LASLO VEGEL: Tajni ugovori

19 Aug 2010

Ko su ti pojedinci u čije bi sudove građani imali bezrezervno poverenje? Kome ljudi veruju bez ostatka u jeku prvobitne akumulacije kapitala?

Još samo nekoliko dana, i oglasi?e se školska zvona. A problemi su se namnožili. Sistem obrazovanja na manjinskom jeziku trpi nove gubitke. Jednom ?e ovaj problem možda donekle da ublaži davno obe?ana dugoro?na strategija. Planovi su uvek sjajni, ali ne bi bilo na odmet da se oni procenjuju i sa stanovišta ostvarenih rezultata! Planirati treba blagovremeno, sa usredsre?enom pažnjom. Ma?arski nacionalni savet (MNS) bi morao da „igra” na javnoj sceni poput rasnih, profesionalnih fudbalera u poslednjim minutima utakmice. Na žalost, umesto da obavlja „dnevne poslove”, MNS je smatrao važnijim da postane suosniva? Panon Fonda, ra?unaju?i da ?e privatna komercijalna radio-televizija, koja se ina?e delom finansira iz budžeta, lakše zadobiti naklonost (finansijsku podršku) i drugih fondova. A re? je dakako uglavnom o novcima iz zemlje-matice! Otkud sad ta hitnja, ta udarni?ka revnost, kad treba rešiti bezbroj drugih, životnih pitanja? Primera radi, pomenuto pitanje obrazovanja. Trebalo je sa?ekati ve? i zbog toga, jer su predstavnici nove ma?arske vlade u nekoliko navrata najavili, da ?e ona (Fidesova vlada) posvetiti ve?u pažnju dijaspori. Državni sekretar u Ministarstvu za inostrane poslove Žolt Nemet najavio je izradu državne startegije za dijasporu, s obzirom na to, kako je rekao, da 50 posto Ma?ara živi u rasejanju, dok se matica – opasno troši. Ako je to tako, najpre?i zadatak bi bio ja?anje ma?arskih medija u Banatu, jer su mediji u dijaspori najvažnije vezivno tkivo jedne manjinske zajednice. Da li je možda MNS na ovaj na?in pokušao da preduhitri Fidesove strateške zamisli? Naravno, posve je mogu?e zamisliti da MNS akcenat stavlja na razvijanje medija u Subotici (uzgred, tamo ve? postoji lokalni radio na ma?arskom jeziku), a ne na razvoj medija u rasejanju. Možda je MNS zauzeo stav da i dalje treba ulagati tamo gde se ve? ionako može gledati više od deset ma?arskih televizijskih programa. Naime, program Panon RTV može sa gledati samo u Subotici, a radijski program te ku?e je „uhvatljiv” tek na nešto širem podru?ju, na istom onom podru?ju koji – ina?e – pokriva signal Radio Subotice sa svojim programom na ma?arskom jeziku. Dve stanice ?e se nadmetati za slušaoce. Slu?aj pogoršava polemika koja se rasplamsala posle ovakve odluke MNS-a. U štampi je predsednik MNS-a optužen da uve?ava svoju privatnu imovinu na ra?un javnih sredstava, s obzirom na to da je on jedan od vlasnika Panon Fonda u okviru kojeg funkcioniše Panon RTV. Gra?ani se, ne malo skandalizovani, pitaju: zbog ?ega MNS nije pružio podršku onim radio stanicama, a bilo ih je ?etrnaest po broju, koje su nedavno ukinute, a koje su emitovale program i na ma?arskom jeziku. Blogeri dnevnog lista Ma?ar So, koji su ina?e u polemi?kim odnosima, ovoga puta se slažu da su od MNS-a o?ekivali druga?ije poteze. Ose?aju se prevarenima. Susre?em poznanike, prijatelje, koji s ogor?enjem govore o tom slu?aju. Pominje se ve? i „Korhec-gejt”. Ništa meritorno ne mogu da im odgovorim, jer nemam uvid u dokumente. Pod ovim podnebljem, naime, dokumenti nisu transparentni, mada bi po prirodi stvari morali da budu, budu?i da je re? o tokovima budžetskih sredstava, ta?nije o forintama i dinarima gra?ana poreskih obveznika. Mogao bih lako da zamislim talas burnog negodovanja kad bi se ispostavilo, recimo, da predsednica srpskog parlamenta poseduje privatni komercijalni radio, a koji uz to uživa podršku iz budžetskih fondova. Ili je to nešto drugo? Ovo pitanje bi trebalo što pre raš?istiti, jer nije dobro da novosastavljeni MNS startuje s ovako neraš?iš?enim aferama. Bilo bi poželjno da MNS predloži formiranje nezavisnog anketnog odbora koji bi potom meritorno obavestio javnost o ekonomskim, pravnim, politi?kim i moralnim posledicama ove odluke. A onaj ko zgreši, mora da povu?e konsekvence. Ali, ko su ti pojedinci u ?ije bi sudove gra?ani imali bezrezervno poverenje? Kome ljudi veruju bez ostatka u jeku prvobitne akumulacije kapitala, kad u novinama bezmalo ni o ?emu drugom ne možemo da ?itamo nego o raznim mu?kama, izigravanju zakona, o ne?asnom („nepristojnom”) boga?enju. Dnevna štampa vrvi od afera. Me?utim, na kraju se obi?no ispostavlja da su svi ti slu?ajevi moralno zaista bili skandalozni, ali da njihovi junaci ni u ?emu nisu prekršili zakonske okvire. Pravna regulativa nije ni od kakve koristi. Na taj na?in se javna zgranutost, javno negodovanje devalvira, urušavaju se moralne norme. Nema više moralnog autoriteta bez vlasti, postoji samo presna vlast. Bojim se da manjinskim društvima nedostaje takav moralni autoritet. Manjinci sve manje veruju politi?arima. Nemamo ni od politike nezavisne, nadzorne institucije. Gra?ani samo razo?arano odmahuju, i ponavljaju da su svi politi?ari isti. Fatalizam ve? bezmalo doti?e granice cinizma. Ta okolnost može da bude višestruko štetna, jer umanjuje kohezionu snagu manjinske zajednice. Posle svega je razumljivo to što su ?etiri ma?arske stranke, i dvanaest ma?arskih civilnih organizacija, zajedno uputile pismo Žužani Repaš, zamenici državnog sekretara za nacionalnu politiku, sa molbom da se i u Vojvodini obavi – u odnosu na stranke nezavisna – lustracija sistema konkurisanja i vrednovanja aplikacija kod centralnog državnog fonda za podršku ma?arskim manjinskim zajednicama u okruženju (Szül?föld Alap). Posebno je apostrofirana Fondacija Sekereš i MNS. Nema u tome ni?eg neobi?nog. Svuda u svetu ovakve fondacije su pod strogom kontrolom, naro?ito one koje posluju parama gra?ana, poreskih obveznika. Ali ponajviše me je iznenadio onaj deo molbe u kojem se od zamenice državnog sekretara traži da „lustracija obuhvati i tajne ugovore”. Da li to zna?i da su postojali tajni, zatajeni ugovori? Pred kim je, i šta je trebalo zatajiti? I zašto?

?ipli? ?ita bukvicu parlamentu

Sva je prilika da u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava vlada velika zbrka i javašluk. Ministarstvo je predložilo jedan zakon, parlament ga je izglasao. Nedugo potom ministar ?ipli? se lupi po ?elu, odjednom shvata da zakon nije dobar. Pa ga prekraja. Na primer, zakon propisuje da se manjinski gra?anin ušeta u sedište nadležne institucije i da se li?no upiše na izbornu listu. Zakon to tako propisuje, nikakvu drugu mogu?nost ne predvi?a. Ministar lupa glavu, sva je prilika, ceni, da zakon ne valja. Pa prione na posao da ga popravi. Ispravlja od strane parlamenta ve? izglasani zakon. Ispravlja parlament, takore?i. Bi?e dovoljno i poštom poslati prijavnu registraciju, donosi ministar uredbu, kojom parlamentu daje na znanje, da ne zna šta radi. Na to stupaju na scenu partijski aktivisti i, gle ?uda, zare?aju po ku?ama i prikupljaju podatke od gra?ana. Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj je to mogu?e. Potom se obave i izbori, formiraju se manjinski nacionalni saveti. Baš je red na Bošnjacima, kad se ministar ?ipli? ponovo lupi po ?elu. Ne valja zakon, konstatuje, parlament je pogrešio, i ponovo ispravlja zakon. Sad je potrebna dvotre?inska ve?ina da se Bošnja?ki nacionalni savet konstituiše. Toga nema u zakonu, ali ?ipli? ?ita bukvicu parlamentu. Sve se to ne dešava u nekoj humoristi?koj televizijskoj seriji, nego u Ministartsvu za ljudska i manjinska prava. Uprkos tome, ?ista komedija. Jedini dramski momenat u svemu tome je to što premijer propušta da pozove ministra u svoj kabinet, da mu se zahvali na njegovom dosadašnjem, genijalnom rukovo?enju resorom. Pa da se potom rukuje sa njim i da mu kaže – dovi?enja.

avgust 2010.
(preveo: Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!