LASLO VEGEL: Šta oplakuje Zmaj Jovina ulica?

30 Dec 2011

Godine prolaze i sad više nema dilema – „tajanstveno ubistvo” Đinđića i te kako mori savest zemlje, i ta savest se neće očistiti sve dok cela istina ne izađe na videlo

Državno-bezbednosni nestašluci

Ponovo se rasplamsala polemika oko pitanja politi?ke pozadine ubistva premijera Zorana ?in?i?a. Poznati beogradski advokat Sr?a Popovi? podneo je specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal krivi?nu prijavu protiv Nebojše ?ovi?a i Velimira Ili?a. Usledio je pljusak izjava i demantija. Iz kojih se vidi da su svi nedužni. Sud je do sada sudio samo onima koji su povukli obara?, politi?ka pozadina ubistva ostala je nerazjašnjena. Kao da se radi o nekakvom nestašluku nekoliko radnika službe državne bezbednosti. I kao da su oni pukim slu?ajem ubili predsednika vlade. Godine prolaze i sad više nema dilema – „tajanstveno ubistvo” i te kako mori savest zemlje, i ta savest se ne?e o?istiti sve dok cela istina ne iza?e na videlo.

Rakov hod

Uzmi?emo, da bismo se osvetili budu?nosti.

Spisateljski glasovi

U salonu Društva književnika Vojvodine skoro da su se ve? ustalili povremeni nevezani susreti pisaca. Rado sam nedavno otišao na jedan takav susret, ne toliko radi ?itanja novih tekstova, koliko iz želje da vidim stare kolege pisce. Neke od njih nisam sreo ve? dvadeset, trideset godina. Sa zaprepeš?enjem prime?ujem da su se mnogima promenile crte lica, prepoznajem ih tek po glasu, kad zapo?nu ?itanje svojih dela. Boja njihovih glasova ostala je ista, samo je ritam re?enica usporen.

Boži?na slika prilika

Previše je pretvornosti. Ni dragi Bog nas više ne prepoznaje.

Manjinska krajnja desnica

Ako se u me?uvremenu nešto ne desi, vojvo?anski Ma?ari s pravom glasa na predstoje?im izborima u Srbiji mo?i ?e da se opredele za jednu od dve manjinske liste. Na jednoj ?e se na?i kandidati Saveza vojvo?anskih Ma?ara, a drugu ?e, pod nazivom Ma?arski preokret, ?initi kanditati koalicije ?etiri preostale ma?arske manjinske stranke: Pokret ma?arske nade, Ma?arski gra?anski savez, Demokratska zajednica vojvo?anskih Ma?ara i Demokratska stranka vojvo?anskih Ma?ara. Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvo?anskih Ma?ara, reaguju?i na izjavu ?elnika novostvorene koalicije da njena vrata ostaju otvorena i za Saveza vojvo?anskih Ma?ara, rekao je da njegova stranka ni posredno ne može da ima nikakve dodirne ta?ke „sa ekstremno desni?arskim idejama i konceptima”. Zanimljivo je da su intelektualci, ?lanovi i simpatizeri Saveza vovo?anskih Ma?ara, njegova glasila, listovi, sve do sada izbegavali svako konfrontiranje sa ekstremistima. Bili su zauzeti obra?unima sa kriti?ki misle?im intelektualcima. I sad, poput groma iz vedra neba, neo?ekivano se ispostavlja da esktremisti postoje. I da postoje „sumnjive stranke” koje su sa njima u „dodiru”. Istina, Ištvan Pastor je – ali samo on – jednom ve? govorio o njima, ali re?i predsednika su ostale bez odjeka u intelektualnim krugovima stranke. Ni medijski gurui Saveza vojvo?anskih Ma?ara nisu podvrgli analizama nosioce tih pojava, niti su polamisali sa njima. Ostaje nejasno, dakle, u ?emu se ispoljava taj manjinski ekstremno desni?arski program. Postoje, ali su bezimeni i „apstraktni”.

Zmaj Jovina ulica oplakuje Evropu

Šetnja Zmaj Jovinom ulicom, u sumrak. Pred mnogim kafeima vidim još od jesenas zaboravljene stolice, ulica je, me?utim, pusta – tek tu i tamo se mimoi?em sa po kojim užurbanim sugra?aninom. Kao da i Zmaj Jovina oplakuje Evropu. Zna sasvim ta?no šta oplakuje, jer svaka pojedina zgrada u toj ulici se?a se Evrope. Ne preostaje mi ništa drugo, nego da ?ekam prole?e, da ponovo ugledam njeno privla?no lice. A šta ako prole?e izostane, pitam se, hodaju?i lagano prema Dunavskoj ulici. Prise?am se svojih eseja pisanih krajem osamdesetih godina. Nominantur Neoplanta – pribeležila je na latinskom Marija Terezija na pismenu zamolnicu gra?ana ovdašnjih u kojoj traže da Petrovaradinskim šan?evima Imperatorka podari naslov slobodnog kraljevskog grada. Skrenuvši desno u Dunavsku, i sad se ose?am kao nekad, kao stražar, koji nikome nije potreban. Zaboravio sam lozinku, ali više ne znam ni to, šta ?uvam. Zastanem pred poslasti?arnicom Evropa, prepoznajem njenog vlasnika: samotno drema za jednim stolom. Nema gostiju, ni onih stalnih. Jedan prolaznik me pozdravlja, ali u polutami ne mogu da ustanovim da li mi je poznat ili nepoznat. Vra?am se u praznu Zmaj Jovinu, razgledam kako ukrašavaju grad uo?i (i) katoli?kog Boži?a. Slovena?ke, austrijske firme su prethodnih godina još sredinom decembra osvetlile, ukrasile svoje prodavnice, svoje kancelarije. Multinacionalne firme su, na zanimljiv na?in, otvorene prema verskom pluralizmu. Iznena?uje me da ih je po tome pratila i Elektrovojvodina. Najviši dostojanstvenici Srbije ?estitaju praznik gra?anima katoli?ke i reformatorske vere. Ovoga puta i beogradski mediji beleže Boži? „po gregorijanskom kalendaru”, i ovaj praznik je ušao u politi?ki kanon. Mediji na srpskom jeziku objavljuju intervjue sa katoli?kim biskupima koji napominju da se Srbija menja u dobrom pravcu. Pri tom su u Temerinu ba?ene dve cigle u prozor jedne porodi?ne ku?e. Ba?ene su snažno, nastala je rupa i na roloima. Sre?om, u tom trenutku nikog nije bilo u sobi. Policija nije htela da zapisni?ki konstatuje doga?aj. A onda – ohrabreni time – tako?e u Temerinu, dva junaka srpske nacionalnosti izbubetala su jednu postariju Ma?aricu koja se vra?ala ku?i iz crkve. Žrtva je pretrpela trajne povrede. Ali o tome, usred tutnjave ove bujice prazni?nih uspeha, nije baš prili?no govoriti.

decembar 2011.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!