LASLO VEGEL: Sudbine i krivice

02 Aug 2011

Vojvodina je nadasve složena zajednica, ovde se sudbine, krivice i vrline duboko prepliću

Krivice i vrline

U Novom Sadu je održan protestni skup protiv odluke budimpeštanskog suda da oslobodi optužbe Šandora Kepiroa. Prema slovu optužnice, Šandor Kepiro je odgovoran za zlodela po?injena u Novosadskoj raciji januara 1942. godine. Nema sumnje da je racija jedna od krupnih mrlja na savesti ma?arske nacije, to se ne sme nikad gubiti iz vida. Oni koji se ose?aju povre?eni ovom osloba?aju?om presudom, s punim pravom dižu svoj glas protesta. Do ove ta?ke sve bi i bilo u redu. Uvek sam se oglašavao protiv bezumnog antisemitizma i smatram krajnje skandaloznom okolnost da je antisemitizam širom Evrope, ali naro?ito u našem regionu, u porastu. Na razmišljanje navodi, me?utim, ?injenica da Efraim Zurof, poznati borac protiv nacista i direktor Centra „Simon Vizental” iz Jerusalima, prilikom svojih poseta Novom Sadu, nije pomenuo i ma?arske i nema?ke masovne grobnice po Vojvodini, niti sad pominje da bi po zasluzi trebalo kazniti i one koji su te masovne grobnice isplanirali i koji su masovna ubistva neposredno po?inili. Nadao sam se da ?e novosadska Jevrejska opština korigovati stavove Efraima Zurofa. Za svaku je pohvalu, me?utim, što Jevrejska opština nije pozvala svoje ?lanove da uzmu u?eš?a na protestnim skupovima, jer se bojala da ?e ona biti ispolitizovana. To je vredno svakog uvažavanja, ali bih dodao, da je Vojvodina jedna nadasve složena zajednica, ovde se sudbine, krivice i vrline duboko prepli?u. Ako govorimo o svojim krivicama, ako se zalažemo za kažnjavanje zlo?inaca, onda se ne smeju zaboraviti ni nema?ke, ni ma?arske masovne grobnice. Jer time se samo umanjuje autenti?nost nastupa protiv antisemitizma.

U Temerinu ili ispred parlamenta?

Mali kafi?i su bu?ni i u Novom Sadu, ali su u Temerinu još bu?niji. Zvu?nici grme duž glavne ulice do u kasnu no?. Posle kratkog pljuska u nedelju uve?e neki momci, u karakteristi?nim crnim pantalonama u crnim majicama, prošli su centrom varošice vi?u?i iz sve grla: „ovo je Srbija” i, osim toga, da su Ratko Mladi? i Radovan Karadži? – srpski heroji. Policijska kola su diskretno pratila povorku. Naravno, svako ima pravo na demonstracije, ako time ne krši ustavni poredak. Mladi?a i Karadži?a je, me?utim, srpsko pravosu?e isporu?ilo Me?unarodnom krivi?nom sudu u Hagu, i to na osnovu zakona donetih u srpskom parlamentu. Ako se ti momci, dakle, zaista zalažu za Mladi?a i Karadži?a, bilo bi logi?no da se okupe ispred parlamenta i da tamo apeluju na narodne poslanike da donesu druga?ije zakone. Ali, za to baš i nemaju, da se tako izrazimo, petlje. Klicati ime „srbreni?kog heroja” ulicama Temerina, nije samo znak kukavi?luka, nego i suvišno demonstriranje sile. Do koliko sati uve?e su u Srbiji dozvoljene demonstracije ove vrste, pita se uznemireno moja supruga. Kad ?e demonstracije da se probraze u obi?no kršenje javnog reda i mira? U deset sati uve?e ulicama Temerina se bu?no uzvikuje da su Mladi? i Karadži? heroji srpske nacije. Nisam baš neki stru?njak za rangiranje heroja, ali bih skromno primetio, da su heroji srpske, francuske, nema?ke, ma?arske, hrvatske, slovena?ke, makedonske, ?eške, ruske, engleske nacije one li?nosti koje su doprinele kulturnom, privrednom i duhovnom prosperitetu svog naroda. Sre?om, u svakoj naciji ima takvih li?nosti koje zaslužuju da budu slavljene, pa ih tako ima i u srpskoj kulturi. S izvesnom pristrasnoš?u, mislim na pisce. Ne samo na klasike srpske književnosti, ve? i na savremenike, na predstavnike starijih i mla?ih generacija pisaca, koji su tokom poslednje dve dramati?ne decenije svojim talentom, svojim radom, uve?avali kulturni kapital svog naroda.

jul 2011.
(Preveo: Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!