LASLO VEGEL: U Evropu polako, lagano, šmekerski

05 Oct 2012

Neka EU sačeka svoj red

Tre?a Srbija

Sve sporije klopara voz iz Budimpešte prema Novom Sadu. Iz godine u godinu sve sporije. Na hodniku vagona susre?em A.L. Razgovaramo o svemu i, re? po re?, dolazimo i do toga da se i u Beogradu javljuju grupe levi?ara koje tematizuju kritiku kapitalizma. Premda ih mediji ne prime?uju, sasvim je izvesno da ne?e još dugo biti „nevidljivi”. Negde 2007. i 2008. godine nailazio sam u Berlinu na ovakve pokrete, u vreme kad se u Isto?noj Evropi svako levi?arsko mišljenje smatralo preispoljnim grehom, jer bi to novi ideolozi kapitalizma odmah proglasili nostalgijom za socijalizmom. Oprezno sam citirao Maraija, koji je sa socijalizmom hteo da koriguje kapitalizam. ?inio je to u svojoj doživotnoj emigraciji u Sjedinjenim Ameri?kim Državama. Marai je pisao da svaki kapitalizam koji ne sklopi kompromis sa zapadnja?ki shva?enim socijalizmom, neizbežno tone u jednu od varijanti crvenog, sme?eg ili zelenog fašizma. U to vreme, u svom eseju Šezdeset osma nazna?io sam sebe kao apokrifnog levi?ara – apokrifnog, jer je zvani?na stranka levice vodila nacionalisti?ku politiku, inicirala rat, svalila u bedu narod i razorila zemlju. Koncept budu?nusti „druge Srbije” bio je višebojan. Šta nas uistinu o?ekuje, o tome su postojale samo vrlo maglovite ideje. Dvadeset godina kasnije, mlade generacije pominju „tre?u Srbiju”. Krajem osamdesetih, odnosno po?etkom devedesetih, bio sam simpatizer one grupe, koja je obznanila parolu „druge Srbije” i koju je inicirao Radomir Konstantinovi?. Svoje poglede, stavove, iznosili smo na prepodnevnim predavanjima u beogradskom Studentskom kulturnom centru, jedan od mojih istupa na toj tribini je i objavljen u jednom zborniku. Tada sam rekao, lišen svake nade, da Srbiji može da pomogne samo ?udo. Ta izjava delovala je vrlo rezigniraju?e, naime, tada su se u zemlji ve? svi uveliko naoružavali. Ta?no smo znali kakva Srbija nam nije potrebna, ali smo imali samo nejasne predstave o tome, kakva bi nam bila neophodna. Šta smo tada mogli da znamo o slobodnom tržištu i o parlamentarnoj demokratiji, ?ije smo mra?ne strane, laži, mogli da spoznamo tek posle 2000. godine. Bilo bi krajnje vreme da nove generacije definišu kakvu Srbiju žele. Ina?e sa simpatijama o?ekujem pojavu „tre?e Srbije”. Njihove šanse su ve?e nego što su bile naše, ali moram da priznam da i oni plešu na žici. I u ovom slu?aju bi neko ?udo dobro došlo, utoliko pre što se prošlost sve lukavije, sve podmuklije vra?a me?u nas. Za nove ratove nema snage, nema ni novca, nakon poslednjih ratova sve naše vrednosti leže pred nama u ruševinama. Prljave koalicije, bespoštedne borbe za vlast, svet korupcije, lopova i zaverenika… Možda ?e Svemogu?em pasti na um revolucija – ja, me?utim, nisam baš toliki optimista. Možda ni Bog nije optimista? Ljut je, srdit, frk?e, grdi, kako je pesnik Babi? pisao. Ili, da nastavim s Babi?em, spava na nebu. Ili je mrtav?

Direktan govor

Balint Pastor, republi?ki poslanik Saveza vojvo?anskih Ma?ara konkretnim je broj?anim podacima argumentovao svoje optužbe po kojima nova vlada vodi plja?kašku ekonomsku politiku. Ustvrdio je da Mla?an Dinki? laže. I dodao je da Dinki? to ne ?ini prvi put. U pitanju je, dakle, Dinki?eva ?ast, i veoma me zanima, ho?e li biti spreman da se upusti u raspravu sa Balintom Pastorom, ili ?e da mulja. Jer ako ne bude mogao demantovati optužbe iznete na njegov ra?un, onda ?e se Dinki? – ?ovek koji je bio u svim vladama posle 2000. godine, a koji ni za šta iz prošlosti ne prihvata nikakvu odgovornost – na?i u neprijatnoj situaciji. Izjavu Balinta Pastora zapazio sam i zbog toga jer manjinski lideri vrlo retko upu?uju kritike konkretnim predstavnicima aktuelne vlasti. Prema mojim dosadašnjim iskustvima oni su radije ?itali lekcije onima koji su unutar manjinske zajednice druga?ije mislili od njih, onima koji žele u toj zajednici više demokratije, i onima koji su, ukazuju?i na greške, možda nekima stali na žulj.

Ponovo ku?ne zalihe zejtina

Povratak ku?i. Susre?em poznanike, prijatelje. Beogradska bulevarska štampa optužuje deo bivših državnih funkcionera iz redova Demokratske stranke za korupciju, za nesavesno poslovanje. Zanimljivo je da takvih optužbi nema na ra?un funkcionera onih stranaka iz doju?erašnje koalicije koji su se lepo pozicionirali i u novoj vladi. U Demokratskoj stranci u jeku su unutarstrana?ke borbe. Ljudi se unezvereno okre?u levo-desno, negoduju, zatim samo rezignirano odmahnu rukom. Cene iz laganog kasa prelaze u galop, ljudi se plaše bezizgledne budu?nosti, nastupaju?e zime. Period posle izbora najbolje predo?avaju slike pogrbljenih ljudi koji iz prodavnica tegle pune cegere zejtina. Danas prave zalihe zejtina, sutra ko zna ?ega. Ljudi ?e ovo da trpe sve dok budu imali šta da nose ku?i. Preselite se na selo, obezbedite ogrev, nabavite dovoljno drva i uglja, predlaže nam jedan prijatelj. Prise?am se majke koja je devedesetih godina brinula da ne ostanemo bez soli. Sad sam pak doživeo da mi savetuju da kupim drva i ugalj. Javni život unutar manjinske zajednice sasvim je hiberniran, tvrdi jedan drugi poznanik, koji se još pre nekoliko meseci slagao sa stavovima ovog ili onog manjinskog lidera. ?utim, ne komentarišem. Nema u meni nikakve uvre?enosti ili ljutnje. Mislim da treba baš ovako ?utati, prijateljski, ali pri tom i pažljivo posmatrati šta se dešava. Odbijam nekoliko novinara koji od mene traže intervju. Ne želim da se na taj na?in oglašavam, toliko puta sam ve? doživeo da u intervjuima koje sam dao, ako baš i nisu falsifikovali moje misli, onda su ih, u najmanju ruku, osaka?ivali. Ali za mene je to isto kao da su ih falsifikovali. U sumrak sedam za pisa?i sto, ispisujem redove, tako izjedna?avam ra?un s ?utanjem.

Neka EU sa?eka svoj red

Ono što sam do sada samo slutio, to je na izbornoj skupštini Srpske napredne stranke jednozna?no formulisao Tomislav Nikoli?, predsednik zemlje. Srbija ne?e da srlja u Evropsku uniju kao grlom u jagode. Samo polako, laganica, imamo vremena. Bez Kosova bismo se ose?ali kao ?ovek u velelepnoj palati koji je na smrt bolestan – kaže Nikoli?. Ako se procesi priklju?ivanja Evropskoj uniji uspore, neizbežno ?e se u novom svetlu i u novim oblicima postaviti pitanja manjinskih prava i autonomije Vojvodine. Nije re? samo o tome šta kaže ovaj ili onaj vode?i politi?ar na vlasti, nego i o tome kako ?e to protuma?iti mase, kako ?e se te izjave reflektovati u svakodnevnom životu.

Krudi

Pripovetke ?ule Krudija. Nema u njima nikakvih stilskih bravura. Pa ipak, Krudi je nenadmašan. Možda je on najsavršeniji, jer u njegovoj prozi nema ni?eg patvorenog. I znao je mnogo o ženama. Kona?no odlazim na po?inak vedra srca.

septembar 2012.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!