LASLO VEGEL: Lišeni prava na kritičku reč

19 Aug 2011

Kod nas se, zapravo, nisu ni pojavili forumi koji bi, prvenstveno, negovali dijalog. Sve pokušaje u tom pravcu vlasti dočekuju s podozrenjem, i smesta intervenišu

Zebaldova poetika

Zebalda sam otkrio – nažalost – veoma kasno, tek 2006. u Berlinu. U ma?arskoj književnoj svesti sve do tada je bio nepoznat, sada pak jedva da i ima ljubitelja književnosti kome ovaj nema?ki autor nije poznat. Njegovo ime je opšte poznato, ali nema nikakvog uticaja na formiranje književnog sistema vrednosti. Kad sam u Berlinu pro?itao njegov roman Iseljenici, osetio sam potvr?enom poetiku mog Exterritoriuma.

Odanost zavi?aju

Pal H. je proveo ovo leto u rodnoj varošici. Ta?nije, svoj dvadesetodnevni godišnji odmor. Sredio je roditeljsku ku?u, popravio krov koji je mestimi?no prokišnjavao i postavio oko dimnjaka limenu krganu, jer je mraz na?eo cementni malter, zbog ?ega se i uz dimnjak širila vlaga. Sve je to uradio i pri tom nije ni re? izustio o ljubavi, privrženosti, odanosti zavi?aju. Zašto bi i govorio o tome, kad mu je i instinktivno bilo jasno da o tome obi?no ne zaklapaju usta oni koji to ose?anje ljubavi i odanosti, zapravo, i nemaju. Pal H. je dobro znao da je u današnjem svetu znatan deo gra?ana, iz egzistencijalnih razloga, ili ve? i po svojoj profesiji, osu?en na seobe, na nomadski na?in života. Ali ipak ima svoj dom, kojem ?e popraviti krov, pa i kad ga tokom njegovih seoba neprestano mu?i ose?anje bezdomnosti.

O uzajamnom poverenju

Dospevaju mi u ruke rukopisi – rukopisi prijatelja i poznanika kojima cenzura u štampi, ili na subvencionisanim veb-sajtovima, nije dala zeleno svetlo. Kod nas se, zapravo, nisu ni pojavili forumi koji bi, prvenstveno, negovali dijalog. Sve pokušaje u tom pravcu vlasti do?ekuju s podozrenjem, i smesta intervenišu. Ako ikako može, ?ini to s ideološkim sredstvima zaostalim iz jednopartijskog sistema, ako pak to baš ne ide, naprosto, uskra?ivanjem subvencija. Nije re? o cenzuri ve?inske, nego manjinske vlasti. Lideri manjih stranaka, onih koji su ostali izvan vlasti, ?esto naglašavaju da su lišeni prava na javnu kriti?ku re?. To je svakako zabrinjavaju?a pojava, s obzirom na to da je jedna od karakteristika višestrana?kog sistema upravo prema vlastima kriti?ki nastrojena opozicija, odnosno, postojanje i od vlasti, i od opozicije nezavisnih foruma s neosporivim pravom da se na njima javno iznose kriti?ke primedbe na postupke vlasti. Ovo pravo se ne bi smelo osporiti ?ak ni ako je kritika eventualno neosnovana, ili samo delom opravdana. Demokrate se ne boje kritike, oni veruju i trezvenu mo? rasu?ivanja gra?ana, u našem konkretnom slu?aju, imaju poverenja u gra?ane-bira?e ma?arske nacionalnosti. Strana?ko nepoverenje ra?a bira?ko nepovorenje, a poverenje generiše – poverenje. Ona politi?ka elita, koja ima poverenja u gra?ane, uživa?e i podršku ogromne ve?ine bira?a. Isklju?ivo je poverenjem mogu?e zaustaviti dalje smanjivanje onog dela bira?kog tela koji glasa za manjinske stranke. Zahvaljuju?i uzajamnom poverenju, ve? na predstoje?im parlamentarnim izborima za manjinske stranke ne bi glasalo, kao do sada, svega 25-30 posto, ve? možda i dve tre?ine ma?arskih bira?a. A na izbore za ?lanove Ma?arskog nacionanalnog saveta ne bi izašlo samo 28 posto, nego dve tre?ine Ma?ara. A iskreno suo?avanje s ovom pojavom je – kad-tad – neminovnost. Mogu?e je, od prilike do prilike, postaviti letvicu nešto niže ili nešto više, ali nekakvog merila, neke mere vrednosti mora da bude. Utoliko pre, jer u manjinskoj zajednici nije stvar u tome, koja ?e manjinska stranka osvojiti vlast, ve? je bitna mobilizacija celine manjinske zajednice. Ne može da bude cilj, da jedni dobiju 30 posto, a svi ostali skoro ništa, ve? da zajedno ostvarimo dvotre?insku izlaznost.

avgust 2011.
(Preveo: Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!