LASLO VEGEL: Mrtve duše – žive duše

10 Jun 2010

Budući da se svuda u svetu izlaznost meri prema ukupnom broju upisanih birača, sa žaljenjem treba priznati da je na izbore izašlo manje od trećine mađarskih birača

Krug dvojke i dedinjska frakcija

Povremeno, uz pomo? ugodnog daljinskog upravlja?a, prokrstarim po „talk-show” emisijama na programima televizijskih studija sa „nacionalnim frekvencijama” – ali vidim da na svima gostuju jedni te isti likovi. Komentarišu, polemišu, ponekad se ne libe da se dograbe i za guše. Sve to podse?a na banalne porodi?ne sva?e. Televizije sa nacionalnom pokrivenoš?u otkrivaju, zapravo, unutrašnji svet beogradskog jet-seta. Kragujevac, Niš, o vojvo?anskim gradovima da i ne govorim, pominju se samo ako treba razglašavati neki skandal. Ili ako se dogodilo – daleko bilo – neko egzoti?nije ubistvo. To i ne može da bude druga?ije u zemlji u ?ijem parlamentu od 250 poslanika, 60 dolazi – kako je saopštila Vesna Peši? pre neki dan u Peš?aniku – iz kruga dvojke. Ako tome još dodamo frakciju sa Dedinja, ne treba da se ?udimo beogradskom centralizmu. Niti programskim koncepcijama beogradskih familijarnih televizija.

Uspesi

Selektor ovogodišnjeg Sterijinog pozorja s ne malo razo?arenja je konstatovao da minula pozorišna sezona nije bila baš me?u boljima. To se lepo videlo i po ovogodišnjem repertoaru. Živimo u prelaznim pozorišnim vremenima, ono što je pre nekoliko godina predstavljalo novi svet, pretvorilo se u puku igru sa formom, a ono što odre?uje naš današnji život, još nije steklo modernu umetni?ku formu, u onom smislu, u kojem je mladi Luka? govorio, nekad, o formi. Selektor je pokazao baš ovo prelazno razdoblje, nesigurnost i opštu bespomo?nost, smetenost. Našli su se, jedan pored drugog, moderni snobizam i pokušaji proboja iz tog snobizma. Ovu „prelaznost” su svojim predstavama održavala i dve ma?arska pozorišta u zvani?noj konkurenciji Pozorja – suboti?ko pozorište Deže Kostolanji i Novosadsko pozorište – Újvidéki Színház. Ma?ari su se ove godine baš pokazali – rekla mi je Mira Banjac na sve?anosti dodele nagrada. Bio sam i sam dirnut posmatraju?i Andreu Jankovi? i Arona Balaža kako primaju Sterijine nagrade za najbolja gluma?ka ostvarenja. Kona?no vidim uspešne Ma?are, a ne one koji se samo žale i jadikuju; uspešne, koji potvr?uju ugled ma?arske kulture i, ujedno, oboga?uju kulturu one zemlje u kojoj žive.

Kraj jednopartijskog sistema

S ne malim empatijama sam slušao izjave ma?arskih bira?a o tome da smo, eto, raskinuli sa jednopartijskim sistemom. Pre više od dvadeset godina srušen je berlinski zid, i odmah potom urušuio se i jednopartijski sistem. Bio je to veliki evropski praznik, možda sa previše iluzija i nadanja – bio sam kasnije svedok kako su te iluzije i nade brzo uvenule. Mnogi govore, u vezi sa tim, o razo?arenju, mnogi pak, opet, o otrežnjenju. U svakom slu?aju, posle šezdeset i osme, tada sam doživeo drugi uzvišeni trenutak mog života – istina, na pogrešnom mestu – pa su zahvaljuju?i tome, u meni paralelno živeli i nada, i bezna?e. Dvadeset godina kasnije, izabravši svoj nacionalni savet, vojvo?anski Ma?ari su stupili u višestrana?ki sistem. Taj korak je trebalo u?initi još 2002. godine, ali zbog tadašnjih igara oko vlasti do toga nije došlo. Mi smo bili poslednji bastion jednopartijskog sistema u Isto?no-srednjoj Evropi. Posle sedam pro?erdanih godina i u ovoj zajednici se, evo, usvaja kodeks višestrana?ke demokratije. ?injenica da je glasanje bilo tajno, i da se za glasove bira?a nadmetalo nekoliko lista, otvara novo poglavlje u istoriji manjinske politike, uprkos tome što je upis na bira?ki spisak bio destimulativan, i da je bilo mnogo nerazjašnjenih ta?aka i u sferi obezbe?ivanja jednakih šansi. Usled toga se lista Ma?arska Sloga – podržana od strane Saveza vojvo?anskih Ma?ara, stranke koja je ve? deceniju i po na vlasti – našla naspram nekoliko ad hoc lista, koje su uživale podršku nekih drugih stranaka. Šanse nisu u startu bile izjedna?ene, pa je razumljivo da je Ma?arska Sloga nadmo?no pobedila na izborima. Ali ja ne bih potcenio zasluge ostalih u?esnika, pogotovu ne okolnost da su pristale da u?estvuju u bezizglednoj borbi, jer bismo bez njih ponovo ostali na jednopartijskim izborima. Ovako je nastao bar jedan embrionalni, ili krnji višestrana?ki sistem – formalni privid je zadovoljen – što je ipak bolje od jednopartijskog. Niko ne sumnja da je pobedi Saveza vojvo?anskih Ma?ara doprinelo i to što je izvukla neophodne pouke iz vlastite jednostrana?ke prošlosti. Tako da su i u toj stranci usledile odre?ene promene, došlo je do nekog novog vrenja. Dok je 2002. godine na scenu izašla sa jednostrana?kom, zatvorenom listom – što je bilo u duhu državno-partijske tradicije – sada ?ak polovina kandidata na njenoj listi nisu bile strana?ke li?nosti, i verovatno je zahvaljuju?i tome tako ubedljivo i pobedila. Me?utim, u kojoj meri su vanstrana?ke li?nosti nezavisne, pokaza?e se ve? narednih meseci. Naro?ito ?e u fokusu pažnje biti ponašanje crkvenih dostojanstvenika. Postoji, me?utim, jedno nadstrana?ko pitanje koje ne možemo da smetnemo s uma. Prema preliminarnim podacima, na izbore za Nacionalni savet izašlo je oko 70 hiljada ma?arskih bira?a, i tri ?etvrtine njih glasalo je za listu Ma?arske Sloge. Prema nekim mišljenjima izlasnost je zadovoljavaju?a, jer ona prelazi pedeset posto, naime, u bira?ke spiskove se upisalo oko 138 hiljada gra?ana pripadnika ma?arske nacionalne manjine. Ali ?injenice su neumoljive. U Gogoljevoj drami trgovalo se mrtvim dušama, ovde pak ne žele da uvaže postojanje živih duša. U Srbiji, naime, živi 240 hiljada pripadnika ma?arske manjine s pravom glasa, taj podatak su kao polaznu osnovu uvažili svi u?esnici izbornog nadmetanja. Iz toga je i ustanovljeno merilo od pedeset posto plus jedan glas. Budu?i da se svuda u svetu izlaznost meri prema ukupnom broju upisanih bira?a, sa žaljenjem treba priznati da je na izbore izašlo manje od tre?ine ma?arskih bira?a. Neki manjinski politi?ari se pravdaju da je smanjenje ma?arskog bira?kog tela usledilo zbog drasti?nog pada broja Ma?ara u Srbiji. U tom slu?aju, me?utim, takav drasti?an pad, i to u periodu izme?u 2002. i 2010. godine, baš u vreme kada je ma?arska politi?ka elita bila na vlasti, ispostavlja najgoru legitimicaju te elite. Previše težak sud i za samokritiku, ali dovoljan za izvala?enje konsekvenci. (O toj temi, me?utim, bi?e mogu?e uistinu govoriti tek nakon što se obavi popis stanovništva predvi?en za 2011. godinu, taj popis ?e pokazati najta?niji bilans prve decenije 21. veka.) Bez obzira na sve to, me?utim, lep je uspeh za jednu stranku, u ovom slu?aju za Savez vojvo?anskih Ma?ara, što su pridobili podršku 27-29 posto bira?a – ali drugim merilima mere oni koji razmišljaju u dimenzijama zajednice, a ne u okvirima jedne stranke ili izborne liste. Pre?ašnji, naime, poželjnim smatraju obrnuti odnos, naime, da od 170 hiljada Ma?ara s pravom glasa, iz bilo kog razloga izostane oko 70 hiljada. ?ak i kad bi došlo do promena apsolutnih brojki, taj odnos bi bio poželjan. Na toj ta?ki po?inje gradnja zajednice, na toj ta?ki prebiva republikanska vrlina. Sve ostalo je bla-bla, parafrazirao bih Šandora Maraija. Ili borba za vlast, što ne treba, dakako, nikog da skandalizuje, i od ?ega ne treba bežati, jer su sve politi?ke elite sveta – možda na donekle uljudniji na?in – baš u to upetljane. Krv i zlato, pisao je Endre Adi.

jun 2010.
(preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!