LASLO VEGEL: Konteksti

27 Sep 2013

Politička i moralna korupcija

Bosanski hladni mir

Putovanje preko Bosne. Putevi su bolji nego u Srbiji. U jednom gradiću u Republici Srpskoj, na jednoj trospratnici džinovski transparent: „Šešelj dolazi!” U susednoj varošici preko čitave fasade jedne zgrade koči se mega-fotografija „srebreničkog junaka” Ratka Mladića. Trenutno se nalazi pred haškim sudom za ratne zločine, ali ga u Republici Srpskoj i dalje slave kao heroja. U sledećoj varoši ogromni plakati pozivaju stanovništvo na svečani doček Momčila Krajišnika. Šta bih drugo, nego da izvučem zaključak: sve dok u Bosni borave međunarodne snage, bosanski hladni mir je održiv. Ali, šta će biti potom, na to ne smem ni da pomislim. Jer tamo gde posle toliko prolivene krvi, posle toliko masovnih grobnica, ili da kažem: posle Srebrenice, nailazimo na ovakve plakate i transparente, tamo je još previše onih političara koji zloupotrebljavaju nacionalna i verska osećanja.

Vetar ništa ne govori

U Novom Sadu me je dočekalo hladno, vetrovito vreme. „Huji vetar kroz ljupke pejzaže, samo huji i ništa ne govori” – čitam lepi stih Oršolje Lang u koložvarskom Helikonu. Ni u Novom Sadu vetar ništa govori, ne zaslužujemo ni toliko da nas ošine s nekoliko psovki.

Nova mešina, novo vino

Nikog ozbiljnog nije iznenadila vest da se i u Brislu povela reč o statusu Vojvodine. Kritike su ljubazne, ali i dalekovide. Poslednji je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju pomenuo u blago kritičkom tonu da je ustavni položaj Vojvodine nejasan i nesiguran. Treba očekivati da će ovakvih ljubaznih primedbi u buduće biti sve više, Srbija je to uostalom i prihvatila započevši razgovore o pridruživanju. U međuvremenu sam čuo dosta pohvala, ali i kritika. Pohvale su dobar razlog za optimizam, dok kritike treba shvatiti krajnje ozbiljno. Kad je reč o Vojvodini, ali i o drugim, neuralgičnim pitanjima, iskrsavaju, na žalost, određene protivrečnosti. „Državni vrh” koristi jedan dopadljivi diskurs, od kojeg, međutim, odudara praksa na nižim nivoima. Nije toliko problem ni u diskursu, nego s praksom koja, u krajnjoj liniji, dovodi u pitanje kredibilitet „državnog vrha”. Svedoci smo neobičnog fenomena u Srbiji: prepreku ne predstavlja opozicija, ona je još paralizovana, već srednji ešaloni vladajuće nomenklature, što je delom posledica političkog zaokreta vladajućih stranaka. Stara praksa se slabo prilagođava novom rečniku. Vino je možda i novo (mada i u to mnogi sumnjaju), ali su mešine stare (u to niko ne sumnja). I s obzirom na to da naši političari u poslednje vreme čitaju i Bibliju, verovatno nisu promakle njihovoj pažnji ni sledeći redovi: „I niko ne sipa novo vino u mjehove stare; inače novo vino razdere mjehove, i vino se prolije i mjehovi propadnu: nego vino novo treba sipati u mjehove nove.” (Mark, 2:22). Novo vino, nova mešina – stara je to mudrost, i pomišljam da je ljubazna rečenica Jelka Kacina bila odlična prilika za lidere vladajućih stranaka da se suoče s tekovinama jogurt-revolucije, odnosno, s miloševićevskim nasleđem. Jer u pozadini svih rasprava o Vojvodini krije se baš to pitanje.

Pendrek i čarobni štapić

Prvog dana po povratku u Novi Sad, na svakom koraku slušam samo o eskalaciji uličnog nasilja u gradu. O tome se govori na pijaci, u gradskim atobusima, na ulici. Komšija mi priča da je civilna organizacija Kreativna reakcija Novog Sada jednim performansom protestovala na Trgu slobode protiv nasilja. Ljudi su „popadali mrtvi” na središnjem gradskom trgu. Prema mišljenju gradonačelnika Novog Sada mediji preteruju izveštavajući o pojavnim oblicima nasilja na javnim mestima poslednjih godina. I dok pišem ove redove, stiže nova vest – „drugi dnevnik” RTS – da je na jednoj od najprometnijih novosadskih ulica, na Bulevaru oslobođenja, u neposrednoj blizini tržišnog centra Merkator, pretučen i opljačkan jedan mladić. I sad razmišljam, kako bi mediji mogli da reaguju. Da cenzurišu vest? Čujem sad i to da su gradski oci zadovoljni što je, najzad, imenovan načelnik policijske uprave Novog Sada, veruju da će to dovesti do poboljšanja situacije. Nema sumnje da će ta okolnost da bude od pomoći, međutim, koreni su sigurno mnogo dublji. Pendrek baš i nije čarobni štapić. Problem je u političkom moralu koji određuje moralnu meru svakodnevnice. Ako u bespoštednoj borbi za vlast u gradu, cilj opravdava svako sredstvo, ako bilo ko može da se uortači s bilo kim, sve u cilju da se uvali u neku plišanu fotelju, onda će i na ulici važiti pravo jačeg, pravo jače pesnice. Mnogo čitam u novinama u poslednje vreme o borbi protiv korupcije, ali o političkoj i moralnoj korupciji gotovo da nema ni slova. A ta vrsta korupcije je najzaraznija.

Znaci pitanja

Čini se da Ivan Tasovac, novi ministar za kulturu, uživa poverenje stvaralaca. Međutim, odmah se pojavljuje jedno pitanje – da li ima šanse da u trenutnom političkom kontekstu ostvari svoje zamisli? Koje snage će ga kočiti? Mislim, primera radi, na zahtev da se programi rada svih onih koji konkurišu za rukovodeća mesta u institucijama kulture, moraju obavezno objaviti kako bi stručna javnost mogla da formira o njima svoje mišljenje. Potom tek sledi nadasve neuralgično pitanje: oni koji konkurišu moraju i pred radnom zajednicom da obrazlože, odnosno da odbrane svoj program. To su stvari koje mogu samo da pozdravim – pre mesec dana sam se i ja za to zalagao povodom predstojećeg imenovanja direktora jednog pozorišta. Molio sam, kumio, da se zatraži i mišljenje glumačkog ansambla, ali – uzalud. Veliko je pitanje, hoće li političari poštovati novopostavljene norme. Bilo bi dobro poverovati da će se promeniti, i da će uvažavati mišljenje struke, radne zajednice. Samo je jedno sigurno: renomirani dirigent neće imati lak posao.

Ispovest pisca dnevnika

„Moraću malo više da obuzdavam ovaj dnevnik, jer u sve zabada nos, sve živo usisa, svega hoće da se dotakne – već niz godina to je jedino pribežište i ponekad već pomišljam da bežim u ovaj dnevnik ne samo od sveta, nego i od rada.” Ove redove je zapisao Šandor Marai, 1949. godine. Srećom, nastavio je da ispisuje svoje dnevnike. A na našu nesreću, skoro nikakve pouke iz njih nismo izvukli.

septembar 2013.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!