LASLO VEGEL: Gubitak kredibiliteta

25 Feb 2012

Politička sebičnost razorila je svaku vrstu autoriteta iza kojeg ne stoji vlast. Time je, međutim, sekla granu na kojoj sedi, jer tamo gde nema autoriteta bez vlasti i moći, svi drugi autoriteti erodiraju

Neofidesovci i prafidesovci

Koliko vidim, u predizbornoj kampanji na politi?koj sceni vojvo?anskih Ma?ara borba se vodi izme?u neofidesovaca koji su sad na vlasti, i prafidesovaca koji su isklju?eni iz vlasti.

Sumrak gra?anina

Setio sam se junaka Balzakovih romana gledaju?i jednu kasnove?ernju emisiju prvog programa Televizije Vojvodine. U Balzakovom romanesknom svetu sve vrvi od karijerista kojima je najve?a želja da postanu – poslanici. Po?asti, zvanja i novac, to su parole ve?ine tih junaka. Vode se žestoke i grube borbe za pariske nekretnine, placeve, vile. O tome je re? i kada se stupa u brak, i kada se bira ljubavnik, ili ljubavnica. Sve to imamo i u našoj svakidašnjici u kojoj besni divlji kapitalizam, ovde imamo Balzakov svet uživo, sli?nosti su zapanjuju?e, i sve opipljivije. U pomenutoj emisiji su se oglasili još nedovoljno „ugledni” univerzitetski profesori i asistenti, zamljoradnici, mladi i stari, i svi su bez izuzetka primetili ovu pojavu i svi su osudili – politi?are. Malo po malo, i evo, ve? i na javnom servisu imamo emisije o pliti?arima koji gube kredibilitet. Mase im više ne veruju. Ne bih da preterujem, niti da generalizujem, sigurno ima i dobronamernih politi?ara, nije re? o li?nostima, ve? o tome da je politika kao takva izgubila kredibilitet. Ona više nije poziv, nego zanimanje koje donosi odre?enu korist. Sve se vrti oko novca. To je tako iz više razloga, ali mislim da je važno ista?i jedan od njih. Politi?ka sebi?nost razorila je svaku vrstu autoriteta iza kojeg ne stoji vlast. Time je, me?utim, sekla granu na kojoj sedi, jer tamo gde nema autoriteta bez vlasti i mo?i, svi drugi autoriteti erodiraju. Aristotel je govorio nekad o zoon politikonu, o društvenom bi?u, gra?aninu, koji u?estvuje u rešavanju problema zajednice, rado preuzima na sebe brige polisa. Kod nas o tome ne može biti ni re?i. Ako se neko i oglasi kao nezavisni gra?anin, smesta se na?e pred optužbama vlastodrža?ke politi?ke elite. Nekakvo previranje je ipak po?elo. Pod uticajem opšteg raspoloženja, ve? je i na javnom medijskom servisu mogu?e postaviti ovo pitanje (u manjinskim još ne, jer tamo se smatra da su manjinski politi?ari izuzeci), naime, pod uticajem atmosfere opšteg nepoverenja sve više je onih koji smatraju da na predstoje?im izborima ne treba glasati ni za jednu stranku, ve? treba preškrabati listi?. Mada su u pravu oni koji isti?u da je to samo nadasve jalov i suvišan protest, jer sistem funkcioniše tako da je i sa minimalnim brojem glasova mogu?e pobediti. Ali i to je simptom koji ima težinu re?ite poruke, odgovaraju oni koji u svom o?ajanju predlažu ovu opciju belih listi?a, uprkos tome što znaju da ?e demokratski kapitalizam i te kako da uzvrati udarac.

Šampioni viktimologije

Ili laskati, ili protestovati. Najlošiji vid laskanja je onaj tre?i put, odnosno podmuklo ?utanje. Iz redova onih koji se opredeljuju za ovaj put izlaze šampioni viktimologije koji su se blagovremeno zavukli u neki topli zape?ak ili naprosto pobegli, a sad se razme?u pri?ama o tome kako su bili – proganjani. I to me podseti na jednu scenu iz romana Hajnriha Bela, u kojoj se protagonisti hvale kako su ih za vreme fašizma proganjali, premda su bili samo nov?ano kažnjeni jer su prešli preko kolovoza kad je semafor pokazivao crveno. Danas žrtvama režima smatraju sebe i oni koji su iz zemlje zbrisali ra?unaju?i na bolju zaradu, što je i redu. Zašto gra?anin ne bi gledao svoje li?ne interese? Tokom prošlih pedesetak godina stotine hiljada ljudi je tako postupilo. I ništa im se zbog toga ne može prebacivati. Problem imam samo s onima koji ovu trezvenu odluku, od milja, zovu – proganjanjem.

februar 2012.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!