LASLO VEGEL: Isteklo je vreme milosti

01 Apr 2017

Izborna propaganda prodrla u naše privatne živote i snove

Dileri duša

Prema svom starom obi?aju u vreme izbornih kampanja ?itam Balzaka. Uzimam s police jedno njegovo remek-delo, Šagrinska koža, skoro se glasno smejem njegovim opisima umetnika, umetni?kih salona, kružoka. Dva pisca razgovaraju i trude se da ne kažu jedan drugom istinu, ali ni da lažu. „Tušta i tma mladih pisaca bez ikakvog stila, pored tako?e mnogobrojnih mladih pisaca bez ikakve iole suvisle misli.” To društvo umetnika moglo je da ponavlja – nastavlja Balzak – ?uvenu laž Luja XVIII, koja je glasila: „Jedinstvo i zaborav”. Posle pada Napoleona, francuski kralj Luj XVIII je, naime, s ovom re?enicom seo na presto. Jedinstvo sa francuskim narodom i guranje u zaborav ranijih suprotnosti. ?itaju?i Balzaka, i ova restauracijska re?enica nam izgleda poznata, kao da sam je ju?e ili prekju?e ?uo negde. Ina?e i njegove opise prepoznajem u današnjem životu. S jednom razlikom: danas je ipak sve grublje, nametljivije. Današnja izborna propaganda prodire u naše privatne živote, u naše stanove, u naše najuže okruženje, na ulicama ne vidim ništa drugo, nego džinovske plakate, bilborde. Karavani autobusa. Ljudi mašu istim zastavama, skandiraju iste parole. Politi?ki lideri pretvaraju narod u bezli?nu masu. U redu, ne kupujem novine, ne uklju?ujem televizor, jer bežim od ovakvog re?nika. Ali ne mogu da ne si?em na ulicu. Brutalni jezik kampanje se sasvim odoma?io, u medijima bezimeni partijski vitezovi ili vitezovi pod lažnim imenom, ruže, blate jedni druge. Bojim se da ?emo posle izborne kampanje klevetati jedni druge kao što su to ?inili politi?ari u izbornoj kampanji. Prevlada?e jedan na?in govora koji se lako instalirao, ali ?e ga biti teško ukinuti. Na izborima u stara vremena kandidati su glas ?oveka hteli da kupe za kriglu piva, danas pak ho?e da mu prisvoje dušu za jedno radno mesto.

Vesti iz Amerike

Pol Manafort, jedan od direktora izbornog štaba Donalda Trampa, iako je to ranije poricao, jeste radio za Putina, odnosno, u Putinovom interesu, za jednog Putinu bliskog oligarha. Prema istraživanjima javnog mnjenja jednog ameri?kog univerzitetskog instituta, popularost ameri?kog predsednika rapidno opada, naro?ito u krugovima nezavisnih. To je upravo onaj sloj koji je presudno uticao na Trampovu pobedu, me?utim sada 60 posto tog bira?kog tela smatra da predsednik ne obavlja dobro svoj posao, 31 posto i dalje smatra da je Tramp dobar predsednik, 9 posto je dao neutralni odgovor. Što se ukupne populacije ti?e, 60 posto misli da Tramp nije iskren, a 55 posto smatra da nema liderske sposobnosti. Jezi?ak vage može da pokaže i na ovu, i na onu stranu – važno je da nije nepomi?an. To bi bilo najgore.

O kosmopolitizmu

Ovih dana sam ?uo toliko banalnih fraza da sam primoran, kako bih sa?uvao svoje mentalno zdravlje, da bežim kod ?ule Ilješa. Prelistavam njegov dnevnik koji je objavio pod naslovom Ma?ari. „Kad govorim na strani ma?arstva, ?inim to skoro iz kosmopolitizma”. Savršena re?enica, retko sam u prilici da pro?itam lepšu od ove. Sredinom sedamdesetih razgovarao sam sa ?ulom Ilješom o pitanjima ma?arstva, a danas naprosto moram da bežim od banalnih re?enica, frazetina o ma?arstvu. Svoja najintimnija ose?anja pretvaramo u ki?. Sve više sam sklon da se složim s Babi?evim mišljenjem, po kojem se može desiti da „nacija živi u dvojici-trojici ljudi, dok na ulici halabu?i i po nekoliko hiljada”. Da nastavim sa Illješom: „Ko je ovde rodoljub? Ova re? je ve? prazna. Za narod, koji nije samo ve?ina nacije, nego i njen element vitalnosti, ova re?, ovakva kakva je, ne zna?i ništa. To da smo Ma?ari, isto tako je suvišno ponavljati, kao kad bismo ponvaljali da smo ljudi, a ne ptice. Sadržaj ovog pojma se ne sastoji od re?i. Ni ose?ati ne treba za sebe, ve? da drugi to osete na nama.”

Partijski balet

Ako se tu i tamo, veoma retko, pojavim na nekom doga?aju, ili u pozorištu, mnogi me pitaju: kako se ose?am ovih dana? Uglavnom me o tome propitkuju oni koji su u devedesetim godinama bili odlu?ni protivnici režima. Oni koji su se tada borili ne za vlast, nego protiv sistema. Tada je još bila jasna grani?na linija izme?u dobra i zla, danas je ta linija sve teže uo?ljiva, jer živimo u jednom nadasve pihtijastom svetu – odgovaram naj?eš?e na ovakva pitanja. Iza maski kriju se nove i nove maske. Ova maskenbalovima sli?na vremena nazivam pihijastim vremenima. Prise?am se jedne balske scene. Re? je o svojevrsnom partijskom baletu. Pre nekoliko godina u sve?anoj dvorani stare Gradske ku?e prire?en je prijem u ?ast Dušana Popova, koji je dobio februarsku nagradu grada Novog Sada za Enciklopediju Novog Sada. U dvorani su se odmah formirali mali krugovi. U centru svakog kruga govor je držao partijski lider, oko njega je partijska klijentura klimala glavom. Bilo je pet-šest takvih kružoka. Konobari su iznosili fine zalogaje, dobra vina, a nekoliko nezavisnih intelektualaca pohodilo je ove krugove nastoje?i da se probije kroz zid nomenklature i da se na?e unutar kruga. Sa Anikom smo neko vreme dreždali u jednom uglu, konobari su nas sa žaljenjem odmeravali. Posle nekog vremena se ispostavilo da nagra?eni, zbog bolesti, ne može da do?e, pa smo odmah i odlu?ili da bežimo. Od tada još više zazirem od nezavisnih intelektualaca-baletana, koje partijski lideri velikodušno prigrle, i ?ine to srda?nije nego kad je u pitanju neki ?lan vlastite partije. Jer oni bar definišu sebe dok spretno nabadaju na ?a?kalice fine zalogaje. O?ito je da su vrlo zadovoljni. S nekima od njih – ako su se ve? najeli – mogu?e je i razgovarati. Sa nezavisnima koji pred nomenklaturom izvode piruete ve? je teže povesti razgovor, jer oni moraju da se zadovolje ostacima, i uvek ostaju gladni.

Manjinska prava – na evropskom nivou

Peter Sijarto, ma?arski ministar za spoljne poslove, pre neki dan je u?estvovao u izbornoj kampanji Srpske napredne stranke i, pored ostalog, izjavio je i slede?e: „Ma?arska izuzetno ceni sve što se u poslednje vreme ?ini za Ma?are u ovoj zemlji, njihova prava su na najvišim evropskim standardima i Ma?arska ne?e dopustiti da Srbiju neko proziva zbog prava manjina, niti da bilo koja institucija ili država blokira integraciju Srbije zbog prava manjina.”

mart 2017.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!