LASLO VEGEL: Preživeli smo već – sve

27 Aug 2010

Republički ombudsman ustanovio je nepravilnosti u postupcima izbora saveta nacionalnih manjina i formiranja manjinske izborne liste. Mnogi tvrde da je zloupotreba bilo

Jankovi? lustrira, ?ipli? se žali na manjinske lidere

Republi?ki ombudsman Saša Jankovi? ustanovio je nepravilnosti u postupcima izbora saveta nacionalnih manjina i formiranja manjinske izborne liste. Pretežna ve?ina u?esnika ankete internet portala Vajdašag Ma tako?e tvrdi, mnogi na osnovu li?nog iskustva, da je zloupotreba bilo. I blogeri dnevnog lista Ma?ar So polemišu o zloupotrebama. Šta se zapravo dogodilo? Šta se dešava – trenutno – sa izbornom listom? Ko je ?uva? Ko je poseduje? Prema mom mišljenju, a s obzirom na to da je re? o veoma osetljivim podacima, ovu listu,  posle razjašnjenja svih pravnih dilema koje su se posle izbora pojavile – potrebno je uništiti. Ali ako su podatke prikupljali partijski aktivisti, što je po mom mišljenju zabranjeno (a ?itam da su o istom trošku prikupljali i svakakve druge podatke), ko ih je na to ovlastio? Kakvi se doprinosi i porezi pla?aju na zaradu ostvarenu pružanjem usluga „prikupljanja podataka”? Neki pišu i o tome, naime, da su „prikupljiva?i podataka” za svoj trud primili adekvatni honorar. Iz kojih budžeta? O kakvoj sumi je re?? Rodoljub Šabi?, republi?ki poverenik za informacije od javnog zna?aja tako?e je kritikovao na?in uspostavljanja  manjinske izborne liste jer je pružao mogu?nost kažnjivog kršenja zakona. Ministar za ljudska i manjinska prva Svetozar ?ipli? žali se na manjinske lidere, prema njegovom  mišljenju uzrok problema je u njihovoj borbi za vlast. U ma?arskoj manjinskoj zajednici pokojni Šandor Pal je blagovremeno upozoravao na ove opasnosti, ali niko ge nije slušao.

Omaška

?itam u beogradskom Blicu da je jedan od zna?ajnijih donatora Saveza vojvo?anskih Ma?ara – Nacionalni savet Ma?arske. Možda je omaška u pitanju? Pretpostavljam, nadalje, da autor teksta nije mislio na Ma?arski nacionalni savet jer, koliko je meni poznato, to politi?ko telo ne pomaže (donacijama) ni jednu vojvo?ansku ma?arsku stranku.

O Titu – druga?ije

?itaju?i knjigu velikobe?kere?kog katoli?kog biskupa Lasla Nemeta: U op?injenosti stvorenog sveta, pada mi u o?i jedna re?enica. „Tito je imao dobre odluke, on je bio sklon manjinama, jer je pomo?u njih mogao lakše da drži u šahu ve?e nacije“. Ova re?enica, dakako, nije u skladu sa pogrdama onih neofitskih antititoista koji su, nekad, na sva usta slavili Tita. Velikobe?kere?ki biskup – svestrano obrazovan svetski ?ovek – pominje i masovne grobnice Ma?ara, a ne zaboravlja pri tom ni ?injenicu da su partizani desetkovali i srpsku inteligenciju. Ta?no zna koliko masovnih grobnica ima u Srbiji. Zna i to, dokle je trajao zaslepljeni ateizam i od kad je Savez komunista postao tolerantniji. Biskup, rodom iz Odžaka, samo je ?etiri razreda osnovne škole završio na ma?arskom, pa je svoje školovanje nastavio na srpskom – i to je dokaz da onaj ko želi da ostane Ma?ar, taj ?e i da ostane Ma?ar, bez obzira na to, na kojem se jeziku školuje.

Da li je bilo zloupotreba?

Ovo pitanje postavlja u svojoj anketi internet portal na ma?arskom jeziku Vajdasag Ma. Pita svoje posetioce da li je, prema njihovom mišljenju – ili iskustvu – bilo zloupotreba prilikom sastavljanja manjinskih bira?kih spiskova. Odgovorilo je ukupno 817 posetilaca portala. Potvrdan odgovor na ovo pitanje dalo je 69 posto u?esnika ankete. Sve to ne bi ni bilo vredno pomena, da postavljeno pitanje ne upu?uje na – li?na iskustva. Nije re?, naravno, o istraživanju javog mnjenja na reprezentativnom uzorku odre?enom po nau?nim metodama, pa tako ova anketa nije ni merodavna, ali ankete koje organizuje Vajdasag Ma ?esto su veoma simptomati?ne. Me?utim, u vezi sa svim tim, name?e se jedno drugo pitanje: zbog ?ega još nemamo nezavisnu, profesionalno osposobljenu i autonomnu instituciju koja bi, s vremena na vreme, obavljala stru?ne procene raspoloženja i o?ekivanja ma?arske, ali naravno i ostalih manjina. Zašto ne postoji institut za istraživanje manjinskog javnog mnjenja?

O preživljavanju, o diktaturi i o revolucijama

Neprestano se prise?am tužne povesti o posmrtnoj književnoj sudbini ma?arskog pesnika ?ule Ilješa. Ponekad, iz pristojnosti, raznim povodima, zabeleže i njegovo ime, ali se i to sve re?e dešava. Pisac koji je od bilo koga drugog nosio na srcu pitanje ma?arskih manjina izvan granica matice, i to mnogo ranije nego današnji politi?ki govornici, naprosto je istisnut iz književne javne svesti, njegove pesme se više ne recituju ni na manjinskim sve?anostima. Nije Ilješ, nego je sad Albert Vaš politi?ki favorit. Ali to je još i manje zlo, jer je ki? u sve snažnijoj ekspanziji. Pesnik, ?ije su pesme u trenucima njihovog nastanka delovale previše tradicionalno, danas u natražnja?kim ušima zvu?e preterano moderno. Upravo je ovaj primer dokaz kakvo se srozavanje ukusa odigralo u tranzicionoj – najbezvrednijom subkulturom prožetoj – neofitskoj, masovnoj demokratiji. A tamo gde imamo ovako ozbiljne probleme s ukusom, po pravilu, imamo probleme i s demokratijom. Kultura Velikog brata i Farme provukla se i u parlament. Nova elita je više sklona jednostavnim pesmicama koje didakti?ki predo?avaju stvarnost. Pa neka narod pleše i peva. Bolje je da ne ?ita pesme, dovoljno je ako pleše i peva, sa tog stanovišta Ilješeve pesme su danas puki – luksuz. Njegova dela su i u mati?noj zemlji obavijena u?tivom tišinom, oni na levici smatraju da je preterano nacionalno obojen, a desni?arima izgleda previše levo orijentisan. Jer, kao što su i Adi i Babi? našli svoja mesta na levoj strani od Boga, tako je i njemu na levoj strani kucalo srce. Zazirao je od Hortija, nije bio oduševljen ni „gospodstvenom Ma?arskom“ – kao što to propisuju današnji kodeksi pristojnosti. „Onaj ko živi tako da preživi: postaje dužnik“, glasi stih iz jedne njegove potresne, pozne pesme. Ali taj stih je posve nerazumljiv deci današnjeg samodopadljivog doba, koja pojma nemaju o preživljavanju i koja i ne slute koliko je teško preživeti nadmenu i oholu demokratiju. Ostvario se san i novih generacija. Evo dokle smo stigli. To je ono što ste zapravo i hteli, kažem s iskustvom onog koji je ve? što-šta preživeo. Preživeli smo meku diktaturu maršala Tita – tu diktaturu o?inskog osmeha i strogog pogleda, preživeli smo plebiscitarnu, nacionalnim mesijanizmom prožetu diktaturu Socijalisti?ke partije Srbije, kad su šoferi s Miloševi?evim posterom na vetrobranu jurcali po džombastim, jarugavim putevima. Preživeli smo antiliberalnu revoluciju, kad su ortodoksni lovci na glave lovili „anarholiberale“ (ni do danas nisu prestali da ih love), preživeli smo i antibirokratsku revoluciju, jogurt-revoluciju, i mnoge druge revolucije – samo ona prava nikad nije došla. Prekalila nas je sudbina, pa ?emo valjda preživeti i ovu, bu?nim turbofolkom zaogrnutu, pihtijastu, tajkunsku revoluciju, koju mnogi u vladaju?oj i sveopštoj zbrci pojmova nazivaju kapitalizmom. Prežive?e oni kojima ?e sudbina podariti nešto duži život.

(avgust 2010.)
Preveo s ma?arskog Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!