LASLO VEGEL: Nova kapitalistička klasa zahteva red i disciplinu

20 Dec 2015

Prihvatiće i ekstremnu desnicu pod uslovom da ne dira u njihov kapital

Red i disciplina

U Ukrajini je atmosfera i nadalje uzavrela. Već smo na to i navikli, pa smo zbog toga i skloni da na to žarište konflikata više i ne obraćamo punu pažnju. Ne popušta ni zategnutost između Rusije i Turske. Predsednik Rusije Vladimir Putin je ovih dana izjavio da je ruska armija spremna da uništi svaku vojnu silu koja predstavlja pretnju Rusiji. Uzgred, rusko ministarstvo odbrane je izrazilo krajnju zabrinutot činjenicom ulaska Crne Gore u NATO. I želje Makedonije, kao i Bosne i Hercegovine da postanu članice NATO-pakta, protivne su interesima Rusije. U Afganistanu serija novih terorističkih akcija s većim brojem žrtava. I terorizam je već deo svakodnevnice. Širom Evrope policija nastoji da neutrališe potencijalne teroriste. Prema proceni srpskih službi bezbednosti zemlji ne preti opasnost od terorizma, ali oprez nije naodmet. S druge strane, mađarske službe bezbednosti procenjuju da je stepen rizika od terorizma vrlo visok svuda u Evropi, ali da Mađarskoj ne preti takva opasnost. Zato što smo budni i zato što slušamo naše vođe. Predsednica francuske krajnje desno orijentisanog Nacionalnog fronta izjavljuje da, bude li došla na vlast, neće biti nimalo bolećiva prema migrantima. I na to samo odmahujemo rukom, neka bude što biti mora… Danas se o terorizmu razgovara i u onim društvima, prijateljskim krugovima, u kojima do sada politika nikad nije bila tema. Dobitnici tranzicije su se nagodili sa vlastima, a pri tom su se hvalili da ih politika ni malo ne interesuje. Ali sad su se iznenada prenuli iz svoje nezainteresovanosti. “Nova klasa” zahteva red i disciplinu. I obični ljudi, prosečni građani su zabrinuti, i oni se užasavaju haosa, i oni priželjkuju red. Sve je više onih koji priznaju da je budućnost bezizgledna. Ne mogu ni da naslute šta donosi sutra. Sve je podjednako moguće. Na primer i to da Islamska Država parlamentarnim putem dovede u Evropi na vlast krajnje desne snage. Sve je to od odlučujućeg značaja u postsocijalističkim državama u kojima će nova kapitalistička klasa, bude li neophodno, prihvatiti i stranke ekstremne desnice, pod uslovom da ne diraju u njihovu prebrzo, za svega dvadesetak godina stečenu imovinu.

Bodljikava žica kao izvozni brend

Uticajni američki nedeljnik Tajm proglasio je nemačku kancelarku Angelu Merkel za “ličnost godine”. Centralna informativna emisija mađarskog javnog televizijskog servisa M1 je ovu vest prokomentarisala vrlo suzdržano, čak i sa izvesnom ironičnom notom. Međutim, s primetnim oduševljenjem je izvestila da je Mađarska osvojila tehnologiju proizvodnje bodljikave žice po NATO-standardima, i da se ona proizvodi u fabričkom pogonu jednog većeg zatvora. Trud zatvorenika je uspešan, jer se određene količine bodljikave žice već i izvoze, kupci su država Makedonija i država Slovenija.

Pohvala pape Franje

Učestvovao sam pre nekoliko dana u razgovoru za okruglim stolom u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine. Govorio sam o kulturalnoj krizi političke elite, mada bi trebalo govoriti, zapravo, o kulturalnoj krizi čitavog društva. Možda će jednog dana i o tome biti govora na osnovu temeljno sprovedenih socioloških istraživanja. Hteo sam da upozorim da, bez ikakve kulture bauljamo u jedan novi varvarizam. U kapitalizmu rubnih zemalja kultura se doživljava kao suvišni luksuz. Jeftina radna snaga, korupcija, partokratija, nepotizam, dubinsko siromaštvo, nova oligarhija – i, to je sasvim dovoljno. Uveče na sceni novosadskog Srpskog narodnog pozorišta gostuje beogradski Centar za kulturnu dekongtaminaciju sa predstavom Enciklopedija živih u režiji Zlatka Pakovića. Jedna krajnje kritička slika srpsko-albanskih odnosa. I to se ovde doživljava kao svetogrđe. Posle predstave, u prijateljskom razgovoru, neko je pomenuo nedavnu izjavu pape Franje da je III svetski rat u punom jeku, samo što skoro svi vodimo politiku zabijanja glave u pesak, i pravimo se da ne primećujemo šta se događa. Većina u tom prijateljskom društvu bila je srpske nacionalnosti, i svi su s puno priznanja govorili o papi, i zamerali srpskoj štampi što ne obraća pažnju na njegova upozorenja. Ovaj je prvi papa koga veoma, veoma cenim.

Griža savesti

Proslavili smo, navodno, međunarodni dan ljudskih prava. Zapravo, s ne malo griže savesti smo se sećali onih vremena kad smo ih uzimali krajnje ozbiljno.

Nacionalni diskurs oligarha

Smiruju se strasti. Mnogi sa zabrinutošću pogledavaju prema Parizu. Ekstremna desnica je u ekspanziji! Nacionalni front, doduše, nije ispunio očekivanja posle uspešnog prvog kruga regionalnih izbora, pretrpela je poraz u završnici, ali reč je ipak o tome da krajnja desnica okuplja sve više pristalica. Ironija politike je u tome što levica i liberali proslavljaju poraz Marine Le Pen, i pobedu Šarkozijeve stranke desnog centra. Evropa sve više skreće udesno i odande će skliznuti na krajnje desne pozicije, a pritom će sve više da jača kapital desnog diskursa. Predsednica Nacionalnog fronta, Marine Le Pen je i posle poraza bila uobičajeno borbena: “Ništa nas ne može zaustaviti”, izjavila je. Stojički posmatram događaje. Desnica već odavno ima većinu u Evropskoj uniji, sama unija je ipak na mrtvoj tački. Razočarani građani se sad nadaju da će ih desni centar koji baulja prema ekstremistima, izvući iz čabra. Ne Evropu, nego vlastitu naciju. Uzdrmani su sami temelji Evropske unije, puca postament, u ovom trenutku upravo po pitanju solidarnosti ne mogu pronaći zajednički ton. U protekloj deceniji neoliberalizam je zadao fatalni udarac levici, a desnica mu se u tome pridružila. Razlika je samo u tome što desnica ne podržava globalni kapital, već nacionalnu oligarhiju. Napetosti su sve naglašenije, i dok se dižu ograde, mase su sve nezadovoljnije, što znači da su i nemirne, socijalne razlike su sve očiglednije. Desni centar je još na vlasti, ali ekstremna desnica iz prikrajka, iz busije vreba njegovu propast.

decembar 2015.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!