LASLO VEGEL: Radikalni nojevi

04 Jun 2010

Nadam se da se novooizabrano Nacionalno veće neće „mučiti” samo raspodelom unosnih nameštenja, novaca i funkcija, nego i sa tim, šta se zbilo sa sto hiljada Mađara

Hetere, kuruci i labanci*

O ?uli Sekfiju (Gyula Szekf?, 1883-1955, gra?anski istori?ar) je pisao Janoš ?ur?ak (1956, istori?ar, antropolog, politikolog i izdava?) u svojoj knjizi fino nijansiranog naslova: Evo u šta vam se izrodila ma?arska domovina, i podnaslovom: Istorija ma?arske nacionalne ideje i ma?arskog nacionalizma – da je Sekfi, dakle, „autoritativni predstavnik ideje o ma?arskoj naciji”. Ovako ga kvalifikuje, uprkos tome – kako piše – što je u nekim pitanjima, na primer u prosu?ivanju ma?arskog liberalizma, „debelo pogrešio”. ?ur?ak prime?uje da recepcija Sekfijevih dela pokazuje „heteri?nost” naših politi?ara, akademika, publicista i inih spisatelja. Sekfi je, naime, bio toliko hrabar da u svojoj knjizi Tri generacije, i ono što potom sledi postavi pitanje odgovornosti ma?arske rukovode?e klase za ono što se Ma?arskoj dogodilo u Trijanonu. „Deo ma?arske elite – pisao je Sekfi – povijao se kao trska na vetru koja je prethodila katastrofi”, a drugi deo se „tvrdo uko?enih le?a uskopistio i odbijao svaki novi put, svaku novu misao”. A tre?i su se, pak, „našli na vlasti u poslednjem trenutku, kad je katastrofa ve? usledila”. Pa re?a argumente. Politi?ari na razme?i stole?a ne samo što nisu uvažavali jednog Adija, Babi?a, Morica, Kodalja, ve? su su „prema njima odnosli posve nerazumno, ?ak i neprijateljski”. Oni su, dakle, naprosto ignorisali one intelektualce, pisce, umetnike, mislioce koji su se odvažili da (i) njih kritikuju. Sekfi je to okvalifikovao kao „najekstremniji, kod nas jednistveni dokaz nesposobnosti upravlja?kog, inteletualnog sloja”. Ne krije ni to, pri tome, da u svemu tome vidi „kurucki” greh. Kuruc se šepuri poput kakvog lepog, doteranog noja, piše Sekfi, i ne želi da primeti da njegova ideologija vu?e korene iz, sa njegove strane, ina?e anatemisane ideologije liberalizma. Od gorke stvarnosti beži „u optimisti?ku nadu koja se isceprljuje u iš?ekivanju maglovite budu?nosti, u nadu koja sama sebe precenjuje a protivnike omalovažava i ismejava”. Ali ni labanci nisu bolji! Dok je kod kuruca „domovina postala cilj bez ikakve nade u pobedu, a nacionalno zna?enje slobode svedeno na isparznu frazu, a vremenom su se zadovoljili i s kojom ?ašom špricera”, dotle su labanci „spre?avali afirmaciju slobodarstva”. (?ula Sekfi: Ma?arski karakter u našoj istoriji). Jesmo li izvukli pouke iz ovih re?i? Zar današnji „lepi nojevi” ne stoje i dalje postrojeni naspram kriti?ki misle?ih pisaca, intelektualaca? Zar današnji labanci, ti vazda oprezni silnici, ne spre?avaju afirmaciju slobodrastva? Samo što naši glavni „lepi nojevi”, kad god se na?u u iole ozbiljnijem škripcu, beže glavom bez obzira, a oprezni labanci teše narod sladunjavo snishodljivim govorima.

Šta se zbilo sa sto hiljada Ma?ara?

Na pragu su izbori za Ma?arsko nacionalno ve?e. Posle sedam godina, me?u pristalicama neposrednih izbora našli su se i oni koji su se sedam godina zdušno zalagali za elektorsko nacionalno ve?e. Pomalo zloslutno deluje ova metamorfoza, nalik na teatralni naklon, kao i nespretna simulacija, da tih sedam godina nismo pro?erdali. Ali, bilo kako bilo, neposredni izbori ?e posve verovatno izazvati neko vrenje, pa ?e možda posle naredne ?etiri godina i ova zajednica imati jasniji pogled na sebe i na svoje okruženje. Važe?i izborni zakon je, doduše, u krugovima ma?arske manjine izazvao takve podele s kojima se ne suo?avamo na ozbiljan na?in, ali se nadam, da se novooizabrano Nacionalno ve?e ne?e „mu?iti” samo raspodelom unosnih nameštenja, novaca i funkcija, nego i sa tim, šta se zbilo sa sto hiljada Ma?ara. Jer o tome kao da niko ne želi ozbiljno da razmisli, a kamo li da progovori. Pošto je ma?arska zajednica ostarela, a natalitet je i dalje nizak, na glasanje bi mogao da iza?e oko 80 posto od ukupuno blizu trista hiljada vojvo?anskih Ma?ara, ali na posebnu izbornu listu upisalo se svega 138 hiljada duša. Za sada se ne zna koliko ?e procenat gra?ana s pravom glasa i da iza?e na ove izbore, s obzirom na to da u toj stvari ne raspolažemo nikakvim iskustvima, ali crni oblaci se, izgleda, ve? gomilaju. Vojvo?anski Ma?ar ?e biti u prilici da se opredeli za jednu od pet ponu?enih lista. Nadam se da ?e mudro odlu?iti, ?ak i kad je bez odgovaraju?ih iskustava u toj stvari. Potrebno je iza?i na ?istinu, potrebno je stupiti u arenu zvanu demokratija, da bismo prepoznali njene ranjive ta?ke. Treba to u?initi ?ak i kad smo svesni da ?e naklonost bira?a i ovoga puta pridobiti spretni opsenari, fleksibilni dvoli?nici, klimoglavci koji gledaju samo svoj ?ar – na žalost; ali od ovakve demokratije ništa bolje do sada nije izmišljeno. A kad neko i progovori o zlopa?enjima, mukama – koje neki kandidati uobi?ajeno nazivaju problemima – primetio sam da su neki nosioci lista izašli s programima koji uopšte ne spadaju u nadležnost delovanja Nacionalnog ve?a. Re? je, dakle, ili o praznim predizbornim trikovima – takve optužbe su ve?, ina?e, izre?ene – ili hitno treba promeniti važe?i zakon. Ta?nije, nije problem samo na?in upisa na izbornu listu, nego je problem i u ingerencijama, koje ne?e biti jednostavno promeniti, s obzirom na to da su one prihva?ene i od ma?arskih eksperata, štaviše, delom su ih oni i kreirali. Bi?e nadasve teško modifikovati zakon, bi?e teško povratiti izgubljeno poverenje, ali postoji nada ?e se su?eljavanje novih i starih likova, novih i starih argumenata dešavati pred licem javnosti. Novoizabranom Nacionalnom ve?u nikako ne?e biti lako. Ono ?e da snosi deo odgovornosti za manjkavosti na?ina uspostavljanja izbornih lista, ruke ?e mu biti vezane zakonima koje jasno odre?uju njegove nadležnosti, a obaveziva?e ga i predizborna obe?anja. U takvoj situaciji ?e morati da sa puta izgradnje klijenture pre?e na put izgradnje zajednice.

Kona?no!

Na ovogodišnjem Sterijinom pozorju bilingvalna (ma?arsko-rumunska) predstava pod nazivom 20/20 – zajedni?ka produkcije Studija Yoric iz Trgu Mureša i pozorišta dramAcum iz Bukurešta – zadala je svima lekciju. Posle sterilnih i prvenstveno dosadnih, ispraznih, sedobradih avangardnih „turbokapitalisti?kih estetiziranja”, ovaj mešoviti ansambl na?eo je veliki rumunski tabu, etni?ke odnose, a ovih dana je u Novom Sadu izveo dramu nacionalnih animoziteta. Polaznu ta?ku ?inili su doga?aji u Trgu Murešu 1990. godine – poznati krvavi mart – koji se desio posle svrgavanja ?aušeskuovovg režima, kad su se na suprotnim stranama našli Rumuni i Ma?ari. Ali to nije samo rumunski – transilavanski – tabu. Jer ove pojave nisu nepoznate ni u Vojvodini, o njima svedo?e masovne grobnice, histerije iz devedesetih, etni?ki obojeni obra?uni. Rumunski ansambl je, osim publici, zadao lekciju i pozorišnim družinama ovog regiona. Ali ova predstava ne otkriva samo etni?ke dimenzije, mada se prevashodno na njih fokusira, ve? baca oštro svetlo i na najmra?nije krugove pakla tranzicije. Kona?no, eto, i umetnost prima k znanju gde, i u kojem vremenu živimo: na po?etku 21. veka!

* Kuruci – naziv za vojnike-ustanike protiv Habsburgovaca. U vreme Sekfija predstavnici radikalnih nacionalnih ideja. Labanci – naziv za vojnike koji su ostali verni Habsburgovcima, kasnije sinonim za strane pla?enike i predstavnike tu?inskih ideja.

(preveo: Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!