LASLO VEGEL: Ishlapela generacijska nevinost

30 Apr 2016

Nešto nije u redu sa svetom, sa nama

Žanr-slike o mađarskom karakteru

Zahvaljujući Kristi Biro, videli smo s Anikom, u Erkenjevom Teatru predstavu Ova te zemlja prima, ili za tebe nema mesta, nastalu na osnovu scenarija Martona Kovača i braće Mohači. Već odavno nisam video u mađarskom pozorištu tako efektne, uzavrele masovne scene postavljene od strane jednog mađarskog reditelja. Bila je to najbolja predstava koju sam u poslednje vreme video u Budimpešti. Dakle, bilo je pravo uživanje, da ponovim, gledati masovne scene Janoša Mohačija. Upravo ovaj ton nedostaje u današnjoj mađarskoj književnosti. Komad govori o jevrejskom pitanju, ali – uistinu – predočava jednu jezivo zastrašujuću sliku o mađarskom karakteru. U jednoj udarnoj sceni prikazuje razmetljive mađarske oficire u Ukrajini, negde 1944. godine. Žigmond Moric je umeo da stvori ovakve slike o Mađarima. Na kraju predstave: ovacije! Glumica Krista Biro već se prilikom prvog naklona bori sa suzama, a Anika tiho plače u gledalištu. To je bila trideset i treća, ujedno i poslednja predstava. U pozorišnom klubu čujem da je komad skinut s repertoara jer nema dovoljno zainteresovane publike. Bojim se da su koreni te nezainteresovanosti mnogo dublji. Uveren sam da mađarsko društvo, naime, u ovom trenutku nije spremno da se suoči sa sobom. Pisac Pal Zavada primećuje: nemojmo se zavaravati, ukidanje ove predstave je isključivo rezultat organizacionih aljkavosti. I dodaje, okrenuvši se prema meni, da posle Neoplante, ili Obećane zemlje, sad čita Balkansku lepoticu, ili Šlemilovo kopile. Ako iko, onda upravo Zavada ima odgovarajuća, izoštrena čula za etničku šarolikost ovih romana.

Simpatije prema pedagozima

Na ulicama Budimpešte svaki čas nailazim na ljude s plavom trakom oko rukava. Saobraćaj je otežan, čepovi sve češći, deo građana usporavanjem saobraćaja, nošenjem plave trake, petominutnim prekidima rada izražava svoje simpatije prema pedagozima. U mnogim lekarskim ordinacijama, ali i u kafeima, poslastičarnicama, obustavlja se rad na pet minuta. Prolaznici su tihi, namrgođeni. Tužan je ovaj tihi štrajk.

Nešto nije u redu

Posmrtni ostaci mađarskog pisca, nobelovca Imrea Kertesa sahranjeni su na peštanskom groblju na Fiume-putu. Od velikog pisca i prijatelja opraštaju se Đerđ Špiro i Peter Esterhazi. “S plebejskom porugom je gledao na sve i na svakog u provaliji laži…” – kaže Špiro. I Esterhazi je govorio u sličnom, sumračnim tonu: “Tišina, nemir, patnja – to bi mogle da budu velike, ključne kertesovske reči, kroz te reči bismo mogli da saznamo nešto novo o sebi, o našoj zemlji, o svetu, o bogu.” Obuzela me je neka strepnja na sahrani, stalno sam pomišljao na to, da nešto nije u redu sa svetom, sa Mađarskom. Sa nama. Sa mnom. Brojim dane, još samo nekoliko, i odlazim iz Budimpešte. Išao bih, ali ne znam kuda. Zaista, kuda bih mogao da odem?

Prepirke, svađe

Budimpeštanske novine pišu o mađarskim manjinskim razmiricama. U ovim teškim godinama, kad treba sačuvati sve vrednsoti, bilo je jezivo čitati međussobna podmukla klevetanja. Ne zanima me, zapravo, ko će izaći kao pobednik iz ovih čarki, ja sam više zabrinut za sudbinu vojvođanske mađarske zajednice. Kopaju jame unutar zajednice. I dok se iz naše zajednice skoro svakodnevno odseli tridesetak duša (Mađari u Vojvodini nasrnuli jedni na druge, Mađar Nemzet, 23. april 2016) mnogi zaslepljeni partijski vojnici su pribegli najbrutalnijim sredstvima razaranja s mukom stvorenih vredosti.

Epilog

Jutros je republička izborna komisija objavila skoro definitivne rezultate izbora. Srpska napredna stranka, donekle doduše utanjena, nadmoćno je pobedila. Čak i u Malom Iđošu. Pa i u Subotici. Krajnja desnica se osnažila. Prema prvim izveštajima, izlaznost u pretežno mađarskim življem nastanjenim severnobačkim mestima bila je niža od izlaznosti na republičkom nivou. Izveštaj MTI-a govori o “silaznoj putanji podrške Savezu vojvođanskih Mađara”. Pre dve godine ova partija uživala je poverenje 2,2 posto biračkog tela, sad je taj procenat pao na 1,52. Na republičkom nivou Savez vojvođanskih Mađara bio je bez rivala i od oko 200 hiljada mađarskih građana s pravom glasa, 55 hiljada je glasalo za njega. Arpad Janoš Potapi, mađarski državni sekretar za manjinsku politiku veoma je zadovoljan, smatra da je Savez vojvođanskih Mađara uspešno mobilisao vojvođansko mađarsko biračko telo. Prema izveštajima sa konferencije u budimpeštanskoj Mađarskoj kući, na kojoj se pristupilo i vrednovanju izbornih rezultata, nazočni funkcioneri više nisu koristili donedavno omiljeni termin “Delvidek” (Južna Krajina), već su dosledno govorili o vojvođanskim Mađarima. Do sada to nije bilo šik. I još jedna novost: od sada će u našoj manjinskoj zajednici da se nadmeću dve političke snage. Pitanje je, da li će jaz unutar zajednice još više da se produbi, ili će početi jedna fer borba za opšte interese.

april 2016.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!