LASLO VEGEL: Postoji li treći put?

26 Aug 2011

Ekonomska kriza? Kriza kapitalizma? O tim pitanjima razmišljamo glasno sa prijateljem Alparom Lošoncem u tihim temerinskim večerima. Bojim se da kriza nije samo ekonomska, već da je ona mnogo dublja, odnosno, da je takmičarski duh kapitalizma razbio kulturalne i moralne sisteme vrednosti

Menja?i novca

Menja?i novca imaju sve više posla. Sko?ila je cena švajcarskog franka. Ljudi skupljaju dinare, da bi ih promenili u švajcarske franke. Neki i evre menjaju u franke. Ali šta da rade oni koji jedva dolaze i do dinara?

Koren krize

Postao sam, evo, svedokom još jendog fenomena: ja?anja radikalnog evro-skepticizma. Moja mladost je prošla u znaku evro-utopije, mada – priznajem – tada još ni pomišljati nisam smeo na ujedinjenu Evropu, moje nade su se iscrpljivale u evropskoj kulturi, u njoj sam prevashodno nalazio pribežište. Na svoj evropski put pošao sam s Kamijem i Sartrom. A onda sam po?etkom devedesetih doživeo i to da su pristalice Evrope najednom postali i oni koji su još koju godinu ranije o njoj govorili s porugom i prezirom. Mi, Ma?ari, pripadamo Evropi – šuškali su neki, u te stvari upu?eni vojvo?anski Ma?ari – a ne Balkanu. Ali mene ni tada nije privla?ila briselska staklena palata koja otelovljava onu Evropu koja je lišena duše, ve? evropski svet vi?en iz jednog specifi?nog, donjeg rakursa. Moj esej Nach Berlin govori o evropskom svetu baš iz tog, donjeg ugla gledanja. Berlinski zid je još postojao, rane zaostale iz Drugog svetskog rata su još bridele, ali su se dogme o jednopartijskom sistemu ve? urušavale, ili su se ve? sasvim urušile, samo što još nismo primetili. Upravo je to izvor – to što nismo to na vreme primetili – svih naših potonjih zabluda. ?esto i sam imam ose?aj da sam se uvalio, sve se batrgaju?i, u tranziciju, i da nisam imao vremena da promislim šta se oko mene dešava. A politi?ka elita je vodila ra?una o drugim stvarima, a ne o kulturi, bila je zaokupljena kapitalizmom, samo što ovu re? još nije smela da izusti. A sad je ovaj naš isto?ni, divlji kapitalizam zapao u krizu, pre nego što je uistinu i proklijao. Ekonomska kriza? Kriza kapitalizma? O tim pitanjima razmišljamo glasno sa prijateljem Alparom Lošoncem u tihim temerinskim ve?erima. Bojim se da kriza nije samo ekonomska, ve? da je ona mnogo dublja, odnosno, da je takmi?arski duh kapitalizma razbio kulturalne i moralne sisteme vrednosti.

Ili–ili?

Protivre?nost je skoro nerazrešiva, svakodnevno ose?am njen pritisak. Kapitalizam ili socijalizam? I da li postoji i tre?i put? Sve do sada, svi pokušaji „tre?eg puta” su propali, mada je sasvim mogu?e da greška nije u teorijama, nego u nama. Bora ?osi? je replicirao na jednoj diskusionoj tribini na lajpciškom sajmu knjiga, kad sam primetio da je socijalizam, zapravo, izvršio samoubistvo. Sad se pak ?ini da kapitalizam razara samoga sebe.

Praznik, sa kafom

Javio se Andreas Retcer, glavni urednik berlinske izdava?ke ku?e Matthes & Seitz s porukom da su u izdava?ki plan za narednu godinu uvrstili moje Pri?e iz donjih predela, i ako prevod ne bude kasnio, knjiga ?e biti objavljena ve? na prole?e. Vest je pravo iznena?enje za mene – kasno uve?e, sa Anikom, odšetamo do jedne poslasti?arnice u Temerinu, gde dopuštam sebi šolju kapu?ina. Tako slavim.

Venecija, ona iz mašte

Svaki ?ovek, pisao je Šandor Marai, ima dva rodna grada. Jedan od njih je Venecija. Ovih dana – pripremaju?i se na jedno duže putovanje, tokom kojeg ?u, usput, nekoliko dana mo?i da provedem i u Veneciji – taj grad me sve ?eš?e pohodi u snovima. Jednom sam, davno, ve? bio u Veneciji, ali se?anje na tu kratku posetu je u meni potpuno izbledelo, u mojoj svesti stoga živi samo jedna Venecija iz snova. Stvarnosti Trsta se?am se sasvim detaljno, rimske ulice su još živo prisutne u mom se?anju, mada sam u životu samo jednom bio u Rimu. Venecija je, me?utim, nešto sasvim drugo, ?esto pomišljam da ona postoji samo u mojoj uobrazilji.

Kostim patriotizma

Na dan Svetog Stefana, po obi?aju, ?itam Se?enjija. I beležim nekoliko njegovih pou?nih re?enica. „Napustiti rodnu grudu nije ništa drugo nego izdaja”, piše Se?enji. A u raspravi Povodom Ma?arske akademije beleži misao koja do danas nije izgubila na važnosti: „Ma?arska re? još nije ma?arsko ose?anje, ?ovek – samo zato što ja Ma?ar – još nije ?ovek krepostan i besprekornih vrlina, a ni onaj koji se še?e uokolo u kostimu patriotizma, ni izdaleka nije patriota”. A u Svetu sam naišao na re?enicu koja se rimuje s jedom aktuelnom krilaticom: „Osmelimo se da budemo veliki – i to zaista nije tako teško – ali budimo ujedno i mudri”. Ovo drugo je ve? mnogo teže.

Novosadske razglednice

Prou?avam na internetu stare novosadske razglednice. Zanimljivo je da i u periodu izme?u dva rata na mnogim anzihtskartama piše: Novi Sad, Újvidék, Neusatz. Danas takvih razglednica nema. Doduše, nije lako na?i ni obi?ne razglednice. Treba ih posebno tražiti, jer ko se danas odlu?uje da pošalje razglednicu roditeljima, ro?acima, prijateljima i poznanicima s porukom da je stigao u jedan grad u kojem se vrlo prijatno ose?a.

Avgust 2011.
(Preveo: Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!