LASLO VEGEL: Hajka na izdajnike

25 Apr 2016

Lov na izdajnike je neka vrsta nacionalnog sporta

Hajka na izdajnike domovine

Socijalisti?ke zemlje su bile prepoznatljive i po tome što su partijski lideri revnosno jurili, skoro ve? i manija?ki proganjali kontrarevolucionare, tzv. “sile mraka i haosa”. Danas, u postsocijalisti?kim zemljama mahnito love veleizdajnike (naroda, nacije i domovine) tako?e iz zlotvorske sorte “sila mraka i haosa”. U Srbiji i u Ma?arskoj to je ve? uobi?ajena praksa, lov na izdajnike je neka vrsta nacionalnog sporta, samo što ova politi?arska pasija uliva strah u gra?ane. Sad je ovakva hajka, ovakav lov pokrenut i u Hrvatskoj. Kao i kod nas, i u komšiluku je nadasve lako etiketirati ljude. Prema postkomunisti?kom politi?kom folkloru izdajnici nacije (kategorija veleizdajnika) su svi koji iole kriti?ki misle i imaju smelosti da kriti?ki i govore o aktuelnoj vlasti. Ve? više od dve decenije ovaj region nije u stanju da prevazi?e ovo boljševi?ko nasle?e. Lepo kaže Benjamin Konstant: “Patriotizam ?e biti banalno pravdanje svakog greha, zlodela.” Kad smo ve? kod Hrvatske, veleizdajnik broj jedan je Oliver Frlji?, pozorišni reditelj iz Rijeke, koji nedavno u intervjuu za sarajevske Naše dane sa žaljenjem kaže da vlast drži u šahu pisce i umetnike na osnovu izmišljenih, montiranih optužbi. Narcizam pretežne ve?ine stvaralaca nije u stanju da shvati, da današnja etika predstavlja sutrašnju estetiku. Sutra ?e svi morati da objasne svoj današnji kukavi?luk. Naravno, izgovora ?e uvek biti.

Mentalna higijena

Prebirem me?u vestima koje se odnose na predizbornu kampanju u Srbiji, ?itam izjave, nastojim da budem “obavešten”, budu li me peštanski prijatelji pitali šta se dešava kod ku?e? Dan izbora se primakao, sad smo u periodu kad je laž ne samo dozvoljena, nego i obavezna. Široke narodne mase mogu?e je i dalje zalu?ivati, samo sad sa još malo ja?im dozama laži. To smo zaslužili. Po?inju i fizi?ki obra?uni. Politi?ari vuku jedni druge po blatu. Ne raspravlja se o budžetu, o makroekonomskim pokazateljima, o poreskoj politici, o zdravstvenoj zaštiti, ve? o tome ko ume više da obe?a, ko je pokvaren, ko je lopov ili bar varalica. Ton rasprava je sve grublji i u javnom životu vojvo?anskih Ma?ara, sre?om, doga?aje pratim sa znatne distance. Isklju?im internet. Pada mi na pamet jedna Stendalova re?enica iz romana Crveno i belo: “Kad u?eš u zdanje nekog ministarstva, ostavi pred vratima svu svoju moralnu osetljivost. Re? je samo o novcu i o vlasti, ni o ?emu drugom. Moralno držanje je u postkomunizmu posve izlišno. Radi održavanja mentalne higijene više je korisno preduzimati duge šetnje, na taj na?in ne održavamo samo srce u kondiciji, nego i svoj duh. Uve?e Toni Džad: iz biblioteke mog doma?ina uzimam njegvu knjigu Teško zemlji.

Ma?arsko jedinstvo na izbornoj vagi

Prijatelji, poznanici me opsedaju pitanjima: na šta ?e vojvo?anski Ma?ari da utroše pedeset milijardi forinti? Ogromna suma, skoro dva miliona po glavi ove manjinske zajednice. Sležem ramenima. Nemojte misliti, kažem, da ?e “svaki Ma?ar” dobiti nešto od tog novca, objašnjavam, i pomišljam na golu sirotinju. Nemam uvid u raspodelu tih para. Peštanska štampa, me?utim, bolje informiše nego vojvo?anska ma?arska. ?itam, na primer, da se novac ma?arskih poreskih obveznika preliva u džep partiji bliskih manjinskih oligarha. S druge strane šire se partijske pri?e o dobrodušnim i nadasve velikodušnim kapitalistima (politi?ari kapitalizma za to imaju druga?iji termin: krupni privrednici) koji grabe novce poreskih obveznika kako bi otvorili nova radna mesta, dakako, u cilju uve?anja svog profita. A tvrdnja da ?e novcem poreskih obveznika podžireni kapitalisti stvoriti nacionalno jedinstvo – upravo je smešna. Evropska književnost, od Dikensa do Hajnriha Bela govori o ne?emu sasvim drugom. Prise?am se jedne scene iz svog romana Neoplanta ili Obe?ana zemlja. U tridesetim godinama ma?arski veleposednici su na pijaci gledali u zube ma?arskih nadni?ara, a nadni?ar je stajao mirno, razjapljneih usta i ?ekao svoju sudbinu. Usled posete premijera Viktora Orbana Subotici i Novom Sadu u ma?arskoj štampi više prostora je posve?eno izborima u južnom komšiluku, ali i sudbini onih pedeset, preciznije: pedeset jedne i po milijarde forinti. Koliko vidim, sudbina te sume nije poznata ni ma?arskim poreskim obveznicima. Ironi?no pitaju, ko je ba?vanski Mesaroš? Ko ?e ?iji štroman biti? I moj odgovor je ironi?an: živimo u štroman-kapitalizmu, zar ne? Pitanje tih pedeset milijardi nije moglo da bude zaobi?eno i u mom intervjuu s Friderikusom. Koliko mu se ?ini, kaže Friderikus, Fides se iz sve snage, punom parom uklju?io u izbornu kampanju, otvoreno je pozvao vojvo?ansko ma?arstvo da glasa za Savez vojvo?anskih Ma?ara. Tome služe tih pedeset milijardi. I kako reaguju na sve to vojvo?anski Ma?ari? Nije mi namera da prenaglim s odgovorom. Ako bira?i budu poslušali re? Fidesa, onda ?e bar 60-70 posto iza?i na birališta, i ako budu dali svoj glas Savezu vojvo?anskih Ma?ara, onda to zna?i 120-140 hiljada glasova. Samo pretpostvaljam da je to bio cilj Viktora Orbana, on je govorio, naime, o ma?arskom jedinstvu. A jedinstvo se ne stvara u partijskim kancelarijama, nego u zajednici, a jedno od merila tog jedinstva je i u?eš?e na izborima. Me?utim, ako su Savez vojvo?anskih Ma?ara i Fides izgubili poverenje, ostaje nekih 70 hiljada bira?a. Ili još manje. U tom slu?aju bi?e potrebno da se ponovo razmotri nacionalna politika i, zajedno s njom i manjinska politika, postavljam pitanje na odgovaraju?i kolosek. Ionako je krajnje vreme da se tome pristupi. Ova sadašnja je previše užegla i jalova, to pokazuje i stalni pad brojnosti pripadnika ove manjinske zajednice. A kakva je manjinska politika potrebna u uslovima višestrana?ke parlamentarne demokratije, slobodnog tržišta na po?etku 21. veka? Nažalost, ovo pitanje još se nije našlo na dnevnom redu. Razne pohlepne manjinske lobije zanima samo to, kako da se do?epaju vlasti. Za njih je najvažnija vlast, a ne zajednica.

Kleptokapitalizam

Sprema se oluja. ?itam dalje knjigu Tonija Džada, nailazim na jednu odli?nu re?enicu: “Gde god je kleptokapitalizam sa zapanjuju?om lako?om zamenio koruptivni socijalisti?ki režim, tamo ?e potreba za preživljavanjem do sad nevi?ene neizvesnosti suo?iti krhki demokratski sistem s ozbiljnim izazovima.” Ovu knjigu je napisao 2010. godine, posle šest godina ona je sve aktuelnija. Bojim se da su naspram plišane revolucije stvorili plišanu pesnicu.

Esterhazi, 66

U budimpeštanskom Slova?kom kulturnom centru proslavili smo 66. ro?endan Petera Esterhazija. Povela se re? o jednom eventualnom letovanju, jedno jesenje gostovanje koje je s Anikom dogovoreno još pre bolesti. Pozdravlja me Laci Sigeti, direktor izdava?ke ku?e Kaligram iz Bratislave, odavno se nismo sreli, kako bi samo dobro bilo da sednemo i da opušteno razgovaramo. U Slova?koj je situacija sli?na vašoj, Fides i u Slova?koj žestoko agituje, ali bez nekih rezultata, primetio je Sigeti aludiraju?i na ono što sam rekao Friderikusu u intervjuu pre neki dan.

april 2016.
Preveo A. Vicko

Podelite ovu stranicu!