LASLO VEGEL: Ko će ovde da zatrpa rovove?

08 Nov 2013

O Versaju, Jalti, strpljenju, Hortiju...

Unuk Versaja, dete Jalte

Iduće godine obeležavamo stotu godišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata. Hrvatska štampa već najavljuje da će tim povodom biti postavljen na scenu komad Galicija Miroslava Krleže, a uz to će biti organizovana i velika tematska izložba. Na svojevrstan način će biti obeleženo i potapanje bojnog broda Sent Ištvan i, u vezi sa tim, kao zanimljivost, pominje se da je posada tog bojnog broda bila sastavljena od mornara deset nacionalnosti. Priča je, dakle, simbolična: potopljena je Austrougarska monarhija. U Sarajevu će početak Prvog svetskog rata biti drugačije obeležen nego ranije. Na godišnjicu izbijanja rata u Sarajevu, gradu koji je iskusio surovost rata, neće se slaviti delo Gavrila Principa, nego će gostovati bečka filharmonija. A istoričari će ponovo promisliti jučerašnju priču. Čitam da, prema nekim novim istraživanjima, ličnost Gavrila Principa nije toliko ni bitna, vazduh je bio pun baruta, rat bi i bez njega izbio. Da li je Princip bio terorista ili samo „atentator” – pitaju se istoričari. Prisećam se svog dede, onog sa očeve strane, koji je početkom prošlog stoleća napustio Janošhalmu i preselio se u Srbobran, gde je obradivo zemljište bilo znatno jeftinije. U tom mirnodopskom zanosu nije ni u snu pomišljao, da je rat na pomolu i da će po njegovom završetku doživotno ostati u jednoj drugoj državi. U Novom Sadu, uoči rata, puštena je u saobraćaj prva tramvajska linija i gradski oci su ozbiljno govorili da će Novi Sad uskoro preteći Budimpeštu. Sasvim je izvesno da ni oni nisu pomišljali na rat. Moj otac se rodio 1914. godine, bio je, dakle, dete Versaja, a ja sam se kao unuk Versaja batrgao između njegove dve interpretacije. Jugoslovenska država je slavila veliku pobedu, a mađarska nacija je trpela posledice velikog poraza. Ne mislim na iredentiste – evropski orijentisano pesnik Mihalj Babič nije mogao ni da zamisli novu mapu Mađarske. Bio sam unuk Versaja, a potom dete Jalte. Nakon rušenja berlinskog zida Versaj se ponovo našao u prvom planu interesovanja. Da li je, na primer, krvavim raspadom Jugoslavije ostvaren, zapravo, testament rodonačelnika Versaja? Ove misli, ova pitanja su se vrzmala u mojoj glavi dok sam se pripremao za pisanje eseja namenjenog za specijalni lajpciški broj Betona. Svojim putem je ovih dana krenuo i moj novi roman, Neoplanta, ili Obećana zemlja – i on počinje 1914. godine, kad se još nije znalo, nije se ni slutilo, kakav nas krvavi 20. vek očekuje. Pišem o Novom Sadu, ali i o tom stoleću. Novi Sad je samo metafora. Neki kritičari su to i osetili kad su o njemu govorili kao (i) o srednjoevropskom romanu.

Modifikacija značenja

Strpljenje i mravlja marljivost danas se smatra ispoljavanjem hrabrosti, čak i drske odvažnosti.

Naivno pitanje

„U svakom slučaju, inače, lično smatram da je ideja da se pristupi razgovorima veoma dobra, jer oni bi mogli da smanje, ili čak i da zatrpaju rovove koji zjape među strankama” – izjavio je poslanik Saveza vojvođanskih Mađara u vezi sa namerom Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika vlade i lidera naprednjaka, da pokrene seriju razgovora s predstavnicima parlamentarnih stranaka o budućnosti Srbije. Pastor junior, kad progovori, obično govori mirno, staloženo, nepristrasno, tako je govorio i ovoga puta. Nema sumnje da je emotivno teško prići ovakvim pregovorima, ali političar nema drugog izlaza nego da pregovara. A pri tom je najvažnije da svoje birače o svemu izveštava ne samo rutinskim saopštenjima, nego i o svim detaljima toka pregovora, razgovora. Po kojim pitanjima su strane saglasne i po kojima nisu? S druge strane, ne mogu a da se ne upitam, zašto taj strpljivi, staloženi ton, taj nepristrasni pristup nije prisutan i u odnosima između mađarskih manjinskih stranaka? Zašto ne sednu za jedan sto i ne porazgovaraju o budućnosti mađarske manjine? Ako su razgovori mogući sa Srpskom naprednom strankom, zašto su ti dijalozi, razgovori nemogući „među nama”? Ko će ovde da zatrpa rovove? Nisam baš siguran da će to naići na simpatije vojvođanskih Mađara. Bojim se da će ponovo da usledi kazna.

Dogodilo se!

Kad je Lazar Krstić imenovan za ministra finansija, zabeležio sam da bi dobro bilo kad bi novi ministar, odmah nakon stupanja na dužnost, povećao budžetska sredstva namenjena kulturi. I to se i dogodilo! Nisu povećane samo stavke namenjene za dodatno finansiranje javnog radio-televizijskog servisa, već je ovo ministarstvo dobilo, i osim toga, određenu svotu novca. Ministar za finansije izjavio je uz to da je svestan bede koja vlada u kulturi, i da je to samo prvi korak, te da će u budžetu za narednu godinu biti više novca za kulturu.

Hortijevo poprsje

Beogradski listovi, ali i evropske novinske agencije redom izveštavaju da je na trgu ispred jedne crkve u Budimpešti otkrivena bista Mikloša Hortija. Tom prilikom više stotina građana je demonstriralo protiv odavanja počasti ovom Hitlerovom savezniku, dok su ekstremno desničarske organizacije priredile demonstracije simpatija prema Miklošu Hortiju, smatrajući da je reč o nacionalnom heroju. S koje god strane da osmotrimo ovu stvar, ovoga puta ekstremna desnica ima razloga da bude zadovoljna. Treba računati i sa tim, da će ova vest izazvati veliko nezadovoljstvo (i) među onim vojvođanskim Srbima koji ni po čemu nisu nacionalisti. Ne mislim da će ova bista uzdrmati dosadašnje dobro odnose srpske i mađarske vlade, međutim, sasvim je opravdano očekivati porast podozrivosti prema Mađarima.

Zaborav

U poslednje vreme sa Anikom pakujemo sve manje stvari u putnu torbu, ali te torbe su uprkos tome sve teže. I uoči polaska neprestano pomišljam na to, kako bi dobro bilo, smetnuvši s uma kofere, godinama ostati. I prepustiti se zaboravu.

novembar 2013.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!