LASLO VEGEL: Jezik ispod tezge

02 Sep 2016

Kako je postkomunizam intelektualce pretvorio u harlekine

Novosadska promenada

Duge ve?ernje šetnje pored Dunava. Malo je evropskih gradova koji mogu da se podi?e jednom ovakvom ?udesnom promenadom kakvu ima Novi Sad – konstatujem sa zadovoljstvom. Susre?emo neke poznanike, ljubazno se pozdravimo, toliko je i dovoljno; ne kinjimo, ne rastužujemo jedni druge lošim vestima. Na dunavskoj promenadi i ne dolikuje da se bavimo drugima, ovde se posve?ujemo samo sebi. Potom, no?u, sedim na terasi stana betonske  višespratnice i uživaju?i u mekom vazduhu letnje no?i, osluškujem potmulu buku grada. Bulevar se ne utišava ni posle pono?i, njegovi šumovi tek delimi?no postaju pitomiji, i pri tom razmišljam o tome, zbog ?ega volim toliko taj gromki Novi Sad, gde se i snu prpuštam u svojevrsnoj kakofoniji. Koliko se samo razlikuje anarh?na no?na buka Novog Sada od jednoli?nog brujanja Berlina! Kad se igrom sudbine povremeno na?em u drugom gradu u kojem me doma?ini smeštaju u neki tihi stan, ?esto se no?u prenem iz sna, uplašen da ?e mi se desiti nešto neo?ekivano.

Sport i kultura

Javnost nabijena nacionalnim ose?anjima i, povrh toga, ohrabrena i ushi?ena uspesima na olimpijadi, spo?itava vladi da nedovoljno ulaže (novac, dakako), u sport, odnosno u vrhunske sportiste. Mnogi kritikuju predsednika vlade Aleksandra Vu?i?a jer nije baš biranim re?ima demantovao ove tvrdnje. Bar da je to najve?a greška premijera! ?injenica je da nagrade za postignute rezultate vrhunskih sportista nisu tako obilne kao honorari folk-peva?ica, niti kao budžeti zabavnomuzi?kih festivala, štaviše, nije ni to sporno, da bi i unutar sfere sporta mogli pravednije, dostojanstvenije da podele raspoloživa sredstva. Ima u tome izvesne nesrazmere, jer fudbaleri, na primer, sigurno ne oskudevaju ni u ?emu. Neobi?no je u svemu samo to, da javnost i ne prime?uje u kakvoj bedi tavori kultura. Premda kultura ima daleko ve?eg udela u stvaranju nacionalnih vrednosti nego bilo koja sportska grana.

Književnost a la meko kuvana jaja

Sve su mi odurnija ona licemerna, pretvorna dela ?iji autori ra?unaju na to da ?e ih kritika prigrliti zato što su pokazali odanost svojoj domovini, naciji i sunarodnicima. Koliko sam mogao da zapazim, nova politika ?vrste ruke preferira i nagra?uje ova dela. A oni kojima je zazorno da se baš tako otvoreno stave u službu režima, takvi – kako je to Gombrovi? primetio – nastoje da omekšaju književnost, kojoj zatim preti opasnost da se pretvori u meko kuvana jaja…

Harlekini

„Inteligencija je izrodila komunizam da bi je on prožderao“ – pisao je Gombrovi?. Dodao bih još da je izrodila postkomunizam da bi je on pretvrio u harlekine. Kad je ono prvo u pitanju, to zna?i herojsku smrt, a ovo drugo besmisleni i komi?ni život.

Ne treba bežati od stvarnosti

Novosadska Galerija Bel Art me poziva na razgovor za okruglim stolom na temu umetnosti u razdoblju globalne nesigurnosti. Zanimljivo pitanje. Nije re? samo o nesigurnosti, ve? o – ?ini se – fatalnom, anonimnom riziku, jer ne možemo znati, ?ime se, zapravo, suo?avamo. Budu?nost je pobegla od nas, potraga za pravim smerom je bez kompasa veoma otežana, napredak podse?a na robota kojim niko ne upravlja. Više ne uti?emo na procese koje smo mi pokrenuli, procese s kojima smo se nekad tako ponosili. Promene su tako žestoke i tako se brzo sprovode, da više nismo u stanju ni da ih senzifikujemo. Imam ose?aj da bi trebalo prevrednovati poetiku moderniteta, a naro?ito postmoderne. ?itam Vitolda Gombrovi?a, u njemu nalazim onu neobuzdanu inovatorsku volju koja se ne može opisati modernom estetikom. U njegovom dnevniku nailazim na jednu neobi?nu tvrdnju. Gombrovi? piše da su u našem veku bili brojni oni umetnici koji su pisali ne?itljiva dela, i da su ova „ne?itljiva i nepro?itana dela“ nekakvim ?udom „obeležila stole?e i postala ?uvena“. ?esto sam bio u prilici da se uverim u istinitost ove tvrdnje. Auru nepro?itanih knjiga obezbedila je vera u duh, u umetnost, ona zamisao da negde, neki, ipak znaju mesto vrednosti. Danas kao da je ova vera nestala. Nije slu?ajan Gombrovi?ev nepravedan istup protiv pesnika, kad ih naziva „prodavcima magle“. Nemo?ni su u odnosu na stvarnost, srdio se Gombrovi?. „Ali onaj ko beži od stvarnosti, ne?e nigde na?i oslonac i posta?e igra?ka elemenata“ – pisao je Gombrovi?. U interesu povratka izgubljenog poverenja moramo iznova otkriti prljavu stvarnost, pa i ako je ona sve neprepoznatljivija, sve nepreglednija. „Ne bežimo od stvarnosti, jer više nemamo kuda da bežimo“ – pribeležio sam sebi s idejom da bismo prihvativši jedan novi postklasi?ni diskurs, umesto da ostanemo u vakuumuu ?iste umetnosti, mogli da se preusmerimo u socijalnu sferu, makar i po cenu nešto okrnjene autonomije.

Jezik ispod tezge

Ma?arski pisac iz Bratislave, Lajoš Grendel, lajkovao je ?lanak Lucija Molnar Šatinske o „jeziku ispod tezge“ koji je objavljen u ?asopisu Uj So (Új Szó, Nova re?). Lucija Molnar Šatinska je u uvodu napisala da u Bratislavi živi oko 15 hiljada Ma?ara. Etni?ka struktura stanovništva je skoro ista kao u Novom Sadu. Tu i tamo na trojezi?nim natpisima pojavljuje se (i) ma?arski, kao i u Novom Sadu. Ali ma?arski jezik u javnosti, u svakodnevnom životu grada našao se ispod tezge – kao i u Novom Sadu. Mada bi i tamo, i ovde, morao da se ose?a kao kod ku?e, jer su i Bratislava, i Novi Sad, nekad bili trojezi?ni gradovi. Na starim novosadskim razgledicama oko toga nije bilo spora, na tri jezika je pisalo šta je na njima predo?eno. Multikulturalizma ne treba da se setimo samo kad se hvalimo pred stranim delegacijama.

avgust 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!