LASLO VEGEL: Jedino mehurići šampanjca nisu lažni

06 May 2016

Ko oprašta zločin, postaje njegov saučesnik

Platežni migranti

Ma?arski ministar za unutrašnje poslove Šandor Pinter izneo je u javnost do sada, bar za mene, nepoznate podatke koji se ti?u migrantske krize. Ma?arska vlada daje dozvolu nastanjivanja onim strancima koji su spremni da kupe državne obveznice. Do sada je 9.638 migranata dobilo – kupovinom državnih obveznica – dozvolu stalnog boravka, od toga njih 6.120 i dozvolu nastanjivanja. Platežni migranti su do decembra 2015. godine investirali 890 miliona forinti u ma?arske državne obveznice. Sledstveno tome, lovarni migranti ne predstavljaju opasnost od terorizma?

?etiri miliona tavorenja

Ma?arska je prepuna protivre?nosti. Obi?ni ljudi s ulice nezadovoljni su u?inkom vlade, premda u isto vreme glasaju za vladaju?u stranku. Na bilbordima se obznanjuje poruka kabineta da su ma?arske reforme uspešne. U dnevnom listu Ma?ar Nemzet ?itam ?lanak u kojem piše: “Stotine hiljada ljudi je ugroženo zbog deficita lekara”; “…unutar Evropske unije u Ma?arskoj je najviše onih koji obolevaju i umiru od zlo?udnih tumora”. Zbog nedostatka materijalnih sredstava prestaju da izlaze ?asopisi, dok se jedan za drugim grade fudbalski stadioni. ?itam, dalje, u Nepsabadšagu: “Prema podacima Saveza ma?arskih sindikata, ?etiri miliona gra?ana se ´izdržava´ prihodima manjim od egzistencijalnog minimuma”. O ?emu to mi pri?amo?

Priznanje dobijeno od Vojvodine

U predvorju zdanja Vlade AP Vojvodine uru?ena mi je nagrada Iskra kulture za ukupno stvaralaštvo Zavoda za kulturu Vojvodine. Okupilo se iznena?uju?e puno ljudi, me?u njima bilo je i mnogo prijatelja. Sve?anosti su prisustvovali i novosadski romanopisci oven?ani NIN-ovom nagradom, Slobodan Tišma i Radoslav Petkovi?. Mladi Tišma mi je pri?ao posle jedne književne ve?eri u Velikom Be?kereku, da je kao gimanzijalac, ispod klupe, krišom, ?itao na ?asu Memoare makroa – u prevodu Aleksandra Tišme. Zahvaljuju?i se na nagradi s nekoliko spontanih re?i sam ispri?ao da sam unekoliko i li?no vezan za Banovinu. Moj otac i deda su bezmalo deset godina – na po?etku je na gradilištu radilo, od jutra do mraka oko 300, a kasnije i 700 radnika. Još je 1929. odlu?eno da se ovaj vodoplavni teren najpre isuši, te potom da se naspe, što je u to doba bio ne mali izazov. Iz njihovih pri?a znam da je priprema terena sporo napredovala. Nije samo velika ekonomska kriza usporavala radove, ve? su i neo?ekivane podzemne bujice upropaš?ivale ve? obavljene zemljane radove, pripremljen teren. Najpre je ure?en pravac današeg Bulevara Mihaila Pupina, i potom je po?elo nasipavanje terena. Ovde su primenjene skoro sve tada poznate metode izolacije. A onda su, ta?no pre osamdeset godina, “položeni kameni temeljci” i zapo?eta izgradnja ovog kompleksa koji je zvani?no otvoren 1. decembra 1939. godine. Kao momak, uvek sam pomalo i ganut posmatrao ovo džinovsko zdanje sli?no kakvom belom, preookeanskom brodu. ?esto sam s nekom strepnjom prolazio pored ove, belim bra?kim mermerom obložene palate. Imao sam utisak da me odozgo, sumnji?avo, mermerno-tvrdim pogledom odmerava. Ovaj utisak me je morio i u socijalizmu, i u doba Miloševi?evog režima. Naravno, ne bez razloga, jer pri?e mog dede i mog oca su žive u meni i dan-danas. Prvi put u životu ušao sam u ovo grandiozno zdanje posle 2000. godine. Na sve?anosti uru?enja nagrade nisam ispri?ao, mada sam ve? to negde napisao, da sam sasvim slu?ajno pozvan da do?em u palatu. Dobro sam poznavao jednog od eminentnih protivnika Miloševi?evog režima, on me je posle promene vlasti pozvao da ga posetim u njegovom kabinetu. Ni otac, ni deda nisu ve? bili živi. Bio sam radoznao, kako zgrada izgleda iznutra? Stigao sam u dogovoreno vreme, dve sekretarice su mi ponudile da sednem, zamolile su me za izvinjenje, jer gospodin M.N. je na konsultacijama. Bile su ljubazne, poslužile su me s kafom. Taman sam prineo šoljicu ustima, pojavio se gospodin M.N. u elegantnom, markiranom odelu i uveo me u jednu prostranu prostoriju sa stilskim nameštajem, naspram ovalnog stola za razgovore stajao je jedan ogroman, masivan pisa?i sto. “Pobedili smo”, rekao je gospodin M.N. zna?ajno i prijateljski mi potapšao ramena. Predložio je da popijemo po jedan viski. U kancelariji, preciznije re?eno, u kabinetu, ponašao se sasvim druga?ije nego ranije, na ulici, sa zviždaljkom oko vrata. Nisam imao snage da prihvatim kristalnu ?ašu u kojoj su prelivene viskijem, zveckale kockice leda, niti da podignem ?ašu i da otpijem iz nje u ?ast pobede. Šta bi rekli deda i otac na ovakav luksuz? Prebrzo smo se preobukli, zbog toga je i tranzicija izgubila svoju originalnost. I za gospodstvovanje su potrebni temelji. Pomislivši na njihov iscrpljuju?i rad, ovaj izraz – “pobedili smo” – u?inio mi se previše lagan, olako upotrebljen. Nisam ni tada, niti danas ose?am ozra?je te pobede. Više me podse?a na Sizifove muke, s tom razlikom, da je kamena gromada koji treba otkotrljati na vrh brda, sve ve?a, samim tim i sve teža. I polako, dan za danom, prekri?e nebo.

Laktaši-šteto?ine

Prijateljsko društvo okupljeno na ru?ku u jednoj novosadskoj gostionici. Izbori su za nama, ima tome ta?no nedelju dana, imamo o ?emu da razgovaramo, šta da analiziramo. Prime?ujem na sebi pomalo ?udnu promenu, rezultati me ostavljaju sasvim hladnim. U Srbiji je sve nepredvidljivo. Re?i i dela se pragmati?no razilaze i drže se na distanci. Slušam (i gledam) na ve?ernjem televizijskom dnevniku sladunjavo trijumfalni govor premijera Vu?i?a. Potom kratka šetnja do centra grada. Natpisi na vozilima gradskog saobra?ajnog preduze?a su na ?irilici, isto tako i table s nazivima ulica, latini?na slova su i zvani?no proterana. U digatalnom svetu na novosadskoj pošti mogu da pošaljem telegram sau?eš?a na ma?arskom jeziku samo bez dijakriti?kih znakova, što u ovom slu?aju može da bude uzrok komi?nog nesporazuma, nadam se da ?e primalac razumeti moju situaciju. Stara zdanja kulturno-istorijskog zna?aja se ruše u trenu, briše se prošlost. Ove sitnice protivre?e govoru predsednika vlade. Ina?e, velika je frka. Opozicija protestuje, žale se ujedinjeno na izbornu kra?u. Velika je gužva u predsoblju vlasti, svi bi hteli da se domognu nekakvih privilegija. Isto se odigravalo i u predsoblju prethodne vlasti. Preko no?i su veliki opozicionari postali i oni koji su uživali u blagodetima vlasti demokrata. I u blizini naprednjaka se šunjaju novi karijeristi. U sastavu onih koji ?ine ovu gužvu nema nekih znatnijih promena. Ovi su uvek dahtali nadomak vlasti. Navala laktaša je kao najezda skakavaca, uništavaju sve ?ega mogu da se dohvate, proždiru partije.

Sau?esni?ki pragmatizam

“Ko oprašta zlo?in, postaje njegov sau?esnik”, rekao je Volter. U današnje vreme vladaju?a klasa ovo sau?esništvo naziva pragmatizmom.

april 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!