LASLO VEGEL: Nezavršena priča

22 Jan 2016

Netrpeljivost, strahovi, istina

Kome hoćeš da pišeš?

“Pisati u ništa, da li je zbilja nemoguće?… Ali, kome hoćeš da pišeš? Tvom lekaru? Trafikantu, dole na uglu? Svaki pravi, sudbonosni tekst pisali su u ništa.” U ovom je nalazio utehu Šandor Marai na početku svoje doživotne emigracije. Poslednjih deset godina života nije mu bila potrebna nikakva uteha. Pisao je, bukvalno, u ništa.

Nezavršena priča

U Kelnu i drugim evropskim gradovima u novogodišnjoj noći muškarci muslimanske veroispovesti maltretirali su nemačke žene. Popularnost kancelarke Angele Merkel opada. Zimsko doba, niske temperature donekle su umanjile broj imigranata, ali – samo donekle. Već od proleća mogu se očekivati novi talasi useljenika. Niko još ne zna kako da se taj trend zaustavi. Oni koji su digli i koji dižu ograde, priznaju da to nije dovoljno. Useljavanje je brzo i izuzetno masovno, a posledice su nesagledive. Da li su stabilne zapadne demokratije u stanju da sve ove pritiske apsorbuju? Najveća netrpeljivost prema useljenicima ispoljava se u postkomunističkim zemljama sa niskim prirodnim prirštajem i visokim stepenom iseljavanja stanovništva – bez obzira na to, imigranti sa Istoka ne žele da se nastane u tim zemljama. Prema mišljenju Fidesovih političara, da Mađarska nije podigla ogradu, do kelnskih događaja bi došlo i u Budimpešti. Meni to izgleda prilično čudno. Pitam se, koliko Mađara živi danas u Londonu? Prema nekim procenama, više nego što ih ima u celoj Vojvodini. Šta je njihov etnički projekat? Da li žele da se integrišu? Da li žele da tamo izgrade neko paralelno društvo? Ili će negovati multikulturalizam? Ili su im dozlogrdile iscrpljujuće rasprave o nacionalnoj pripadnosti i dragovoljno će se asimilovati? Koliko Mađara živi danas u Kelnu? Boravio sam sa Anikom 2006. godine nekoliko meseci u Kelnu. Portir gradske kuće, po nacionalnosti Mađar, iskreno se potrudio nam organizuje susret sa tamošnjom mađarskom zajednicom. Nažalost, bili smo već u povratku, nismo mogli ostati da čitam, kako je zamišljeno, odlomke iz mog romana Exterritorium. Portir gradske kuće nam je ispričao da je početkom devedesetih mađarska zajednica u Kelnu prikupila značajnu sumu novca kao pomoć vojvođanskim Mađarima. Da li znam nešto o tome? – pitao je. Ne znamo ništa o tome, mada nije nezamislivo, čuo sam o sličnim akcijama i od australijskih Mađara. Železnička stanica u Kelnu nije daleko od kelnske gradske kuće. Šta je mađarski portir u gradskoj kući Kelna video u novogodišnjoj noći? Šta je osećao? U Nemcima su se, sigurno, probudila sećanja na 1945. godinu, kad su Rusi ušli u Berlin. Prisetio sam se jedne čudesne knjige anonimnog autora (Anonyma) s naslovom Jedna žena u Berlinu. Rusi su u Nemačkoj silovali dva miliona žena. Međutim, ne prisećam se samo knjiga, već i nedavnih događaja. Pripadnici srpskih paravojnih formacija silovali su Muslimanke. Tu je i moj roman Neoplanta ili Obećana zemlja. U novosadskoj poslastičarnici Dornštedter ruski vojnici su napastvovali ovdašnje Nemice i Mađarice. Andraš Urban je ovu epizodu efektno inscenirao. Bilo je i onih koji su nadmeno odmahnuli – to nije istina. Mada još uvek ima živih svedoka, i živih žrtava tih silovanja. Znaju ljudi, naročito sa sela, šta je istina. Kao dete, u Srbobranu, slušao sam ove priče. Potom je Đilas protestovao kod  Staljina. Jednom prilikom Đilas je lično uperio pištolj u jednog ruskog oficira, silovatelja. I Jovanka Broz je pominjala slične slučajeve, slične priče.

Prorok Rogozin

Hrvatska kupuje od Norveške raketno naoružanje, pomoću kojeg je iz Zagreba moguće gađati bilo koji grad u Srbiji. Nekoliko dana kasnije potpredsednik ruske vlade Dimitrij Rogozin stiže u prijateljsku posetu u Beograd i izjavljuje da mu je lično predsednik Putin naložio da ispita mogućnosti naoružavanja Srbije. Rogozin smatra da je Srbiji potrebna jaka vojska, a da bi Evropsku uniju mogla da zanemari, jer bi Beograđanke mogle da prođu kao žene u Kelnu. Da ih imigranti siluju.

Vesti

U januarskom broju segedinskog časopisa Tisataj objavljeni su odlomci iz mog dnevnika. Kratki fragmenti, o Novom Sadu. I jedan duži intervju, kao i dva prikaza. Peter Bod piše o knjizi Oči u oči s Maraijem, a Kristina Kovač o mom romanu Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile. Već me u Novom Sadu sustiže vest da bi i urednik programa za kulturu Mađarskog radija želeo da me intervjuiše povodom romana Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile. Budem li ozdravio, odgovaram, negde u februaru biću u Pešti, javiću se. Ali pre toga moram da putujem u Sarajevo, na premijeru Ispaštanja, odnosno What is Europa.

januar 2016.
Preveo Arpad Vicko