme nisu novog datuma, pitanje slobode štampe, na primer, ve? više od dve decenije predstavlja neuralgi?nu ta?ku u javnom životu vojvo?anskih Ma?ara. Me?utim, sloboda štampe je samo vrh ledenog brega, njegovi gabariti su odre?eni politi?kim strukturama, odnosno relacijama u vrhovima vlasti. A re? je zapravo o tome da u našem javnom životu nema kulture pluralizma, što uopšte nije slu?ajno. Trebalo bi što pre prona?i adekvatne odgovore na temeljna pitanja. Rak-rana javnog života vojvo?anske ma?arske manjinske zajednice jeste ?injenica da u njoj nije uspostavljen realni višestrana?ki sistem. I veliko je pitanje da li ?e uopšte i biti uspostavljen. Teška srca priznajem, da ne?e. Bar o tome govore dva poslednja desetle?a. Broj pripadnika ma?arske manjinske zajednice u Vojvodini (uprkos slavopojkama o uspesima) rapidno opada, deo manjinskih gra?ana se pasivizovao, trebalo bi preduzeti odgovaraju?a sociološka istraživanja i identifikovati uzroke te pasivizacije. Nedostaje, nadalje, ona kriti?na masa koja je neophodna za funkcionisanje realnog višestrana?kog sistema. A jednopartijska situacija skoro nužno dovodi do autoritarne vladavine. Možemo mi koliko ho?emo da kritikujemo ovog ili onog partijskog lidera, bojim se, me?utim, da bi bilo ko drugi na njegovom mestu vrlo brzo postao „žrtva” jednopartijske strukture. A time su obeleženi odnosi u ?itavoj manjinskoj zajednici: bi?e uvek „loših momaka”, i bi?e uvek „dobrih momaka”. Bi?e podržavanih, otrpljenih i zabranjenih. Onih u ozra?ju vlasti, i onih gurnutih na marginu zajednice. S vremena na vreme rasplamsa?e se borba za vlast, neko ?e da dobije, neko ?e da gubi, a sve više ?e biti onih koji ?e se boriti ne za vlast, nego za golu egzistenciju, napusti?e zemlju ili ?e pasivno posmatrati doga?aje. Ili ?e gledati svoja posla. Veze sa zajednicom ?e biti prekinute. Na kraju ?e da ostane samo svojim unutrašnjim borbama zaokupljena, rukovode?a kasta, ona koja presudno uti?e na formiranje javnog mnjenja. Polemike koje se sada vode, mene upozoravaju na to da su reforme u politi?koj sferi neophodne, da je potrebna neka vrsta mini-tranzicije. Jer ako uvidimo da realni višestrana?ki sistem nema šanse, ako su sve slabiji izgledi da zaživi princip izmenljivosti politi?ke vlasti, onda ubudu?e ne bi trebalo kopirati budimpeštanske i beogradske modele, ve? bi naša manjinska zajednica od 250 hiljada (ili ni toliko) duša, morala sama da smisli odgovaraju?e modele politi?kog bivstvovanja. Moje je mišljenje da bi „platformizovanje” postoje?ih stranaka, te „resetovanje” ?itave strana?ke strukture, njeno redefinisanje, možda unekoliko i moglo da nadomesti realni višestrana?ki sistem. I, unutar toga, trebalo bi na?elo ve?inske demokratije dopuniti konsenzualnom demokratijom. O tome bi pre svega trebalo razgovarati. Snagu zajednice ne ?ini i ne ja?a autoritarno vo?stvo, ve? je ja?aju dobri kompromisi. Nagodba je najbolji lek protiv podela i raslojavanja. O svemu tome sam ve? pisao, u poslednje vreme sam ponovo objavio te svoje tekstove, pa zbog toga ne bih sad ulazio u detalje. Osim toga, imam ose?aj da bi to bilo uzaludno.

jul 2015.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!