LASLO VEGEL: Lisice i pilići

07 Oct 2016

Televizija kreira poluratnu atmosferu

Šiptari ili Albanci?

U devedesetim godinama članovi Srpske radikalne stranke, ali i dobar deo pristalica Slobodana Miloševića, kosovske Albance nazivali su Šiptarima. Zbog čega su kosovski Albanci Šiptari, podrobno su objasnili Dobrica Ćosić i njegovi sledbenici. Opozicija, ona ne-nacinalističko-liberalno-demokratska, nazivala ih je Albancima. Pre četvrt veka, pa i kasnije, u ratnim devedesetim godinama, pa i kasnije, u vojvođanskoj mađarskoj štampi i u javnom životu upotrebljavao se naziv: Albanac, Albanci. Zanimljivo je da se u poslednje vreme poneki funkcioneri Mađarskog nacionalnog veća vraćaju radikalskom vokabularu i konsekvento govore o Šiptarima. Pitam se iz kojih razloga to čine, i kako to da protumačimo?

Konačari islama

Za vreme referenduma o „obaveznim kvotama za razmeštanje migranata u zemljama Evropske unije” (pitanje na referendumu glasi: “Da li želite da EU propiše obavezno naseljavanje nemađarskih državljana u Mađarskoj čak i bez saglasnosti Parlamenta?”), vredi prelistati knjigu Mišela Uelbeka. Autor romana Pokoravanje smatra da je dominacija islama u Francuskoj usledila posle prevlasti krajnje desnice, to jest, autoritarna vlast je bila prethodnica islama. Inteligencija – kao i uvek, uostalom – lako se pokorava. U svetlu najnovijih događaja često se setim filma Vernera Hercoga Fantom noći. Glavni junak, igra ga Klaus Kinski, pobeđuje vampira, ali naposletku se i sam pretvara u vampira… Jezivo današnja situacja. Pomišljam često na to, koliko je demokrata u poslednje vreme postalo antidemokrata.

Lisice i pilići

Predsednik mađarske vlade Viktor Orban, za vreme referendumske kampanje više puta je naglasio da je Mađarska na braniku evropskih sistema vrednosti i hrišćanskog pogleda na svet. Ova Orbanova rečenica se ponavlja, reprizira neprekidno u lokalnoj mađarskoj štampi, tu rečenicu ponavljaju i ovdašnji manjinski političari. U budimpeštanskom dnevnom listu Mađar Idek (Mađarska Vremena) Viktor Orban je napisao: „Ako u jedan kokošarnik pripustimo lisice, to neće nikome da bude dobro, jer će lisice pojesti piliće, a gazda će da se lati puške i ubiti lisice“. Prema mišljenju funkcionera Mađarskog nacionalnog saveta migranti će nas, u slast, proždrokati. Ako sam dobro razumeo, mi smo manjinski pilići. Slaba je uteha da će kokošinjci, dok lisice stignu – već biti prazni.

Mađarska kampanja

U Budimpešti je u toku referendum o migrantima. Fides – vladajuća stranka Viktora Orbana, ušla je u kampanju s punom parom, prema podacima koji su dostupni javnosti, ta stranka je potrošila 17 milijardi forinti, tako da je ova provera rapoloženja birača ubedljivo najskuplja od promena političkog sistema, odnosno, demokratizacije društva. Mađarski javni televizijski servis je objavio vest da migranti sede u Beogradu i očekuju ishod glasanja, ako referendum bude nevažeći, polaze odmah prema Mađarskoj. U prihvatnim centrima vlada atmosfera iščekivanja. Zove me telefonom jedan poznanik i pita da li je tačno da su migranti već stigli u Novi Sad, da li će uskoro stići i na srpsko-mađarsku granicu i navaliti na ogradu? Pojma nemam, kažem, ali proveravam lokalne portale, naročito one za koje znam da su evroskeptični, ali nigde izeštaja o nadiranju migranata. Prelazim na prvi program Mađarske televizije, zaista je prepun antimigrantskih vesti i izveštaja, kao na primer da migranti u Engleskoj prebijaju Mađarice, pa red vesti o raznim incidentima, o seksualnim izgredima… Televizija kreira neku poluratnu atmosferu.

Širi se strah

U autobusu koji hita iz Temerina za Novi Sad, jedan sredovečni muškarac, Mađar, upozorava svog srpskog poznanika da bude na oprezu, jer se očekuje novi talas migranata koji će nas – ni pet ni šest – pojesti. I dodaje da se ne šali, čitao je on to ne bilo gde, nego u listu Mađarskog nacionalnog veća. Njegov poznanik, Srbin, pokušava da ga umiri, kaže da ni on ne voli izbeglice, ali da nema razlog za stah. Mene su zainteresovale razlike u rečniku. Mađar je govorio o migrantima, a Srbin o izbeglicama. Ne zapažam prvi put da se vojvođanski Mađari mnogo više plaše izbeglica nego Srbi. S druge strane ostaje za mene misterija, zbog čega se mladi Mađari iz Vojvodine iseljavaju masovno u zapadnoevropske zemlje, gde će morati da žive i da rade zajedno s muslimanima? Postoji li neko razumno objašnjenje?

Propali referendum

Nedelja. Uveče posle deset čitam na internetu da je u Mađarskoj završen referendum. Na osnovu 99,98 odsto prebrojenih glasova, na referendum je izašlo 3.581.263 građana s pravom glasa. Važećih listića bilo je 3.307.109. To je 40,03 odsto biračkog tela, dakle izlaznost ne dostiže 50 odsto. Međutim, Viktor Orban govori o ubedljivoj pobedi. Opozicioni lideri naglašavau Orbanov poraz. Smatraju da je ovo početak kraja Orbanove ere. Ekstremna desnica, stranka Jobik, traži Orbanovu ostavku. Jedan od tih desničara, Gabor Vona, predlaže Orbanu da pođe kameronskim stazama. Ja pak primećujem da je produbljen jaz između dve Mađarske. Niko ne ume da kaže kad će se na sceni pojaviti političar koji će ponovo uspostaviti u zemlji pluralno, višebojno jedinstvo. Prema prvim informacijama, podbacili su Mađari u dijaspori, u susednim zemljama, koji su s dvojnim državljanstvom stekli pravo glasa. Prema podacima Nacionalne izborne kancelarije, njihova izlaznost je svega 29,33 odsto, mnogo gora nego ona u matičnoj zemlji. Vojvođanski podaci deluju prilično dramatično. Prema podacima Janoša Babiča, generalnog konzula Mađarske u Subotici, „oko 180 hiljada vojvođanskih Mađara ima pravo da glasa na referndumu o obaveznim kvotama“. Od tih 180 hiljada (prema podacima centralne izborne komisije) svega je 31.222 obavilo proceduru registracije, toliko ih je želelo, dakle, da glasa. Trebalo bi odgovoriti na pitanje koje se nameće: zbog čega oko 150 hiljada vojvođanskih Mađara s dvojnim državljanstvom ne želi da glasa? I od tih 31.222 registrovanih birača, glasalo ih je 18 hiljada, i od toga je bilo svega 14.511 važećih listića. Sve u svemu, ovi podaci su rečiti, i s puno zagonetki. Zašto je broj nevažećih listića srazmerno mnogo veći nego u Mađarskoj? Zašto je broj važećih listića tako skroman? Manjinski političari su računali na više nego 50 postotnu izlaznost, što znači da bi na referendum trebalo da izađe oko 90 hiljada građana. Ne bi me začudilo ako bi se poverenje premijera Viktora Orbana u manjinske političare donekle poljuljalo – on je u Mađarskoj imao opoziciju, dok u manjinskoj zajednici niko nije smeo ni da pisne. Možda donekle na internetu… Ili su podbacili baš zbog toga, jer se apsolutna vlast pokazala kao bumerang.

septembar-oktobar 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!