LASLO VEGEL: Nemci i švajcarski Nemci

12 Mar 2011

Ni jedan od današnjih važnijih švajcarskih i nemačkih listova ne piše ni o Srbiji, ni o Mađaraskoj. U „domovinama“ je, dakle, sve u redu

A gde je slavna prošlost?

Kona?no, jutros sam se malo utešio. Ni jedan od današnjih važnijih švajcarskih i nema?kih listova ne piše ni o Srbiji, ni o Ma?araskoj. U „domovinama“ je, dakle, sve u redu.
Srbija je decenijama bila naglašeno prisutna u zapadnoj štampi, ali u poslednje vreme su retki ?lanci, komentari ili reportaže koje se odnose na Srbiju. ?itaoci iz Srbije su ve? skoro i uvre?eni što ih zapadna štampa toliko zapostavlja. Ali, zahvaljuju?i tome,  bar politi?ari mogu da predahnu, ne moraju svaki ?as da kude sumnjive opozicione intelektualce što su se ponovo probudili i stavili zapadnu štampu u svoju službu.
Poslednih meseci se, me?utim, istakla Ma?arska, do te mere, da su je na zub uzele i one švajcarske novine koje se besplatno dele na železni?kim stanicama i po šoping-centrima. Ali danas, evo, ni re?i o ma?arskoj unutrašnjoj politici.
Danas je, dakle, i u Ma?arskoj, i u Srbiji, sve u redu.
Makar za jedan dan.
Kiša pitomo rominja, u Budimpešti je temperatura na nuli, u Novom Sadu je minus jedan, ovde je plus pet. U Alpima je, izgleda, zima podnošljivija nego tamo dole, na jugu. Odlu?io sam da preduzmem jednu laku, bezbrižnu istorijsku šetnju po lencburškoj tvr?avi. Jer Švajcarci se baš i ne razme?u svojom istorijom, mada bi imali sa ?im da se pohvale. A tu istoriju susre?em uglavnom u muzejima ili na onim znamenitijim mestima koja su, ujedno, i turisti?ke destinacije. Ali ti Švajcarci su svojevrsni ?udaci, oni i istoriju tretiraju u nekakvom poslovnom duhu. Suvoparno saopšte ?injenice, ulaznica staje toliko i toliko. Iz tekstova ponu?enih prospekata i brošura upadljivo nedostaje patos slavne prošlosti na koji sam tamo dole, na jugu, toliko navikao. Ni u štampi ne nailazim na re?enice o nacionalnom jedinstvu i slavi. Ne piše se ni o tome da su ovi ili oni švajcarski modeli primer za Evropu. A i politi?ari se malo pojavljuju u štampi, i ako se i pojave, iznena?uju?e su maloreki. Ali, o ?emu pri?aju, ako uopšte pri?aju? Pa, me?usobno naj?eš?e polemišu, o visini ovih ili onih poreskih stopa, o mogu?nostima smanjenja broja nezaposlenih, o kolebanju cena. Povede se ?esto re?, naravno, i o strancima, uglavnom o Muslimanima, ali svaki govornik vodi ra?una da ne ostane poražen u raspravi o desetim delovima procenta smanjenja ili pove?anja poreza. Jer onda mu je odzvonilo. Dakle, takve su cepidlake. Od desetog dela procenta može da im zavisi karijera.
Put me vodi gore u lencburšku tvr?avu jer, eto, ne mogu bez istorijskog romantizma. U Karpatskom bazenu sam navikao da se svaki ?as susre?em sa njim. Ali uzalud iš?itavam tekstove izloženih panoa i natpisa. Naravno, borili su se protiv Habsburgovaca, protiv Napoleona, svoju državnost su, istina gubili u nekoliko navrata, ali su se uvek iznova i izborili za nju. Sve to saopštavaju bez i trunke patetike, ?ini se, skromno, pobe?ivali su na svoj, švajcarski na?in.
Posle ove šetnje pravo je zadovoljstvo ?itati ironi?ne eseje Petera Bihsela o švajcarskoj totalnoj demokratiji. Bihsel je sre?kovi? – nije se rodio u Karpatskom bazenu. Piše da su susedi šavjcarskih totalnih demokrata uvek Švajcarci, i da, naravno, kupuju i troše švajcarsko mleko, švajcarsku ?okoladu i švajcarski sir. I poštar im je Švajcarac, i možemo biti posve sigurni da su im i o?evi bili ?lanovi švajcarskog Alpen Kluba. Ovde je sve švajcarsko, i vino, i stric, i krava. Švajacrski Nemac nije Nemac, nego švajcarski Nemac. Švajcarski Nemac se svom detetu ne obra?a na nema?kom, nego na schweizerdeutsch-u. Pravi Švajcarac ?e se uspentrati na Materhorn, i smrtno je siguran da je švajcarska kafa bolja o nema?ke ili od austijske. Pravi švajcarski Nemac baš i ne voli preterano Nemce iz Nema?ke. Švajcarac je ?udnovat stvor, ako ho?e, on ?e da bude Gotfrid Keler, ali ako mu se baš tako ?efne, proglasi?e i Getea, i Šilera, i Tomssa Mana –Švajcsrcem – i, naravno, i Jehudija Menjuhina.
Jedino o junaštvima, o herojskim delima nema govora. Ni o slavnoj prošlosti. ?udni su svati, ti Švajcarci! U krajnjoj linji, dobili su sve bitke, mogli su, da je do toga došlo, da i Turke, skromno, bez busanja u prsa, ispraše. Uvek su pobe?ivali, pa su im pobede dosadile, prestali su da ratuju – a svoj patriotizam iživljavaju u žestokim raspravama o desetim delovima procenta.

mart 2011.
(Preveo: Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!