LASLO VEGEL: Partijski baroni i partijske parije

06 Jan 2012

Treba da prođu decenije, da se ekonomija u ovim zemljama oslobodi tutorstva partija, da se novokapitalistički sloj emancipira od dnevne politike, i da se uobliči autonomna srednja klasa

Vera u Boga nije banalna stvar

?itam esej Lasla ?. Saboa o Viktoru Igou (samo zbog eseteta napominjam da ga je Flober obožavao), koji je osetio svim svojim bi?em „op?injavaju?i užas” Bogom zasi?enog kosmosa. Igoov Bog po mnogome nalikuje na Adijevog Boga. „Naš Bog prebiva u lutaju?em, kosmi?kom viru, povla?i sa sobom u bezdan i podiže nazad, usisava i pušta svog izabranika, poigrava se sa njim izme?u slasti gušenja i gro?ine zaborava” – piše Laslo ?. Sabo. Vera u Boga ipak nije tako banalna stvar kako to misle novokomponovani vernici.

Na Miloševi?evom kanabeu

Na televiziji BN, Dragan Hadži Anti?, nekadašnji glavni urednik Politike, prijatelj porodice, najavljuje da ?e Mirjana Markovi? u svojoj novoj knjizi dokumentovati ko je sve sedeo na Miloševi?evom kanabeu. Bogami, rado su ga pose?ivali mnogi i od današnjih vlastodržaca, ironiše znameniti šef Miloševi?evog partijskog glasila. I tada, ali i sve do danas, Mirjana Markovi? je eklatantni simbol nepotisti?ke vlasti – kad se sva vlast deli unutar jedne porodice. Nema sumnje da Miloševi?eva supruga mnogo zna i da ?e biti iznena?enja. Dragan Hadži Anti? navodi i poimence ljude koji i danas sede u vlasti, a koji su rado pose?ivali porodi?nu ku?u Miloševi?evih. Tijani? je za tu priliku kupio sebi novo odelo. Ni malo me ne zanima mišljenje gospo?e Markovi?, ali dokumenti su važni. Kona?no, svaki dokument treba objaviti, svi?alo se to nekome ili ne. To se desilo i sa knjigom Zloupotrebljene institucije – ko je bio ko u Srbiji 1987-2000. – popis ko je na kakvim funkcijama bio u Miloševi?evom režimu. Ko je kad bio ministar? Ko je i dokle bio poslanik? Ko su bili ?lanovi partijskih rukovodstava? Kao primer su poslužile one nema?ke knjige koje su precizno dokumentovale ko je kakvu funkciju obavljao u nacisti?koj Nema?koj. Karakteristi?na je okolnost da o ovoj knjizi vojvo?anski ma?arski strana?ki mediji nisu ni slovom izvestili, jer bi se onda neizbežno obelodanilo i to da su i neke istaknute vojvo?anske ma?arske li?nosti pripadale toj nomenklaturi. Nedavno je objavljena jedna pou?na knjiga – Re?i i nedela – pozivanje ili podsticanje na ratne zlo?ine u medijima u Srbiji 1991–1992 (Centar za tranzicione procese, 2011), knjiga o gušenju slobode štampe. Ta pojava, dakako, nije novijeg datuma, doktrinu je na najfrapantniji na?in formulisao maršal Tito 1959. godine u svom pismu upu?enom Savezu novinara Jugoslavije. U najkra?em, Tito je napisao da je u Jugoslaviji štampa slobodna, ali da mora biti u skladu sa stavovima predstavnika vlasti. Ta doktrina je u novije vreme oživljena u manjinskim krugovima, jer skoro svakednevno ?ujemo da je naša štampa slobodna, jedino ne sme da se na?e u koliziji sa rukovode?im telima. Ona je, dakle, slobodna u prenošenju stavova rukovode?ih tela. Ovu žilavu, u svest duboko ukorenjenu tradiciju zdušno neguju oni koji u okvirima višestrana?kog sistema barataju tehnikama jednopartijskog sistema, odnosno, preuzimaju partijskodržavnu tradiciju. Tito verovatno zadovoljno trlja ruke u grobu. Zbog toga je štampa i puna intervjua sa liderima, i zato je i zabranjena kritika lidera. Ovo je do današnjeg dana bolno pitanje skoro svih bivših socijalisti?kih država, uglavnom zbog toga što privredni život umnogome zavisi od stranaka, usled ?ega su i mediji strana?ki zavisni. Nije slu?ajno ni to da je baš u ovim društvima sloboda medija i nadalje prvorazredno pitanje, a posve je razumljivo i to da sociolozi upravo nivoom slobode štampe mere stanje demokratije. Treba da pro?u decenije, da se ekonomija u ovim zemljama oslobodi tutorstva partija, da se novokapitalisti?ki sloj emancipira od dnevne politike, i da se uobli?i autonomna srednja klasa. U svim ovim zemljama postoje demokratske snage, ali demokratski sistem u punom kapacitetu tek treba da se uspostavi. Naro?ito je to izraženo u manjinskim zajednicama u kojima iza manjinske politike ne stoji i manjinska privredna struktura. Možda, ako jednom dosegnemo punovažnu politi?ku autonomiju – ali, bez specifi?ne privredne strukture ta autonomija ?e ostati krnja, što zna?i da ?e i nadalje ostati zavisna od države i od ovakvih ili onakvih fondacija, dakle, javni život – i zajedno sa njim mediji – bi?e i dalje u punoj meri pod uticajem dnevne politike i uklju?eni u borbe za vlast unutar manjinske zajednice. Jedini izlaz bi mogao da bude takva manjinska vlast koja sama sebe ograni?ava, što je, opet, puka moralna norma, i veoma je problemati?no, u kojoj meri su spremni oni koji se bore za vlast, da se dobrovoljno podvrgnu moralnim zakonima.

U šta se izmetnuo nacionalni duh

Exilium vita est – istakao je Viktor Igo parolu na popre?nu gredu svoje blagovaonice. Na taj na?in je ?uvao francuski nacionalni duh. Nacionalni duh je, me?utim, danas postao plen politi?ara. Jedina mala vrata osta?e – egzil. Bi?e to teško osloba?anje.

Okasnela molitva

Sedamdesetpetogodišnja starica je, pred smrt, visoko podigla stisnutu pesnicu, htela je da kaže nešto, ali su joj re?i zastale u grlu. Iz njenog egzaltiranog pogleda, ljutitog izraza lica, videlo se da je htela da se obra?una sa svetom. Ovako je umrla. Nije iskoristila pravo poslednje re?i, verovatno zbog toga što je imala ose?aj da je zakasnila. Nažalost, i naši životi su takvi, ne koristimo pravo poslednje re?i, jer imamo ose?aj da je ona ionako uzaludna. I živimo sa tim do poslednjeg trenutka, kad moramo primiti k znanju da smo zakasnili.

Partijsko ?lanstvo, kao biznis

Prema strana?kim statistikama, oko dva miliona gra?ana Srbije je u?lanjeno u neku od politi?kih stranaka. To zna?i da je svaki tre?i punoletni gra?anin ?lan neke partije, i to je evropski rekord. Me?utim, partijske statistike su prili?no varljive, naime, ljudi se upišu u neku stranku da bi lakše došli do nekog posla jer, kako je jedan poznati politi?ar nedavno rekao, ?ak i prilikom zapošljavanja sprema?ice važna je okolnost, da li je doti?na ?lanica neke stranke ili nije. To se odnosi na sve oblasti života, po?ev od književnosti, do portira. Možda još nema uticaja samo na samostalnu delatnost prekopavanja kontejnera. Me?u tim delatnicima za sada još vlada puna demokratija, u punoj meri je afirmisan princip jednake šanse. U ovoj velikoj gužvi mnogi gra?anin je istovremeno ?lan i više partija, jer kad se jedna na?e u opoziciji, potraži?e uto?ište u drugoj, pri tom zaboravlja da se ispiše iz prethodne, tako da je, formalno, ?lan više stranaka. To su siromašne partijske parije. Postoje, me?utim, spretni karijeristi koji istovremeno drže više gvož?a u vatri. Ponekad se ponašaju kao profesionalni fudbaleri u prelaznom roku. Putevi partijskih vandrokaša su nedoku?ivi: socijalista mirno prevesla me?u demokrate, ?lan gra?anske liberalne stranke bez iakave griže savesti se prešaltuje u ma?arsku manjinsku stranku koja baca drvlje i kamenje na liberalizam. Odli?no se ose?a u više stranaka. Važno je samo da neka stranka uvek donosi neku dobit. Partijsko ?lanstvo je danas dobar biznis.

Sre?na nova nacionalisti?ka godina

Sre?na nova nacionalisti?ka godina – ?itam na vebsajtu E-novina. Godine 1968. sam se nadao da pristiže sloboda, a 1989. godine sam se nadao demokratiji. Eto u šta su se nade izmetnule!

decembar 2011.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!