LASLO VEGEL: Razdoblje strepnje

19 Aug 2016

Nekad je kultura bila rodna gruda subverzivnih ideja

Ni ovamo, ni onamo

Pre podne mi je pošlo za rukom da napišem „prvomajsku scenu“ komada Postkomunisti?ki mirakul, u kojoj postupaju?i policajac ovako zbori: „Kakvi bre gladni proleteri? Proletera je bilo samo u u vreme komunista, sad ne dolaze u obzir nikakvi uranci i takvi bakra?i. Odzvonilo je klasnoj borbi i šta ti ja znam ?emu sve ne, mi ovde do daljnjeg imamo demokratiju“. Pre podne sam završio scenu, posle ru?ka sam malo odremao, a onda uklju?io telev izor koji danima nisam gledao. Vidim da je posle dvomese?nog natezanja formirana nova srpska vlada. Neko vreme sam sa zabrinutoš?u pratio verbalne ?arke, a onda sam se od svega ohladio. Partijski politi?ari me ostavljaju ravnodušnim. Ove pozicione borbe me ne zanimaju, ve? sam davno primetio da u tim partijskim ?arkama dobro prolaze oni kojima uspeva da se dodvore vladaju?oj partiji – premda ne treba brinuti ni za ostale, jer ni njima nije loše u takozvanoj opoziciji. Jedino ne prolaze dobro oni koji ne pripadaju ni ovamo, ni onamo, a uz to imaju i neke principe kojih se uporno drže. Isklju?im televizor, uveren da ?e za nekoliko dana na pijaci, u samoposluzi, na ulici, u razgovorima s prijateljima, ionako da se ispostavi kakva je ispala nova vlada – uo?ljivo je, recimo, da dve tre?ine ministara nove vlade dolaze iz stare, i tek za jednu tre?inu se može re?i da su koliko-toliko novi protagonisti. U Srbiji postoji jedna velika, nema masa koja se ne svrstava ni ovamo, ni onamo, za mene je najzanimljivije šta se njoj doga?a. Zanima me njena sudbina, a ne partijske ?arke.

Brehtova istina

„Male promene su neprijatelji velikih promena“ (Breht). Što zna?i da nam ove male promene obe?avaju zato da se ništa ne bi promenilo.

Evropska talasanja

Krajnje radoznalo ?itam novu knjigu poznatog ma?arskog pravnika, ekonomiste, politikologa Lasla Len?ela (1950) Mrtva zemlja. Len?el u širem, evropskom kontekstu podvrgava analizi istoriju i postistoriju, i uz to i sadašnjicu tranzicijom nazivane promene politi?kog sistema u Ma?arskoj. ?itaju?i ovu nadasve zanimljivu knjigu dolazim do zaklju?ka da ?emo pre ili kasnije biti prinu?eni da uvidimo da se u razdoblju globalizacije i nacionalna istorija, i nacionalna politika mogu tuma?iti komparativnim metodama. Na taj na?in ?e do?i do izražaja i naše specifi?nosti. Možda ?e jednog dana do sli?nog zaklju?ka do?i i književni kriti?ari. Posebno bi zanimljivo bilo komparativno i kontrastivno prou?avanje mati?ne ma?arske i manjinsko-ma?arske književnosti u Rumuniji i u Vojvodini. Posve je izvesno da bi primenom takve metode došle do izražaja specifi?ne vrednosti i zajedni?ke slutnje. Jer danas se „specifi?nom vrednoš?u“ proglašava i to što umesto Hajdubesermenja možemo napisati – Ba?košutfalva. Sudbine se, me?utim, druga?ije uobli?avaju. Laslo Len?el posmatra doga?aje u Ma?arskoj u svetlu cikli?nih potresa koji se u Evropi pojavljuju svakih dvadeset-dvadesetpet godina. Izme?u 1945. i 1948. godine, posle Drugog svertskig rata zapljusnuo nas je „talas obnove i izgradnje“ – taj talas je s istoka podstakao Sovjetski Savez, a sa zapada Sjedinjene Ameri?ke Države. Znam da su impulsi iz Sovjetskog Saveza mnogima strani, nametnuti. To je dobrim delom ta?no, naime, ruski bajoneti jesu bili strani, ali su ideje – dokazuju to i ovovremeni doga?aji – naišle na plodno tle u isto?noevropskim zemljama. Autokratski državni socijalizam nije bio samo nametnut. Mene posebno zanima drugi talas, koji Laslo Len?el vidi u studentskoj pobuni 1968. godine koja se na zapadu o?itavala u kritici kapitalizma, a na istoku u ideji socijalizma s ljudskim licem. Slažem se s Len?elom u oceni zna?aja ovog talasa, premda je taj talas u Ma?arskoj više nalikovao na lagani lahor, nego na neku stvarnu pobunu. U tome i jeste razlika izme?u doga?aja u Ma?arskoj i u Jugoslaviji, tako da se može re?i da se ta razlika odražava i u duhovnom i književnom životu mati?ne i vojvo?anske ma?arske manjinske kulture. Bilo bi zbilja šteta smetnuti sve ovo s uma, uprkos tome što se duh „šezdesetosme“ više i ne ose?a u duhovnom, intelektualnom životu vojvo?anskih Ma?ara. Zahvaljuju?i uobi?ajenoj manjinskoj amneziji, izbrisali smo ga iz se?anja. Mada odsustvo „šezdesetosme“ odre?uje (i) javni život današnje Ma?arske, jer moderna levica nema zajedni?ki memorabilni prostor obnove. Slede?i talas Len?el vidi u 1989. godini – zanimljivo je to što su i u tom talasu odre?uju?u ulogu odigrali Sovjetski Savez i Sjedinjene Ameri?ke Države. U isto?noevropskim zemljama se uvodi slobodno tržište, instalira se višestrana?ki parlamentarizam, dolazi do raspada Sovjetskog Saveza, do razvoda ?eške i Slova?ke, raspada se Jugoslavija. Posle ovog velikog razdoblja nade nailazi Velika Recesija (2008) usled koje, kako Len?el piše, „Evropom ponovo kruže bauci: bauci nacionalizma i egalitarijanizma od Škotske do Gr?ke, od Ukrajine do Katalonije“. Ono što Len?el piše o razdoblju Velike Recesije, nije ni malo ohrabruju?e. Mase su se razo?arale u tranziciju, bespomo?ne su i bez ideja. To je pogodno tlo na kojem se baškari cini?na nova politi?ka elita. Ekstremna desnica je sve ja?a, terorizam je postao deo svakodnevice. Pre dvadeset godina Evropska unija je bila ideja koja je imala snagu da mobiliše mase, danas je ve? skoro i nestala iz vokabulara javnog života. U isto?noevropskim društvima pobedio je divlji kapitalizam koji trenutno nema uspešnu alternativu. Partije koje ?ine današnju levicu sasvim su smetnule s uma levi?arske ideje. Preživeti – to je udarna parola. Posle bede dolazi blagostanje, takore?i Kanaan, ponavljaju politi?ari. Nekad je kultura bila rodna gruda subverzivnih ideja, danas ona deli sudbinu partija.

Be?

„Naš put ka Evropi vodi preko Be?a“, izjavio je Aleksandar Vu?i?, stari/novi premijer u Be?u, tokom prve zvani?ne posete inostranstvu u svojstvu predsednika vlade u drugom mandatu. Novi je to glas, u taboru Srpske napredne stranke, nažalost, vrlo usamljen. Stoga i deluje nekako tiho, ne ?uje se daleko, možda su ga ?uli samo doma?ini. Da sam to ja rekao – kao što sam i rekao, samo što o tome još u ove krajeve nije doprla vest – usledio bi „topli zec“. Ali, pošto je taj glas iz usta lidera vladaju?e stranke, stekao je pravo gra?anstva. Distanciranje novosadskih oficijelnih krugova od mog romana Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile – verno odslikava balkansku u?aurenost. U tom romanu se, naime, ispostavlja da sva raskoš „balkanske lepote“ dolazi u potpunosti do izražaja – u Be?u.

avgust 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!