LASLO VEGEL: Hoće li izbiti plišana pobuna?

28 Jul 2012

Opaki bogovi odmeravaju nam kaznu

Neka peva bogomdani narod!

U srpskoj i u vojvo?anskoj ma?arski štampi posve?en je pažnje vredan prostor izjavi Ivice Da?i?a da je razgovarao s ma?arskim premijerom Viktorom Orbanom koji je izneo svoje zadovoljstvo dobrim odnosima izme?u Socijalisti?ke partije Srbije i Saveza vojvo?anskih Ma?ara. I zaista, odnosi izme?u tih dveju partija, odnosno njihovih lidera, zaista su odli?ni. Ištvan Pastor, predsednik SVM-a, nije isklju?io mogu?nost da ?e SPS i SVM, jednom, stupiti i u koaliciju. U kona?nom zbiru, ipak je bolje kad se partijski lideri grle i ljude, nego da se hvataju za guše. Malo je ljudi koji su u stanju da se sna?u u ovom koalicijskom lavirintu, najmanje su to u stanju bira?i koji su osu?eni da tokom narednih ?etiri godine drže jezik za zubima. Izabrali su – sad neka ?ute. Svoj deo posla su obavili, sad su slobodni. A partijski lideri ne silaze s javne scene: pevaju (kao da zlo ne misle), grle se i ljube, srda?no tapšu jedni druge po ramenima, le?ima, demonstriraju?i time kao da je sve u najboljem redu, iako su – nadam se – svesni da smo pred užasno teškim vremenima. Radi umirivanja naroda treba održavati privid optimizma, dobrog raspoloženja, bezbrižnosti. Neka bogomdani narod peva! Mada, kako prime?ujem, narod baš i nije naro?ito raspoložen za pesmu. Mene zapravo zanima šta o svemu tome misli imaginarna partija siromašnih, šta misle oja?eni, materijalno upropaš?eni, siromašni, koji tavore u bedi, ispod egzistencijalnog minimuma. Posve sam siguran da bi najradije zaplakali, a ne da se vesele u društvu turbo-folk dama i gospode. I dok ministar za unutrašnje poslove lepo, ose?ajno peva, ljudi se došaptavaju o sve u?estalijim razbojni?kim kra?ama, poharama, plja?kama.

Ne, i ne!

„Pisac nije idealisti?ki sanjar koji stvari posmatra iz nutrine svoje lepe duše, niti se utapa u unutrašnju izvesnost svoga dara” – pisao je Moris Blanšo, koga zaista niko ne može optužiti da je bio pristalica angažovane književnosti. Jedino nije voleo stil i svet lepoduha koji se utapa u intimu duše.

Mimoišli se

Kami podse?a da revolucija pokušava da se ostvari odozdo naniže, a pobuna odozdo naviše, usled ?ega su se uvek mimolilazili ili se bar nisu razumeli. Da li ?e posle plišanih revolucija da usledi vreme plišanih pobuna?

Ispaštanja – bez greha

Zašto se vazda okre?emo tragi?nim formama bivstva? – postavljam sebi pitanje Karolja Kerenjija pre nego što se odlu?ujem da ovo leto posvetim starogr?koj književnosti. Još su žive u meni dileme moje poslednje knjige, Pri?e iz donjih predela, zato i uzimam valjda s police najpre Sofoklovog Edipa na Kolonu. Da li stari Edip zaista podbunjuje svet protiv boga? Edip, oceubica, koji zbog „jezive ljubavi” prema majci pristaje na ispaštanje, ali ne priznaje greh? Jedno od najkrupnijih pitanja generacija koja su stasala posle Jalte upravo je to ispaštanje bez greha. S ovim ose?anjem krivice polazim u šetnju novosadskom Zmaj Jovinom ulicom. Dobro raspoložene mlade devojke i momci sede na terasama kafea. Kakvu li ?e im kaznu odmeriti opaki bogovi?

jul 2012.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!