LASLO VEGEL: Tramp i duh vremena

20 Nov 2016

Rešenje nije u ideji homogene nacije već u globalnom multikulturalizmu

Amerika je izabrala

Na televiziji N1 gledam CNN-ov dinami?an i veoma profesionalno ra?eni program o ameri?kim predsedni?kim izborima. Izme?u tri i ?etiri posle pono?i – koliko god to izgledalo neverovatno – dolazim do zaklju?ka da su Sjedinjene Ameri?ke Države izabrale Donalda Trampa za predsednika. Odlazim u spava?u sobu, sre?om, brzo me hvata san. Ujutro otvaram ma?arski portal HVG u slabašnoj nadi da sam samo grozomorno sanjao. „Amerika je izabrala” – ?itam jedan od naslova. „Dobila je to što je tražila”. Pa, nema se kud. U 20. veku Amerika je dva puta spasavala Evropu, sad – prvi put – mora da spasava samu sebe.

Tramp i duh vremena

Strepnja je postala opšte stanje duha. Mene zapravo i ne zanima politika gra?evinskog preduzima?a Donalda Trampa – ako tako nešto uopšte i postoji – ili ?e ve? tokom naredna dva meseca, do januarske inauguracije novog predsednika, eksperti sklopiti sadržaj te politike – više me zanima onaj duh vremena koji negde duboko klju?a, i koji je ovog ?oveka izbacio na površinu i na?inio od njega pobednika. Prise?am se nedavnih antimanjinskih izjava Donalda Trampa koji za sebe tvrdi da nije politi?ar. Kako ?e ta retorika da se reflektuje na politiku evropskih nacionalnih država?

Ratovi na linijama preloma

Preturismo preko glave i ma?arski referendum o imigrantskim kvotama, u parlamentu je propao Fidesov predlog izmene i dopune ustava što bi onemogu?ilo boravak imigranata bez odobrenja parlamenta. Fidesov koalicioni partner, Jobik (još „desniji” od Fidesa) nije glasao za ovaj amandman, njihovi poslanici su sedeli u parlamentu s transparentom „Veleizdajnik je onaj ko za novac pušta u zemlju i teroriste”. Jobik o?ito misli na platežne migrante, naime, Fides poklanja petogodišnju dozvolu boravka svim strancima koji ho?e da kupe državne obveznice. Na ovaj na?in ljudi i firme bliski Fidesu trpaju u svoje džepove ogroman novac. Jobik polazi od toga da ni jedan iole ozbiljniji teroristi?ki bos ne?e prelaziti ?amcem preko mora rizikuju?i svoj život. Jedan solidno situirani zlikovac kupuje državne obveznice i kao gospodin ?ovek oraganizuje teroristi?ke akcije. Vrlo jednostavno. Fanatizovane izvo?a?e lako je na?i i na licu mesta. ?ini se da ni Srbiji, ni Ma?arskoj ne preti neposredna opasnost od terorizma. Bar da tako i ostane. Što ipak ne zna?i da bi trebalo, bez lova na politi?ke poene, ozbiljno promisliti sudbinu Evrope, jer je izbegli?ka kriza i nastala u tom kontekstu. Rasprave su naposletku vo?ene, i vode se i danas o tome, kakvu Evropu ho?emo? Da ostanemo kod labavog saveza nacionalnih država, ili da se opredelimo za jedinstveniju Evropu. Odluku o tome ne?e biti jednostavno doneti. Nacionalne države brane svoj suverenitet, nacionalne oligarhije se plaše da ?e njihive privilegije biti skresane, s druge strane, sasvim je jasno da nacionalne države, svaka posebno, ne?e mo?i da odbrane Evropu. Dopalo se to nama ili ne, moramo uvideti da bi samo jedinstvena Evropa koja bi, uz to, raspolagala i izvršnom vlaš?u, mogla da to u?ini. Ne brinem ja za nacionalne države, ve? za male nacije, jer baš ovo višeglasje, ovu mnogovrsnost smatram evropskom vrednoš?u. Šta da bude sa njima? Ho?e li biti osu?ene na nestanak? Strepnjama prožete male nacionalne države pak polako, ali sigurno ukidaju nacionalne manjine. Ovaj proces se odvija, doduše iza demokratskih zavesa, ali ipak pred našim o?ima. Oslabljena Evropa je nemo?na. Posle Breksita je obesnažena, lišena samopouzdanja. Bojim se da 45. predsednik SAD, Donald Tramp, ne?e baš mnogo da brine o Evropi, a naro?ito ne o njenom isto?nom delu. Prema jednoj izjavi, doduše u žaru izborne kampanje, nameran je da unekoliko oslabio i NATO. ?ini se da ?e pokušati da se nagodi s Putinom. Da li je mogu?a jedna „meka Jalta” u 21. veku? Balti?ke zemlje ne skrivaju svoj strah od ruske ekspanzije. I u tom kontekstu se javlja seoba naroda – cilj ove seobe je Evropa, i ona govori o jednoj sablasti iz prošlosti. Ni islamisti?ko zveckanje oružjem se ne može nazvati nekom novom pojavom. Studija Semjuela Hantingtona iz 1993. godine i njegova izvrsna knjiga iz 1996. pod naslovom Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka (1996) koja je izazvala brojne rasprave, ukazuju na to da posle urušavanja bipolarnog svetskog poretka ne?e dominirati ideološki, nego civilizacijski i etni?ki konflikti. To se dogodilo u Bosni. Tada sam i ja bio više sklon da te konflikte proknjižim kao „plemenske ratove” i s izvesnom skepsom sam ?itao Hantingtonove teze po kojima ?e posle hladnog rata sve više dolaziti do izražaja etni?ki sukobi. Smatrao sam da su jugoslovenski ratovi pretežno plemenskog karaktera, dok je Hantington tvrdio da taj rat nije puko nasle?e prošlosti, ve? da je projekcija budu?ih ratova, ratova identiteta koji ?e izbiti uz civilizacijske linije razdvajanja. „Za razliku od hladnih ratova – pisao je Hantington – danas se konflikti ne generišu odozgo nadole, nego odozdo nagore”. Otud i histeri?ne mase. Politi?ari i mediji pokre?u fanatizovane mase, ta histerija, i taj fanatizam prodire i u svakodnevni život. Ta?no je, konstatovao je Hantington, da u pomenutim ratovima i konfliktima uz linije civilizacijskih razdvajanja centralnu ulogu igraju muslimani. Zašto? Jednim delom zbog narušenosti demografske ravnoteže, a delom i zbog apsolutisti?kog karaktera islama. Nije to, me?utim, jedini uzrok. Zna?ajno je i to da ni jedna islamska država ne ispunjava ulogu zemlje-matice, te osim „vere ma?a” nema vlasti koja bi bila u stanju da izgladi unutrašnje protivre?nosti. Nadalje, do neprekidnog ja?anja islamskog radikalizma dolazi i zbog toga jer su arapske zemlje bile najve?i ekonomski gubitnici 20. veka. Prema mišljenju Semjuela Hantingtona, ovi konflikti ?e se smiriti tek u tridesetim godinama 21. veka. I još nešto, Hantington je blagovremeno upozorio na sadašnju situaciju, ali za razliku od današnjih ideologa, on izlaz ne vidi u tetošenju ideje homogene nacije, nego u globalnom multikulturalizmu.

Jedno važno pitanje

Pitam, dok pišem dramu: ume li Isus da pla?e?

novembar 2016.
Preveo s ma?arskog Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!