LASLO VEGEL: Hoće li izbiti plišana pobuna?

Ево нешто од ЛАЦИКЕ
специјално за Баткета Џиброса

“Mi se, sasvim lepo osećamo iza maski, provincijalizam (palanaštvo) je postao fatum svih nas, bezbrižno živimo doba patosa partikularizma: prezaduženost je veoma dobra i prijatna stvar.
A duhovna prezaduženost, za razliku od ekonomske, počinje u trenutku kada više nismo u stanju da stvaralački prihvatimo i usvojimo ono što se nalazi izvan nacionalnih i lokalnih sistema vrednosti. (-)

Neposredni ideološki patos zamenjen je nacionalnom i lokalnom retorikom, tom privlačnom ornamentikom etatističke kulture.(-)

U ovakvim okvirima ekspanzija čoveka palančanina je neizbežna i, kako izgleda, odvija se bezbolno. Lepoduh se brani time da opasnost preti spolja, pa je njegovo opredeljenje neminovnost. A što je neminovno, to je i moralno!

Njegov cilj je «prihvatljiv», on nastoji da kulturi, duhu, obezbedi precizne granice, formu, okvire. Kultura ne može da bude anarhična, ne može neprestano da produkuje nove forme, nego samu kulturu treba iznova oblikovati. A etatistička kultura i ideologija, isto tako, pretpostavljaju zatvorene strukture, mikrokosmose izolovanog i bukoličkog sveta, lažnu harmoniju. (-)

Palančanin smatra da je od istorije ovlašten da transceditirajuće ideale proglasi rizičnim i fatalnim. Prekid kontinuiteta osakaćuje duh. Zbog toga dobronamerno želi da estetizuje taktiku i nastoji da estetičku kulturu učini faktičnijom. Ponajviše ceni one misaone sisteme koji iza sebe ne moraju neizostavno da imaju lični moral i odgovornost. Obezličavnje znači i to da su njegove sposobnosti saživljavanja i prilagođavanja izuzetno razvijene! Tu sposobnost je on svesno razvio, tim pre što je u mladosti i on spadao u red umerenih buntovnika i promišljenih jeretika. Palančanin je već prošao kroz purgatorijum. Njegovo otrežnjenje je postalo alibi za otrežnjavanje drugih.(-)

Palančaninu su neophodne opšte ideje koje bi mu služile kao ideološki alibi. Pretpostavlja, dakle, njihovo postojanje ali naglašava da nije moguće živeti u njihovom duhu.

Posledice ove dvojnosti je sledeća: apologija ograničenog sveta. Gde su horizonti beskrajnim smanjene su i mogućnosti kontrole! Sve što je izvan toga je strano. Od konkretnih uslova zavisi šta to može da znači u datom slučaju: neku drugu naciju, neki drugi grad, umetničko stremljenje koje odstupa od konvencija, ili misao koja istražuje nove horizonte. Sve ono što je teže kontrolisati, na svaki način je strano, ono je opasnost koja ugrožava tradicionalni način mišljenja. Oformljeni mit o strancu je, međutim, egzistencijalna neophodnost palančanina. Da ne postoje stranci (druga nacija) ne bi ni on bio autentičan. Ako mu pođe za rukom da dokaže kako je neko izdao nacionalnu kulturu, onda je dokazao i to da je on garant ove kulture!“

Komentar se sviđa čitaocima. Ocenite ga: 8 0

Елем, нисам ја адвокат г. Давидовића.
И, није он тема.
Оптуживали су њега да није Србин зато што се презива ДАВИДовић- ерго, „јеша“ је. Затим и да је издајник српства јер је у младости свирао у истом бенду са Борком Стефановићем, итд…
Уз то да додам – нису исто сајтови „Форум српских патриота“, „Србска акција“ и „Стормфронт“.
Можемо причати о том човеку, ако отворите одговарајућу тему. Не, не! Неће ти лајањем на Давидовића успети да скренеш дискусије са суштинског проблема.
….
Какве везе има Давидовић са тим што ти нећеш да подржиш пуштање из затвора Ласла Шаша?
Има друго везе – што сте на овом питању (још једном) показали право лице. Антивојвођанско, можда више него антисрпско лице.

tata прескаче средишње питање: ШТА ЈЕ РАЗЛОГ, ДУБИНСКИ (ИНТРИСТИЧКИ) МОТИВ ДА НИ ЈЕДНА МАЂАРСКА ОРГАНИЗАЦИЈА НИЈЕ РЕАГОВАЛА НА ПРЕСУДУ И „ПОЛУОТВОРЕНО“ РОБИЈАЊЕ ЛАСЛА ШАША? У Удружењу мађарских новинара кажу да су „на одмору“. А када је о самој пресуди реч…где год да нешто прочитате новинари овако или онако алудирају на дух, да не кажемо утицај СВМ.
Сад, пошто је тако као јесте, и никако другачије, јасно је да од идеализованог приказања „мултиетничке“ Војводине која је наводно под “ великосрбијанском чизмом“ нема ништа! ПРЕСНА ЛАЖ. Видимо јасан процес плишане ПОНОВНЕ ОКУПАЦИЈЕ Војводине по моделу из 1941.

Пошто неким чудом линк не ради, ево пар уломака од моје мале анализе на задату тему:

…. Са друге стране, имате повећу групу букаџија по партијском задужењу, чији је задатак да безобзирном и бестидном пљувачином, урлањем, увредама и патетичним тирадама, опет скрену пажњу јавности са реалног проблема на спиновану теорију угрожености Војводине и Војвођана, и наново истакну неминовност сепарације Војводине ради „слободе“. Карактеристична је по томе „Слободна Војводина“. Но и другде можете у вези конкретне теме о којој пишемо, наићи и на овакаве коментаре:

• Tata
29. jul 2012. – 14:35
Očajnički pokušaji gedžovanske gologuzije u Vojvodini na pribavljanju jeftinih političkih poena…

Аутор се није потрудио да објасни зашто је – конкретно- скупљање потписа за петицију да се Л. Шаш пусти из затвора… „Očajnički pokušaji gedžovanske gologuzije u Vojvodini na pribavljanju jeftinih političkih poena…“… Нити како се скупљају средњи и скупи политички поени.

Други коментатор је био јаснији, мада се чини да је заборавио о чему је реч…

•
palestinac
29. jul 2012. – 19:34
dosta bre vise polemike sa fasistima s tastaturama.nosite se bre u gedzovaniju svi odreda pa tamo na kolektivni onanluk kada na vestima vidite ili cujete pojam vojvodina.pun mi vas je stoko hejterska

Ово се не мора објашњавати, пошто г. palestinac не зна шта пише, али зна да мрзи, али не зна зашто мрзи.
…

Сваки сепаратистички покрет који држи до своје озбиљности, поред букаџија, будала и премазаних политичара, мора имати и интелектуалце вичне перу, који ће да оплемене идеју, да јој дају меру грчке трагедије, те да сопственом менталитету ситнозубе стоке дају обол вечног бола и топлину широког човекољубља.

Један од ангажованих интелектуалаца овог типа је Ласло Вегел, плишани меланхолични носталгичар из „Доњих крајева“.

Сам, скромно и заобилазно, позивајући у помоћ колегу писца, Вегел нам натукњује да је он поседник „леподуха“, те да као такав, све што пише има карактер леподушја, те је свака сумња у искреност његовог писања грех, ако не и нешто горе…

Ne, i ne!
„Pisac nije idealistički sanjar koji stvari posmatra iz nutrine svoje lepe duše, niti se utapa u unutrašnju izvesnost svoga dara” – pisao je Moris Blanšo, koga zaista niko ne može optužiti da je bio pristalica angažovane književnosti. Jedino nije voleo stil i svet lepoduha koji se utapa u intimu duše.

Мићемо се, сасвим укратко, позабавити са два његова меко (и вешто, скоро неприметно) везана текста објављена на „Аутономији“.

LASLO VEGEL: Simuliranje autonomije

Antievropski duh Ustava

Međunarodna štampa sve više pažnje posvećuje oživljavanju kulta Mikloša Hortija u Mađarskoj, na šta pristalice mađarske vladajuće stranke uzvraćaju da o tome nema ni govora, da takav kult ne postoji, reč je naprosto u zločestoj zaveri međunarodne levice protiv Mađarske. Ova tema se našla i na stupcima srpske štampe. Nema sumnje da se novosadski intelektualci osećaju duboko pogođeni, naročito oni koji ovde protestuju protiv rehabilitacije Draže Mihailovića.

Нешто даље у тексту, Вегел наглашава да се мора имати у виду да „… Horti zaista nije izveden pred sud u Nirnbergu zbog ratnih zločina…“ (ерго, није ни ратни злочинац, ваљда „за разику“ од ДМ).

Но, наставља Вегел:

…oživljavaju i moje uspomene iz detinjstva i najranije mladosti. Istina je da su moji roditelji, isto kao i moja uža i šira rodbina, i sav komšiluk, gotovo svi u našoj ulici, s izvesnim nadama dočekali ulazak Hortijevih vojnika – honveda. Naime, u kraljevskoj Jugoslaviji nacionalna prava manjina su bila drastično potkresana, ovdašnji Mađari su bili zaobiđeni i u podeli zemlje sirotinji. Siromaštvo je u njihovim redovima bilo masovno, ogromna većina je tavorila radeći za bedne nadnice. Nadali su se, dakle, makar kakvom boljitku.

Отворени нацистички став своје околине Вегел правда сиромаштвом и ускраћеним националним правима. Али, тврди.: „Već posle nepunih godinu dana sva njihova nadanja našla su se u senci bahatog ponašanja hortijevske administracije.”

Питање је: зашто се такве сумње нису појавиле одмах, првих дана рата, будући да су хонведи, наступајући кроз „Јужне пределе“ чинили покоље и прогоне над Србима (У Сиригу се прави масакр цивила догодио 13. априла. Истина је да су неки домицилни Мађари помагали колико су могли, али је истина и да већина није имала никакве „емпатије“ према жртвама, а више њих је „припомагало“ егзекуторима, опремљени, између осталог, и месарским кецељама).

Овакво „ослобађање“ Бачке, било је, дакле, сасвим прихватљиво! Па сумња ли неко да и данас морају постојати неке, тешко прикривене симпатије за Тороцкаија?

У сећањима Ласла Вегела „из ране младости“ нема места за овакве догађаје из пролећа 1941, већ је само запамтио „бахатост“ новопридошле мађарске господе. Или убјање Срба Вегел сматра тек „бахатошћу“? Оставићу себи за право да будем више склон уверењу да су „сенке“ и неповерење у „мађарску господу“ расле са примицањем руских тенкова и каћуша, више него због бахатости богаташа.

Овде се г. Вегел бави храбрим писањем Шандора Мараија, који је критиковао Хортија, али није страдао од његове руке, већ од просовјетског комунистичког режима неколико година касније. Аутор пропушта да помене да је Мараи био одан Аустроугарској („тамници народа“) и да је безгранично величао, ваљда зато што није везано за тему.

Тако је дошла 1944…

. …Gospodstvujući Mađari su među prvima pobegli s poprišta svojih zločina ostaviviši ovdašnje, nedužne Mađare koji su u jesen 1944. odvedeni iz svojih kuća, streljani i bačeni u masovne grobnice. Sirotinja je platila zlodela gospodstvujućih Mađara.

Е сад да поставимо једно питање савести уваженом интелектуалцу – зашто је он против рехабилитације Драже Михаиловића, који није учинио ни један злиочин у Бачкој, а оне који јесу „пунили“ масовне гробнице, те злочинце, не налази за сходно ни да помене, а комоли да их осуди?

У наставку текста г. Вегел се враћа у садашњост. Констатује да је Устав Србије антидемократски, да су га заправо писали Шешељ и Милошевић, да су Војвођани осиромашили и да су им ускраћена права.
На крају критикује војвођанске политичаре што „изигравају икебану“ и не чине што им је чинити.

Други текст гледа у будућност, опет помиње сиромаштво, муку, обесправљеност, и намеће питање…

LASLO VEGEL: Hoće li izbiti plišana pobuna?

Neka bogomdani narod peva! Mada, kako primećujem, narod baš i nije naročito raspoložen za pesmu. Mene zapravo zanima šta o svemu tome misli imaginarna partija siromašnih, šta misle ojađeni, materijalno upropašćeni, siromašni, koji tavore u bedi, ispod egzistencijalnog minimuma. Posve sam siguran da bi najradije zaplakali, a ne da se vesele u društvu turbo-folk dama i gospode. I dok ministar za unutrašnje poslove lepo, osećajno peva, ljudi se došaptavaju o sve učestalijim razbojničkim krađama, poharama, pljačkama.

Увек гледајући да се заштити цитатима других Ласло Вегел размишља…

Mimoišli se
Kami podseća da revolucija pokušava da se ostvari odozdo naniže, a pobuna odozdo naviše, usled čega su se uvek mimolilazili ili se bar nisu razumeli. Da li će posle plišanih revolucija da usledi vreme plišanih pobuna?

За сваки случај, на крају убацује и мало старо-грчког пслихологизирања, „да се Власи не досете“…

Ispaštanja – bez greha
Zašto se vazda okrećemo tragičnim formama bivstva? – postavljam sebi pitanje Karolja Kerenjija pre nego što se odlučujem da ovo leto posvetim starogrčkoj književnosti. Još su žive u meni dileme moje poslednje knjige, Priče iz donjih predela, zato i uzimam valjda s police najpre Sofoklovog Edipa na Kolonu. Da li stari Edip zaista podbunjuje svet protiv boga? Edip, oceubica, koji zbog „jezive ljubavi” prema majci pristaje na ispaštanje, ali ne priznaje greh? Jedno od najkrupnijih pitanja generacija koja su stasala posle Jalte upravo je to ispaštanje bez greha. S ovim osećanjem krivice polazim u šetnju novosadskom Zmaj Jovinom ulicom. Dobro raspoložene mlade devojke i momci sede na terasama kafea. Kakvu li će im kaznu odmeriti opaki bogovi?

Кад се писанија Ласла Вегела очисти од описа сталешких трвења у „Јужним крајевима“ током окупације – остају јасне историјске верикале : „великосрбијанска хегемонија и експлоатација“ после Првог св. рата – „злочинац“ Дража Михаиловић – Милошевић/Шешељ (великосрпски злочинци) – садашњи Устав који је продукт свега тога. Са друге стране, упорно се сугерира „страдање малог човека“, који је у таквим околностима сиромашан и обесправљен. Нарочито национално. Сасвим је нормално да у ову драматуршку конструкцију никако није могуће углавити комунисте и партизане, без обзира на „револуционрни терор“ 1944-1948., јер би се конструкција урушила у апсолутној противуречности. (Подсетио бих да први део синтагме – „револуционарни“, ништа не одузима на тежини другом делу – „терору“).
Став није за похвалу, али приоритети данашњих политичких циљева правдају средство. Изгледа сасвим логично што на крају призива устанак. Истина, плишани устанак, како приличи умереном и одмереном интелектуалцу, али ако се ствари и отргну контроли, па Боже мој…

А КО и ПРОТИВ кога? Па и они „од горе“ и они „од доле“ треба да крену, ко у револуцију, ко у побуну. А против кога? Па против власти која не поштује „европске вредности“ већ намеће устав који су створили Милошевић и Шешељ.

Ти и такви, опаки богови, се налазе у Београду, не и у Новом Саду, те побуна и револуција морају бити усмерене ка Београду, никако ка Новом Саду, или Суботици.

Па ако се устаници и бунџије, (који су се у међувремену срели на пола пута и ујединили) боре за европске вредности, није ли логично да им Европа тих вредности, посебно средњеевропских вредности, помогне у праведној борби. Логично је.

И сад, тај Шаш, нашао да се петља и сметуцка.

Из прилично немуштих извештаја са суђења у Суботици, не може се видети како је Ласло Шаш увредио Тороцкаија, али некако свуда се помиње СВМ. Невидљиви, али као да су духом били присутни.

Боље Шашу да је руже гајио.

Овако, остаће као пример другима, који не разумеју нужност плишане побуне.

Sviđa li Vam se komentar: 4 3

LASLO VEGEL: Hoće li izbiti plišana pobuna?

Pogledajte još:

Pretraga arhive

Izdvajamo

Poslednje objavljeno

Poslednji komentari

Popularno ovog meseca

Prijatelji sajta

LASLO VEGEL: Hoće li izbiti plišana pobuna?

Pogledajte još:

Profile cancel

Pretraga arhive

Izdvajamo

Poslednje objavljeno

Poslednji komentari

Popularno ovog meseca

Prijatelji sajta