LASLO VEGEL: Tito, krunski svedok

08 Dec 2011

Kako je ministar za ljudska i manjinska prava koristio svoja ministarska prava i šta će biti ako se Srbija, razočarana, okrene Evroaziji

Banket u Ba?koj

Evo, „nestašluk” Svetozara ?ipli?a, nekadašnjeg ministra za ljudska i manjinska prava, našao se ve? i na Fejsbuku. Na primer, nije obra?unao blizu dva miliona dinara, 2.500 švajcarskih franaka, nije vratio državi laptop i dva mobilna telefona marke Nokia. U gostionici na Salašu 137 nadomak Novog Sada, platio je ceh od 12.888 dinara, na teret poreskih obveznika. Možda je baš tu slavio donošenje Zakona o nacionalnim manjinama, radostan što ne?e država morati da sastavlja manjinske bira?ke spiskove, nego strana?ki aktivisti. Baš me zanima taj banket. Ko je sve bio me?u zvanicama? Mora da je sve izgledalo „veli?anstveno”, jer – prema informacijama do kojih su došle Ve?ernje novosti – ?ipli? je u prodavnici modene ode?e Mura obnovio svoju garderobu za 156.378 dinara. ?ipli? sve to energi?no demantuje, prema njegovom mišljenju ti izdaci su bili opravdani, trošio je ono, i onoliko, koliko na to jedan ministar ima pravo. Dakle, ministar za ljudska i manjinska prava koristio je samo svoja ministarska prava.

Krunski svedok: Josip Broz Tito

S velikim zanimanjem prelistavam knjigu Ma?arski ratni zlo?ini 1941-1945 u kojoj su sabrane presude civilnih i vojnih sudova donetih posle 1944. godine. Ta?nije, zbornik dokumenata doktora ?or?a N. Popovi?a sadrži tekstove presuda izre?enih Ma?arima optuženim za kolaboraciju sa okupatorima i za ratne zlo?ine. Pada u o?i da autor navodi takve presude koje su bar formalno u skladu s nekakvim pravilima. Nisam pravnik, ne mogu do detalja da utvrdim pravi?nost ovih presuda, odnosno, u kojoj meri su se sudije u donošenju presuda pridržavale kriterijuma pravne države. O tome ?e se izjasniti pravnici. Me?utim, ve? na prvi pogled je jasno da je autor zanemario publikovanje presuda nažvrljanih na ceduljama. Prime?uje se i to da presude donete posle marta 1945. više nisu toliko drakonske. U me?uvremenu se, dakle, nešto dogodilo, ali o tome nema pomena u predgovoru ovog zbornika objavljenog 2010. godine. Pišu?i o sudskim aktima, autor ne pominje da je bilo i nedužnih žrtava. Naprotiv, knjigu Tibora ?ereša: Krvna osveta u Ba?koj proglašava falsifikatom koji je isfabrikovan s ciljem da se opravdaju ma?arski ratni zlo?ini 1942. godine. Ignoriše i ?injenicu da je baš isti ?ereš pisao u svojoj knjizi Hladni dani i o novosadskoj raciji. On je najbolje znao da zlo?ine treba priznati, bez obzira na to, ko ih je po?inio. Retorzije kojima je ma?arski živalj u Vojvodini 1944/1945. godine bio izložen, ne mogu se nazvati falsifikatom, to je bar danas jasno. To se vidi i iz nedavno objavljene monografije o Stevanu Doronjskom u kojem se ponovo oglašava krunski svedok tih doga?aja, Josip Broz Tito, koji je na predlog Nikole Petrovi?a od 17. oktobra 1944. do 25. januara 1945. uveo vojnu upravu u Banatu, Ba?ku i u Baranji. To je bio period fokusa antima?arskih atrociteta (nažalost, potrajao je još neko vreme), i Tito je ve? u novembru 1944. godine ukorio Isu Jovanovi?a i Žarka Veselinova zbog tih atrociteta. Šta je tada Tito rekao vojvo?anskim partijskim rukovodiocima? Evo: „Kako ste mogli da dozvolite osvetu nad nedužnim ljudima, radnicima, koji nisu ni bežali od nas?” Kada su partijski rukovodioci odgovorili da i ne znaju šta rade pojedini vojni komandanti na terenu, Tito je odbrusio: „Tim gore, sekretari PK, pa ne znaju!” Prema mišljenju autora monografije o Doronjskom, uvo?enje vojne uprave bilo je pogrešno, i bilo je upereno protiv autonomije Vojvodine. Titova odgovornost je o?igledna, ali nezavisno od toga može se nazvati i krunskim svedokom koji je jasno rekao da je re? o nedužnim žrtvama. Ovim priznanjem do dana današnjeg srpski parlament ostaje dužan.

Realna politika

Sude?i po izjavi Janoša Martonjija, ma?arskog ministra za inostrane poslove, Ma?arska ne?e postavljati nikakve prepreke da Srbija dobije status kandidata za ?lanicu Evropske unije. Još ne tako davno bilo je govora o tome da bi Ma?arska mogla da stavi veto na dodelu statusa kandidata, jer je srpski zakon o restituciji u jednom od svojih ?lanova formulisao kolektivnu odgovornost vojvo?anskih Ma?ara. Zakon o restituciji je, sa takvom formulacijom, prihva?en u srpskom parlamentu, ali nakon protesta Ma?arske, ovaj zakon je donekle zakrpljen zakonom o rehabilitaciji, ali je veliko pitanje kakvi ?e biti krajnji efekti tih zakona. Jedno je sigurno: predstoje nam brojni sudski procesi, ali samo u tom slu?aju, ako pripadnici ma?arske manjinske zajednice u Srbiji budu ustrajni u svom uverenju da su sudovi, i vojni sudovi, poslali na gubilišta nedužne pretke. Da li ?e za to imati dovoljno duševne snage? I novaca? Ako ne budu imali ni duševne snage, no novaca, bi?e teško da i dalje govorimo o nedužnim žrtvama. Zakon o rehabilitaciji je, dakle, dvosekli ma?. Stanovište ma?arske vlade je logi?no, jer je od po?etka naglašavala da, ako je za Savez vojvo?anskih Ma?ara prihvatljiv zakon o rehabilitaciji, njen veto ?e biti bespredmetan. U me?uvremenu, Savez vojvo?anskih Ma?ara se nagodio sa Ministarstvom za pravdu, sledstveno tome, i ma?arska vlada smatra da zakon odgovara interesima vojvo?anskih Ma?ara. U vezi sa Kosovom ma?arska vlada nema nikakve rezerve. Što je logi?no, Ma?arska je mala zemlja, i nema ambicije, niti treba da ima, da o tim stvarima presu?uje. Nadalje, privredama i jedne druge zamlje odgovara da Srbija dobije status kandidata, a o tome da i ne govorimo da je, i sa stanovišta ma?arske manjine, ubrzavanje pristupa Srbije evropskim integracijama nadasve poželjno. Doduše, to ne?e automatski da reši manjinske probleme, ali ?e ih olakšati. Daleko gora bi bila varijanta da se razo?arana Srbija okrene planiranoj Evroaziji.

decembar 2011.
(Preveo: Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!