LASLO VEGEL: Kičma se uspravlja?

16 May 2015

Povratak Radomana Božovića i komentari

Skresali smo Ujedinjenim nacijama u brk

Koaliciona vlada Srpske napredne stranke, Socijalisti?ke partije Srbije i Saveza vojvo?anskih Ma?ara (plus penzioneri, palmisti, novosrbijanci, julski levi?ari), žestoko je iskritikivala ombudsmana Sašu Janovi?a koji je postavio na osetljivim mestima nekoliko osetljivih pitanja. Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska pava izrazio je zabrinutost zbog sve ja?ih pritisaka vlasti na srpskog ombudsmana. Igor Mirovi?, jedan od najistaknutijih vojvo?anskih lidera nekadašnjih Šešeljevih radikala, žestoko je uzvratio: Jankovi? je zlonameran. I gotovo! Dodao je još samo to da je spreman da preuzme ulogu predsednika vlade Autonomne pokrajine Vojvodine. Johanes Han, komesar Evropske unije za proširenje i dobrosusedsku politiku pružio je u ime Evropske unije punu podršku ombudsmanu Jankovi?u. Zar ?lanovi vladaju?e koalicije ne misle da (i) na ovaj na?in odlažu po?etak pregovora o pridruživanju? U redu, neka o tome brine premijer, meni su zanimljivije rasprave penzionera na njihovom omiljenom sastajalištu, u senci jednog stabla pored kioska na Bulevaru. Slažu se da je nekadašnji šešeljevac Mirovi? dobro izribao Ujedinjene nacije, ali su mišljenja u pogledu njegove premijerske pozicije bila podeljena. Deo „saveta staraca” smatra da je Mirovi? odli?an kandidat, od njega bi bolji mogao da bude jedino sam Šešelj. Druga grupa je pak uverena da bi se na tom mestu najbolje snašao (i polazao) nekadašnji miloševi?evac, Radoman Božovi?. Otkud im sad Božovi?? – pitao sam se pomalo iznena?en. Nikako nisam mogao da doku?im logiku penzionera, pa sam naprosto skinuo to pitanje s dnevnog reda. Mogao sam se se pitati, naime, zašto baš Mirovi?. Odluka je na glasa?ima – Mirovi?, dakle, ili Božovi?. Možda neki tre?i?

Na neoliberalnim šinama?

Prinu?en sam, donekle, da se korigujem, nažalost, samo donekle. Pre nekoliko dana sam razglabao o tome da je u manjinskoj zajednici ose?anje solidarnosti na umoru. Kao klju?ni dokaz poslužio mi je program ekonomskog razvoja Saveza vojvo?anskih Ma?ara, odnosno ona bumfordovska paradigma koja simbolizuje sumu od upadljivo mnogo miliona evra. Po ovom neoliberalnom konceptu, nekoliko ma?arskih tajkuna ili of-šor kompanija, dalekosežno ?e popraviti nemili položaj ma?arske manjine. Ako naši politi?ari tako misle, a zašto ne bi tako mislili, neka im bude. Me?utim, ovu ideju današnji ekonomisti ne samo da osporavaju, ve? tvrde da ona izravno vodi u ekonomsku i socijalnu krizu. Jer šta se dešava u današnjem kapitalisti?kom sistemu? Dokazana je ?injenica da po logici ovog sistema bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji. I da uopšte nije neophodno ovaj proces dodatno stimulisati, i to novcem poreskih obveznika. Pretpostavljam, odnosno, verujem, s razlogom, da bi podrška porodi?nim i malim preduze?ima, zadrugama danskog tipa i humanom kapitalu bilo (ili bi moglo bi da bude) od ve?e koristi. Imam ozbiljne nedoumice, pa i sumnje, po tom pitanju, jer (a treba i to priznati!) ovu neoliberalnu ekonomsku politiku vojvo?anska ma?arska književna, umetni?ka i medijska intelektualna elita nije osporila, niti je to u?inila na fondacije priklju?ena kulturalna nomenklatura. Sti?e se utisak da je kod nas sasvim izumrla socijalna osetljivost. Naši politi?ari izražavaju svoje duboko žaljenje, ponekad proliju i krokodilske suze, ne libe se ni da se javno vajkaju, ali nepokolebljivo ustrajavaju na neoliberalnoj ekonomskoj politici.

Za mene to nije nikakvo iznena?enje, jasno je da nemaju izbora, moraju nastaviti ovim putem, jer je i vlada, u kojoj participiraju, tako?e neoliberalna, vodi restriktivnu politiku, ne oporezuje u ve?oj meri bogate, ve? kažnjava penzionere. Apsurdno je da smo u ime nacionalnih interesa primorani da podržavamo jednu ili drugu koalicionu stranku. Dakle, moram da se korigujem, naposletku su se ipak javili oni koji misle da ne treba podržavati of-šor kompanije, niti one koje nisu na egzistencijalnom minimumu, ve? pre svih male i porodi?ne preduzetnike. Samo što se ne može zaobi?i ni ?injenica da su ovi kriti?ari, svi redom, bez ikakvih javnih funkcija, i da vladaju?a stranka nema u njih poverenja. S druge strane, pada u o?i da ljudi na rukovode?im pozicijama u kulturnim ustanovama, oni koji uživaju poverenje partije, glavni urednici, direktori, upravnici itd. ?ute kao ribe. U suštini, dakle, ne raspravlja se o jednom ili drugom partijskom programu. I to više nije strana?ko pitanje. To je pre svega pitanje jednog sistema vrednosti u jednom nadasve dramati?nom razdoblju života vojvo?anskih Ma?ara.

Da li se ki?ma uspravlja?

Ve? sam zapisao u ovom dnevniku da se u javnom, odnosno duhovnom životu vojvo?anskih Ma?ara – vreme zaustavilo. U partijskim listovima ve? godinama isti ljudi su govorili i nastavljaju odlu?no da govore jedno te isto, na jedan te isti na?in. Nije nedostajalo ni samohvalisanja politi?ara. Pojavili su se mladi talenti, ali su ubrzo i utihnuli. Unutrašnji egzil? Strah? Bezizglednost? Ne želim da naga?am, jednom ?e to i sami da ispri?aju. Tragom misli Lasla Nemeta, nisam slu?ajno ponavljao sve ?eš?e „bezbolno slamanje ki?me”. Ovog prole?a kao da lahore neki sveži vetrovi. Da li ?e se desiti, da po cenu, doduše, ne malog bola, ki?ma uspravi? Da li ?emo u neko budu?e vreme ovaj period pominjati kao „vojvo?ansko ma?arsko prole?e”?

maj 2015.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!