LASLO VEGEL: Očajnička nada i očajničko beznađe

22 Nov 2014

Paklena bespuća prošlosti

Paklena bespu?a prošlosti

Jeziva gužva ispred šaltera. Nezadovoljne stranke se žale na organizaciju rada. Neki ne prezaju da glasno kažu i to da nam se sve to doga?a jer su partijski kadrovi zaposeli javna preduze?a. Baš tako! Ali taj argument je ve? toliko izlizan da me je sramota i da ga napišem. Gotovo da i ne postoji oblast u životu za koju gornja konstatacija ne bi važila. Biti ?lan neke partije, a pogotovu istaknuti, ili rukovode?i kadar neke partije, danas podrazumeva ogromne privilegije, daleko ve?e nego što su bile u jednopartijskom sistemu. Jer tada su te privilegije morale da budu na neki na?in prikrivene, pa bi se njeni uživaoci ponekad i postideli pred „samoupravnim gra?anima”. Danas, me?utim, niko od toga ne pravi moralno pitanje. Ljudi su razo?arani, negoduju, partijski lideri se upetljavaju u splet olako datih obe?anja, te kako ?e spre?iti zloupotrebe, te kako ?e ukinuti partokratiju, te ovo, te ono. A pri tom sve ostaje po starom. Narod gun?a pred šalterima, na šta se javi jedan autoritativni glas: „Vratio se Šešelj i napravi?e za?as reda!” Neki odobravaju?i klimaju glavom, ve?ina ?uti. Novine su pune izveštaja o Šešeljevom povratku u zemlju. Sudsko ve?e haškog Tribunala za ratne zlo?ince pustio je radikalskog prvaka na privremenu slobodu zbog ozbiljno pogoršanog zdravstvenog stanja. Vratio se, dakle, posle više od jedanaest godina izbivanja. ?im je stigao, u svojoj uobi?ajenoj, staroj formi, izjavio je da ?e se aktivno ulju?iti u politi?ki život zemlje. Namerava pre svega da obnovi partijsko ?lanstvo. Namerio je, tako?e, da obori vlast Tomislava Nikoli?a i Aleksandra Vu?i?a. Obojicu politi?ara, svoje nekadašnje saborce, proglasio je veleizdajnicima. Budu?i da se ovo društvo sve do danas nije suo?ilo sa svojom prošloš?u, ta nadasve mutna prošlost sad klju?a svud oko nas, i ta okolnost unekoliko pove?ava šanse Šešeljevog radikalizma. U kona?nom zbiru nije ni re? o vojvodi Šešelju, nije re? o pojedincu, ve? o raspoloženju sveukupne javnosti, re? je o onom vulkanu za kojeg ne znamo kad ?e i s kakvim intenzitetom po?eti da izbacuje vrelu lavu. I kakve ?e biti razmere njegovog pustošenja? Prema mišljenju politi?kih komentatora Šešelj, doduše, nema šanse, ali nema sumnje da ?e njegov uticaj biti i te kako primetan, jer ?e preurediti trenutnu politi?ku mapu Srbije. Partuljaste stranke i pokreti na krajnjoj desnici, u ovom ?asu nezadovoljni saveznici naprednjaka, uskoro bi se mogli na?i u zagrljaju Srpske radikalne stranke. Što ?e re?i da ?e gromko izbiti na površinu do sada prigušivana nacionalisti?ka retorika. U krajnjoj liniji mene zapravo i ne zanimaju ovi preleta?i koji bez zazora, bez obraza znaju da se  prišljam?e jednoj ili drugoj strani, ve? re?enica onog ?oveka u redu ispred šaltera, i muk, duboka tišina koja je tu re?enicu propratila. Šešeljev povratak u Srbiju je lakmus koji ?e pokazati u kojem se stanju nalazi srpsko društvo. Uporno, uvek iznova pokušavam da opišem situaciju u Srbiju. Ne kao kolumnista, ne – ne želim da delim pravdu, ve? samo da istražujem pravdu. I u tom poslu primetio sam jednu neobi?nu pojavu. Vrlo ?esto u jedno te istom ?oveku se smenuju o?ajni?ka nada i, još više, o?ajni?ko bezna?e. Nije ?udno što je ve? godinama najefikasnija narativa upravo propaganda nade, time se pokušava le?iti strah od budu?nosti. A nada, ponekad, traži jeziva dela.

Vojne vežbe

Ovih dana pripadnici vojske Srbije i vojske Rusije izvodili su zajedni?ke vojne vežbe u Sremu. Aleksandar Vulin, ministar u vladi Srbij, izjavio je da su Vojislava Šešelja na grba?u Srbije vratile Sjedinjene Ameri?ke Države. S obzirom na to – a on valjda zna – da haški me?unarodni sud za ratne zlo?ince radi prema nalozima Amerikanaca. Ina?e, i Šešelj je toga mišljenja. Predstavnik ameri?ke ambasade u Beogradu demantovao je srpskog ministra. S druge strane, srpska vlada se sve do sad nije ogradila od Vulinove izjave.

Godine u?enja jedne generacije

?itam odli?ne pasaže u novom romanu Zoltana Danjija. Duga?kim, dinami?nim re?enicama gra?ene scene podse?aju na oštre, tvrde gravure. Split, Berlin, Beograd, Budimpešta su stvarni toposi. A u romanu se, na kraju, ispisuje tumaranje u Nigdini. Ovaj romaneskni prostor je (i) meni i te kako poznat: preda mnom se otvara svet exterritoriuma  ?iju sam arheologiju interpretirao u svom romanu koji sam tako i naslovio: Exterritorium (2000). Ja sam u jednom vertikalnom kretanju, spuštaju?i se batrgavo ka donjim, sve dubljim predelima, otkrivao vlastitu istoriju ideja i, ujedno, istoriju ideja svoje porodice u našoj zajedni?koj Nigdini. Zoltan Danji je, pak, odabrao horizontalno kretanje. Izbegao je u beli svet da bi u njemu formulisao kosmos današnje manjinske generacije. Danjijeva generacijska iskustva su ve? sasvim novog tipa. U gorkim godinama u?enja iscrtava se drama Velikog Lutanja. Upoznat s detaljima, sklon sam tvrdnji da je Zoltan Danji napisao godine u?enja vojvo?anske ma?arske posleratne generacije. Prkos, protest, tvrde grimase, pobuna, jasan govor, protivljenje, otpor… Otkriva, dakle, „one godine koje su do kostiju ogolile sve stvari i koje nisu bile kadre, ili nisu htele ni do danas da se završe”.

novembar 2014.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!