LASLO VEGEL: Pogled iz donjeg rakursa

02 Aug 2011

Nedostaje nam više te evropske vizure, tih višejezičnih putokaza, kako su mi rekli moji dobronamerni prijatelji iz inostranstva. Javni službenici, od vozača autobusa do policajaca, treba da budu ljubazniji, da nauče po nešto na stranim jezicima. Ne treba o putu u Evropu da govore samo političari, već i kondukteri, i bankarski nameštenici i piljari

U izdanju novosadske „Cenzure“ ovih dana se pojavila nova knjiga Lasla Vegela „Pri?e iz donjih predela“. Prevod na srpski potpisuje Arpad Vicko, a u podnaslovu piše-Berlinski tekstovi.
Ovaj poznati novosadski autor kroz svoju prozu ponovo nas vodi na putovanja imaginarnim i stvarnim evropskim koridorima.
Od leta na asfaltu sklonio se u selo, gde završava rukopis o Novom Sadu, ?ita klasike i sprema se na nova putovanja. U najbližim planovima su Hrvatska i Austrija, a ko poznaje Vegela, jasno mu je da ?e tragove tih putovanja slediti u nekim njegovim narednim knjigama.

U kom smislu podnaslov „Berlinske pri?e“ odre?uje vaše „Pri?e iz donjih predela“, pitali smo Lasla Vegela?
-Ova knjiga je žanrovski izme?u eseja i romana, ta mešavina mi je bila interesantna, i kad sam pisao „Eksteritoriju“ okušao sam se u toj formi- kaže naš sagovornik.- To su , zapravo, pri?e o putovanjima, koje kazuju li?nu istoriju, ali i pogled na svet iz donjeg rakursa. Jedna od njih opisuje moje prvo putovanje u Trst, kada je taj grad bio najve?i supermarket bivše Jugoslavije.
Ipak, okosnica tih putovanja i pripovedanja je Berlin, po?ev od mog prvog boravka tamo, kada je bio evropska prestonica kulture. Mene nisu toliko interesovale kulturne manifestacije, koliko ?injenica da je grad tada još bio raspolu?en zidom. Upoznavao sam obi?ne ljude, pošto govorim njihov jezik, i video sam koliko su u njima još žive traume Drugog svetskog rata, o ?emu mogu da pri?aju, a o ?emu moraju da ?ute. To je za mene bio mali istorijski šok. Posle 2000. sam tako?e odlazio tamo po pozivu, a na nema?kom su objavljeni „Eksteritorijum“, „Memoari jednog makroa“i još neki tekstovi.

Kako provodite ovo leto, šta vam se doga?a, šta ?itate a šta pišete?
-Ovo leto mi je baš uzbudljivo, iz više razloga. A pre svega je radno, jer završavam knjigu, tako?e žanrovski neodre?enu, koja se zove „Neoplanta ili obe?ana zemlja“; to je pri?a o mom gradu, puna ljudskih sudbina, istorije na mestu sudara Balkana i Srednje Evrope, dramati?nih i tragi?nih elemenata, ali i utopije, što obe?ana zemlja jeste. Sve te pri?e govore o novosadskom 20. veku, još od pre Prvog svetskog rata, pa do 1990. jer Evropljani smatraju da se te godine završava 20. stole?e. To je dug mom gradu i veoma se radujem skorom izlasku te knjige.
Na srpskom su mi izašle „Pri?e iz donjih predela“, a na jesen ?e se pojaviti i ma?arsko izdanje u Budimpešti. A „?aladi Ker“iz Novog Sada objavio je na ma?arskom drugi tom mojih dnevnika “Ispisivanje vremena u me?uvremenu“; u prvom tomu bavio sam se vremenom od 2000. do 2002. godine, a u drugom, do 2004. Imam još tri knjige, ali izdava? je u oskudici, vide?emo. Na jesen ?e se kod „Stubova kulture“pojaviti tre?e izdanje „Memoara jednog makroa“.
Jedan od mojih starijih eseja „What is Jugoslavia?“, objavljen tokom devedesetih, tako?e je žanrovski eksperiment. Taj tekst nedavno je zainteresovao austrijskog reditelja Lukasa Cajpeka, koji je rekao da je to, zapravo, monodrama. Ve? su po?ele probe, a premijera je zakazana za 27. oktobar u Be?u u Kabinet teatru.
Povukao sam se u klasike, ponovo iš?itavam Stendala, koji je u mladosti najviše uticao na mene. A ?eka me Balzak, jer mi sada živimo u njegovom vremenu, u doba prljavog ra?anja kapitalizma.

Šta poru?ujete gradskim ocima, kao Novosa?anin- dobitnik „Golubice“, najvišeg gradskog priznanja, Februarske nagrade, i vama najdražeg, kako mi jednom rekoste?
-Novi Sad zaista ima taj veliki potencijal privla?nosti, i moram re?i da se, tu i tamo, vidi briga onih koji vode grad. Sada su potrebni enegri?niji koraci i dugoro?na razmišljanja. A to zna?i- više parkova, zelenila i cve?a, fontana, tih malih, prijatnih oaza za gra?ane. I više brige za Dunav, za priobalje koje nije ni izbliza iskoriš?eno.
Nedostaje nam više te evropske vizure, tih višejezi?nih putokaza, kako su mi rekli moji dobronamerni prijatelji iz inostranstva. Javni službenici, od voza?a autobusa do policajaca, treba da budu ljubazniji, da nau?e po nešto na stranim jezicima. Ne treba o putu u Evropu da govore samo politi?ari, ve? i kondukteri, i bankarski nameštenici i piljari. Lepotu jednog grada stvarali su mnogi, pa zašto onda ne obeležiti mesta gde su živeli i radili zna?ajni Novosa?ani, možda i vratiti neke spomenike, isticati to blago multikulturalnosti.
Velika bi sre?a bila da Novi Sad postane evropska prestonica kulture, ali to ište truda svih nas. Naro?ito onog truda koji ne zavisi od mnogo novca. Ovom gradu nedostaje familijarna ljubav, potpuno izvan sfere politike.

Od Kuršumlije do Berlina

-Supruga i ja smo jednom leteli iz Berlina za Budimpeštu, pa smo neplanirano u vazduhu visili preko ?etiri sata- pri?a Laslo Vegel.- Od tada ona ne želi da putuje avionom, a ja se solidarišem. Tako sam otkrio gastarbajterske autobuse, kojima naj?eš?e putuje taj balkanski svet, sa juga na zapad. Sama srž ove moje knjige je ta velika metamorfoza- kako se ljudi, putnici ponašaju, o ?emu pri?aju, kako razmišljaju ovde, a kako tamo, na kraju putovanja.
Krene tako autobus iz Kuršumlije, ima u njemu Srba, Albanaca, Makedonaca, Bosanaca, u?emo i mi iz Novog Sada, a u vazduhu se ose?a neka napetost, svi šapu?u na svom jeziku. A kada se približe Berlinu, svi prelaze na nema?ki i po?inje da struji me?usobna solidarnost.
Bio sam u tom gradu i prilikom obeležavanja dvadesetogdišnjice pada Zida. Od mnogih se?anja i stru?nih tuma?enja tog doga?aja kroz medije, meni je me?u najinteresantnijim bila pri?a jedne prodava?ice iz „Aldija“ u zapadnom Berlinu. Da se nešto ?udno doga?a ona je zaklju?ila po tome što je jedan ?ovek došao i kupio 30 kilograma banana. Bio je to isto?ni Nemac, koji je svoju novoste?enu slobodu pokazao na taj na?in.To je Evropa iz donjeg rakursa, za mene privla?nija od one oficijelne, briselske.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!