LASLO VEGEL: Isteklo je vreme milosti

01 Apr 2017

Izborna propaganda prodrla u naše privatne živote i snove

Dileri duša

Prema svom starom običaju u vreme izbornih kampanja čitam Balzaka. Uzimam s police jedno njegovo remek-delo, Šagrinska koža, skoro se glasno smejem njegovim opisima umetnika, umetničkih salona, kružoka. Dva pisca razgovaraju i trude se da ne kažu jedan drugom istinu, ali ni da lažu. „Tušta i tma mladih pisaca bez ikakvog stila, pored takođe mnogobrojnih mladih pisaca bez ikakve iole suvisle misli.” To društvo umetnika moglo je da ponavlja – nastavlja Balzak – čuvenu laž Luja XVIII, koja je glasila: „Jedinstvo i zaborav”. Posle pada Napoleona, francuski kralj Luj XVIII je, naime, s ovom rečenicom seo na presto. Jedinstvo sa francuskim narodom i guranje u zaborav ranijih suprotnosti. Čitajući Balzaka, i ova restauracijska rečenica nam izgleda poznata, kao da sam je juče ili prekjuče čuo negde. Inače i njegove opise prepoznajem u današnjem životu. S jednom razlikom: danas je ipak sve grublje, nametljivije. Današnja izborna propaganda prodire u naše privatne živote, u naše stanove, u naše najuže okruženje, na ulicama ne vidim ništa drugo, nego džinovske plakate, bilborde. Karavani autobusa. Ljudi mašu istim zastavama, skandiraju iste parole. Politički lideri pretvaraju narod u bezličnu masu. U redu, ne kupujem novine, ne uključujem televizor, jer bežim od ovakvog rečnika. Ali ne mogu da ne siđem na ulicu. Brutalni jezik kampanje se sasvim odomaćio, u medijima bezimeni partijski vitezovi ili vitezovi pod lažnim imenom, ruže, blate jedni druge. Bojim se da ćemo posle izborne kampanje klevetati jedni druge kao što su to činili političari u izbornoj kampanji. Prevladaće jedan način govora koji se lako instalirao, ali će ga biti teško ukinuti. Na izborima u stara vremena kandidati su glas čoveka hteli da kupe za kriglu piva, danas pak hoće da mu prisvoje dušu za jedno radno mesto.

Vesti iz Amerike

Pol Manafort, jedan od direktora izbornog štaba Donalda Trampa, iako je to ranije poricao, jeste radio za Putina, odnosno, u Putinovom interesu, za jednog Putinu bliskog oligarha. Prema istraživanjima javnog mnjenja jednog američkog univerzitetskog instituta, popularost američkog predsednika rapidno opada, naročito u krugovima nezavisnih. To je upravo onaj sloj koji je presudno uticao na Trampovu pobedu, međutim sada 60 posto tog biračkog tela smatra da predsednik ne obavlja dobro svoj posao, 31 posto i dalje smatra da je Tramp dobar predsednik, 9 posto je dao neutralni odgovor. Što se ukupne populacije tiče, 60 posto misli da Tramp nije iskren, a 55 posto smatra da nema liderske sposobnosti. Jezičak vage može da pokaže i na ovu, i na onu stranu – važno je da nije nepomičan. To bi bilo najgore.

O kosmopolitizmu

Ovih dana sam čuo toliko banalnih fraza da sam primoran, kako bih sačuvao svoje mentalno zdravlje, da bežim kod Đule Ilješa. Prelistavam njegov dnevnik koji je objavio pod naslovom Mađari. „Kad govorim na strani mađarstva, činim to skoro iz kosmopolitizma”. Savršena rečenica, retko sam u prilici da pročitam lepšu od ove. Sredinom sedamdesetih razgovarao sam sa Đulom Ilješom o pitanjima mađarstva, a danas naprosto moram da bežim od banalnih rečenica, frazetina o mađarstvu. Svoja najintimnija osećanja pretvaramo u kič. Sve više sam sklon da se složim s Babičevim mišljenjem, po kojem se može desiti da „nacija živi u dvojici-trojici ljudi, dok na ulici halabuči i po nekoliko hiljada”. Da nastavim sa Illješom: „Ko je ovde rodoljub? Ova reč je već prazna. Za narod, koji nije samo većina nacije, nego i njen element vitalnosti, ova reč, ovakva kakva je, ne znači ništa. To da smo Mađari, isto tako je suvišno ponavljati, kao kad bismo ponvaljali da smo ljudi, a ne ptice. Sadržaj ovog pojma se ne sastoji od reči. Ni osećati ne treba za sebe, već da drugi to osete na nama.”

Partijski balet

Ako se tu i tamo, veoma retko, pojavim na nekom događaju, ili u pozorištu, mnogi me pitaju: kako se osećam ovih dana? Uglavnom me o tome propitkuju oni koji su u devedesetim godinama bili odlučni protivnici režima. Oni koji su se tada borili ne za vlast, nego protiv sistema. Tada je još bila jasna granična linija između dobra i zla, danas je ta linija sve teže uočljiva, jer živimo u jednom nadasve pihtijastom svetu – odgovaram najčešće na ovakva pitanja. Iza maski kriju se nove i nove maske. Ova maskenbalovima slična vremena nazivam pihijastim vremenima. Prisećam se jedne balske scene. Reč je o svojevrsnom partijskom baletu. Pre nekoliko godina u svečanoj dvorani stare Gradske kuće priređen je prijem u čast Dušana Popova, koji je dobio februarsku nagradu grada Novog Sada za Enciklopediju Novog Sada. U dvorani su se odmah formirali mali krugovi. U centru svakog kruga govor je držao partijski lider, oko njega je partijska klijentura klimala glavom. Bilo je pet-šest takvih kružoka. Konobari su iznosili fine zalogaje, dobra vina, a nekoliko nezavisnih intelektualaca pohodilo je ove krugove nastojeći da se probije kroz zid nomenklature i da se nađe unutar kruga. Sa Anikom smo neko vreme dreždali u jednom uglu, konobari su nas sa žaljenjem odmeravali. Posle nekog vremena se ispostavilo da nagrađeni, zbog bolesti, ne može da dođe, pa smo odmah i odlučili da bežimo. Od tada još više zazirem od nezavisnih intelektualaca-baletana, koje partijski lideri velikodušno prigrle, i čine to srdačnije nego kad je u pitanju neki član vlastite partije. Jer oni bar definišu sebe dok spretno nabadaju na čačkalice fine zalogaje. Očito je da su vrlo zadovoljni. S nekima od njih – ako su se već najeli – moguće je i razgovarati. Sa nezavisnima koji pred nomenklaturom izvode piruete već je teže povesti razgovor, jer oni moraju da se zadovolje ostacima, i uvek ostaju gladni.

Manjinska prava – na evropskom nivou

Peter Sijarto, mađarski ministar za spoljne poslove, pre neki dan je učestvovao u izbornoj kampanji Srpske napredne stranke i, pored ostalog, izjavio je i sledeće: „Mađarska izuzetno ceni sve što se u poslednje vreme čini za Mađare u ovoj zemlji, njihova prava su na najvišim evropskim standardima i Mađarska neće dopustiti da Srbiju neko proziva zbog prava manjina, niti da bilo koja institucija ili država blokira integraciju Srbije zbog prava manjina.”

mart 2017.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!