LASLO VEGEL: Najveća ikebana Srbije

24 Dec 2011

Može se primetiti još i to da su se pre deset-petnaest godina za autonomiju Vojvodine zauzimale starije generacije, dok danas reč preuzimaju mladi, nova imena, koja nisu opterećena ni jednopartijskim, ni miloševićevskim nasleđem

Unekoliko je i mene iznenadilo to što iz dana u dan raste broj onih koji podržavaju ideju o autonomiji Vojvodine. To iš?itavam iz rezultata istraživanja javnog mnjenja, to prime?ujem i na književnim ve?erima, na javnim tribinama. To imam prilike da ?ujem sve ?eš?e i na ulici, u razgovoru sa komšijama, prijateljima, kolegama, obi?nim ljudima o kojima do sada nisam pretpostavljao da su politi?ki opredeljeni. Mada se u taj tabor svrstavaju i ?lanovi raznih stranaka, ipak, ve?inu zagovara?a te opcije – vojvo?anske autonomije – ?ine vanstrana?ke li?nosti. Za autonomiju se sve otvorenije zalažu i oni koji su, u nadi velikog demokratskog zaokreta, decenijama strpljivo o?ekivali da ?e biti anuliran Miloševi?ev tada efikasni adut – ukidanje vojvo?anske autonomije. Me?utim, ispostavilo se da je taj demokratski zaokret bio isto tako polovi?an, kao što je polovi?na i sadašnja autonomije Vojvodine. Ljudi sve više postaju svesni da je stvarna autonomija Vojvodine, sve do danas, ogledalo krnjih politi?kih promena u Srbiji. Autonomija Vojvodine i demokratija Srbije su dva nerazdvojna procesa. Ova spoznaja je idejna osnova autonomije, i oko te ideje se sve više okupljaju i oni gra?ani koji su se u pokrajinu doselili poslednjih nekoliko decenija. Državnosocijalisti?ka autonomija je stvorena odozgo, sa svim njenim manama i vrlinama. A njena najranjivija ta?ka ogledala se u onoj napetosti koja je nastala izme?u autonomije i demokratije. Situacija se, me?utim, u me?uvremenu, promenila. Danas misao autonomije sazreva u društvu, ona više nije delo vojvo?anske politi?ke nomenklature, ve? globalni program koji je formulisalo vojvo?ansko društvo. Vojvo?anski politi?ari, doduše, podržavaju autonomiju, ali samo verbalno, i krajnje oprezno, radije se zadovoljavaju održavanjem njenog privida, ili delimi?nim u?eš?em u vlasti. Zbog toga je sadašnja autonomija više proizvod nagodbi oko raspodele vlasti unutar partokratija beogradskih i vojvo?anskih elita, a ne autonomija koja reguliše svakodnevni život gra?ana. Najlepša ilustracija ovog stanja je usvajanje Statuta AP Vojvodine. Tom prilikom je, 2008. godine, zvani?na retorika pominjala veliku pobedu, dok se danas žale i oni koji su tu pobedu „izborili”. Žale se, kukaju, ali pri tom ipak komotno provode vreme u najve?oj ikebani Srbije, u Skupštini AP Vojvodine. Vojvo?anska elita, dakle, uglavnom upražnjava „kulturu žalopojki”, ali izbegava otvorenu, demokratsku borbu za autonomiju. Beži od konflikata, kao ?avo od krsta. A druga strana, oni koji su protiv autonomije, svoje argumente temelji na nedovršenosti promene politi?kog sistema u Srbiji. I u tome su vrlo ambivalentni: oni bi i raskinuli, ali unekoliko i ne bi raskinuli sa miloševi?evskim sistemom. Naglašavaju da je Miloševi? falsifikovao izborne rezultate, pa su zato i pozvali narod da iza?e na ulicu, ali mu ne zameraju, štaviše, manje-više odobravaju one njegove doktrine koje su ukinule autonomiju. U tabor onih koji se protive autonomiji spadaju i paraziti centralizma koji, u principu, doduše, nemaju ništa protiv autonomije, ali u praksi nisu spremni da se odreknu privilegija koje im obezbe?uje centralizam, budu?i da bi decentralizacija, a me?u njima i autonomija, ja?ala stvarne demokratske procese. Pristalice krnjih sistemskih promena, kao i paraziti centralizma, prinu?eni su da uvide da su njihove ideje doživele fijasko. Partijski programi sve više li?e jedni na druge (jedino Kosovo predstavlja me?u njima izvesnu vododelnicu), novih ideja nema, tapkanje u mestu postala je ideologija. U takvom okruženju se uobli?ava pokret koji obznanjuje autonomiju, pokret koji, doduše, nije jedinstven, ali je sve glasniji. Može se primetiti još i to da su se pre deset-petnaest godina za autonomiju Vojvodine zauzimale starije generacije, dok danas re? preuzimaju mladi, nova imena, koja nisu optere?ena ni jednopartijskim, ni miloševi?evskim nasle?em.

Laslo Vegel (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!