LASLO VEGEL: U haosu

29 Oct 2016

Kako promeniti mentalitet ljudi?

Sizifovska ma?arska revolucija

Po?elo je sve?ano obeležavanje ma?arske „pedesetšeste“. Ono što se dogodilo u jesen pedeset i šeste, bilo je uistinu ma?arsko ?udo, Ma?ari su digli sizifovsku revoluciju. Revolucionari su se pobunili, premda je svaki, ma i pokušaj pobune bio unapred osu?en na propast. Govorim o ?udu, jer Ma?ari nisu baš narod sklon pobunama. ?ula Ilješ u svom dnevniku (Ma?ari) o karakteru ma?arskog nacionalnog ponosa pisao je s izvesnom tugom: „Mi smo u prvom redu lojalni…“. Ja sam neka li?na iskustva stekao tek naknadno, posle njenog kona?nog ishoda. Naviru u meni uspomene iz davne prošlosti. Te 1956. godine postao sam friško pridošli Novosa?anin. Kao u?enik prvog razreda gimnazije tada sam sreo prvi put u životu gra?ane Ma?arske. U malom parku u Koruškoj ulici ?ekao sam jednu devojku, Srpkinju, koja je stanovala u blizini, kad sam ih ugledao – dobro se se?am zabrinutosti u njihovim pogledima, sumnji?avih bljesaka njihovih o?iju – bili su puni strahova, strepnji, jer su se našli u tu?ini. Mladu devojku njen otac je ozbiljno ukorio kad je saznao da se sastaje s jednim ma?arskim momkom. Posle tog ksenofobi?nog iskustva sam sav preneražen pomislio da u o?ima oca te mlade Srpkinje ni po ?emu se ne razlikujem od ovih izbeglica. Stranac seje strah, me?utim, nije taj nametnuti položaj samo njemu neprijatan, ve? i od njega strahuju. Prise?am se Kamijevog Mersoa o kojem je Julija Kristeva vrlo vispreno primetila: ose?anje otu?enosti u slu?aju Evropljana po?inje unutrašnjim progonstvom. Potom domišlja ovo pitanje: „Stranac, pristigao niotkuda, i odasvuda, gra?anin je sveta, kosmopolita“. Po mom mišljenju svest o „?asu osirotelosti“ igra važnu ulogu u životu manjinskog ?oveka – ali, nastavljaju?i tragom misli Julije Kristeve – polako ?emo svi postati stranci u jednom takvom univerzumu koji „poprima do sad nevi?ene dimenzije i koji pokazuje do sada nevi?eni stepen mešanja pod kišobranom jednog prividnog nau?nog i telekomunikacionog jedinstva“. Mi, manjinci, zapravo smo samo prethodnica jednog planetarnog procesa, ?ije domete, ishode, ni ne naziremo. I danas se ?udim onim manjinskim mudracima koji u srcu režima nalaze svoju domovinu, pa i kao je ona samo neka vrsta nomenklaturne ili partijske domovine. Odnedavno u pogledima Ma?ara ponovo prepoznajem isti onaj strah od pre šezdeset godina, kad im se pomenu stranci. Ne strepe samo od „migranata“, ve? i od sopstvene tu?inštine. Referendum o kvotama je u?inio svoje… Ali, bi?e bolje ako iz se?anja izvu?em one izuzetne trenutke! Masa je pedesetšeste pobedila strah, pobedila tu?inštinu. Ako je ikako bilo mogu?e, u šezdesetim i sedamdesetim godinama sam 15. mart i 23. oktobar provodio u Budimpešti. Video sam kako pljušte udarci pendreka ma?arskih policajaca po le?ima pesnika Ištvana Eršija, kad je masa demonstranata evocirala uspomenu na ma?arsku revoluciju. Zvani?ni govori sve više potiskuju ova se?anja u zaborav. Slutim da bi nova ma?arska oligarhija najradije zaboravila pedesetšestu. Kakvi radni?ki saveti, kakav socijalizam? Sav sam o?emerio od zvani?nih falš-govora i zvani?nih govornika, zato sam i sa zadovoljstvom pro?itao u ?asopisu Vigilija se?anja Imrea Kertesa na 1956. godinu. „Da je od mene zavisilo, današnja ma?arska zastava bi izgledala kao ona 1956. godine, crveno-bela-zelena, s jednom rupom na sredini. Kruna za mene simbolizuje da je narod, ’takozvani narod’ isklju?en iz politike i iz rukovo?enja. Pedeset i šesta je danas ve? samo malaksala istorijska uspomena, i to malaksala više nego uspomena na borbu za oslobo?enje 1848. godine. Nije ostavila istinskog traga, i to je tragedija. Nije stvorila tradiciju. To što na dan se?anja na revoluciju ekstremni desni?ari defiluju protiv komunista, svakako ne zna?i nastavak tradicije za?ete pedeset i šeste.“

Dezire

Objavljen je program me?unarodnog regionalnog pozorišnog festivala koji ?e biti pod nazivom Desiré održan od 13. do 19. novembra u Subotici. Na jubilarnom, desetom po redu festivalu bi?e izvedeno 15 odli?nih predstava iz 7 zemalja. Ne?e izostati ni uobi?ajeni prate?i programi, i u ovakvim prilikama mi je žao što nisam stanovnik Subotice.

Montenegro

U Crnoj Gori su obavljeni parlamentarni izbori. Malo je nedostajalo da potekne krv. Milo ?ukanovi? je ponovo pobedio, o?ekuje se da ?e po cenu koalicije s manjinskim strankama sklopiti vladu. Navodno je jedna grupa persona, pristigla iz Srbije, imala nameru da izvede teroristi?u akciju. Možda je Milo ?ukanovi? predugo bio na vlasti, ali mu se nikako ne može zameriti što za sve to vreme nije stvorena jedna prava politi?ka alternativa ovom politi?aru. Naime, sadašnji etni?ki, proruski opozocioni blok se ne može ra?unati kao demokratska alternativa. Mislim da baš oni betoniraju ?ukanovi?evu vlast. Ova etni?ka opozicija može samo po cenu gra?anskog rata da se dokopa vlasti. Uistinu je to i priznao jedan od kandidata za teroristu, koji je reko: „Kad ?ukanovi? proglasi pobedu, onda ?emo ga mi uhapsiti.“

Gordijev ?vor

Funkcioneri Evropske unije su zadovoljni tokovima razgovora izme?u Beograda i Prištine. Ministar za inostrane poslove Srbije drmati?nim tonom je saopštio: koaliciona vlada Srbije ne može dozvoliti da zemlja bude ponižena. Pregovori ?e vrlo verovatno biti prekinuti i, naravno, nikad se ne može znati, dokle. Sve zavisi od toga ho?e li Vu?i? biti u stanju da prese?e Gordijev ?vor velesila kako unutar, tako i izvan vlade. Ali i od toga je važnije, šta zapravo ho?e srpsko društvo? I to je baš ono pitanje u ?ijoj se sferi ose?a zna?ajna nesigurnost, nedoumica, jer je sve jasnije da Evropska unija nije samo novi izvor novca, ve? da bi ona donela sa sobom i ozbiljne unutrašnje duhovne promene. Zakonsku regulativu je lako promeniti, utoliko je teže promeniti mentalitet ljudi. Miloševi? i dan-danas ima mnogo otvorenih, neprikrivenih sledbenika, ali još više tajnih obožavalaca.

U haosu

Krajem prošle nedelje – kiša je pljuštala nemilice – putovao sam u Suboticu gde su u prepunoj dvorani prikazali dramu Slobodana Seleni?a Ruženje naroda u režiji Andraša Urbana. Da li moram re?i da predstava govori i o današnjici? Da, ova predstava u trajanju od jedan sat i 40 minuta jeste precizan izraz onog duhovnog i politi?kog haosa u kojem živimo. I vredi suo?iti se sa njom. Oborenog pogleda se suo?iti s današnjicom.

Po?inje…

Televizija N1 koju u poslednje vreme smatram merodavnom, objavila je vest da od danas na portalu dnevnog lista Ma?ar So može da se ?ita Slobodni Ma?ar So, koji ure?uju otpušteni novinari. Došli smo do toga što je u manjinskoj hladnoratovskoj situaciji neizbežno.

oktobar 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!