LASLO VEGEL: Gospodstvujući džentri

04 Apr 2015

Zaokupljeni sobom

Izopštavanja

Budimpešta. Neverovatni saobraćajni kolaps. U jeku je rekonstrukcija Trga Kalmana Sela (bivši Trg Moskva), turisti preskaču rupčage, bauljaju u prašini, na Margitovom mostu pravi čep, kolona automobila dreždi sve do Zapadnog kolodvora… Obnavljaju se i tračnice na liniji tramvaja 4 i 6, umesto tramvaja putnici se prevoze autobusima. Slična je situacija i u javnom životu. Moralna aura vlade se raspada. U izlozima nekih prodavnica krupnim slovima ispisano „obaveštenje”: otvoreno i nedeljom. Rasplamsavaju se polemike povodom vladine uredbe o „nedeljnom” radnom vremenu trgovačkih centara i prodavnica uopšte. Stvar je često i komična. Na primer: pekare mogu, doduše, da rade i nedeljom, ali mogu prodavati samo hleb i mleko. Ukoliko dete, svrativši s ocem u pekaru, oseti žeđ i poželi da s osveži, to može da učini isključivo ako ga posluži vlasnik pekare, lično. U brokerskoj firmi Quester nestalo je 150 milijardi forinti. Oni koji su uložili ušteđevinu u poslove ove brokerska kuće, mogu da se oproste od svog novca, bar za sada se ne vidi da li bi mogli na bilo koji način da budu obeštećeni. U međuvremenu se ispostavilo da je vlada prećutala opasnost bankrota ove firme. Dnevni list Mađar Nemzet piše da je vlada blagovremeno bila obaveštena o skorom krahu Questera, i da je Ministarstvo za inostrane poslove, po nalogu premijera Viktora Orbana, blagovremeno povuklo svoje depozite. Zbog čega premijer nije obavestio i ostale ulagače, pitaju oštećeni. Opozicija optužuje predsednika vlade za zloupotrebu službenog položaja. Civilne organizacije zahtevaju raspisivanje referenduma o brojnim pitanjima. Uticajni dnevni list Nepsabadšag piše o mafijaškoj državi. Pre godinu dana je Fides, vladajuća stranka, nadmoćno pobedila na svim izborima, njegov položaj u parlamentu je neupitan, pa stoga nema ni krize vlade, premda sve više izbijaju u prvi plan sve ozbiljnije nedoumice javnosti. Jedan prijatelj mi objašnjava da su se u poslednje vreme pomrsile tradicionale političke linije razdvajanja. Pored socijalista i liberala i Jobik, stranka ekstremne desnice, sve oštrije kritikuje poteze vlasti. Uz to na sceni se pojavljuju i nezadovoljni fidesovci, koji sve više čitaju članke lista Mađar Nemzet. Ove novine prelistavaju i oni fidesovci koji imaju samo jedan interes: da se u krilu stranke što brže i što više obogate – oni, zapravo, u svojoj zbunjenosti i ne mogu da shvate zašto taj, inače desničarski list, kritikuje Fides. Mađarska je sasvim zaokupljena sobom, ni o čemu se i ne govori, osim o ovim unutrašnjim pitanjima. Kao da svet i ne postoji. Sve je u znaku bespoštedne polemike između levice i desnice. Rudolf Ungvari primećuje da je i na jednoj, i na drugoj strani preterano veliki prostor zauzeo jezik uzajamnog ekskomuniciranja. „Značajan deo levičara i desničara koristi takav politički jezik, u kojem su svi desničari, odnosno svi levičari – jednaki. Premda levičari nisu boljševici/komunisti, jer nisu ekstremni levičari. A fidesovski mutanti nisu desničari, već prikriveni ekstremni desničari. Oni su prisvojili desnicu, kao što su komunisti nekad prisvojili celu levicu.”

Gospodstvujući džentrizam i Trijanon

U organizaciji Fondacije Evropski Putnik u Budimpešti je promovisana moja nedavno objavljena knjiga Oči u oči sa Maraijem. Ovoga puta pred budimskom publikom, veoma blizu kuće u Ulici Miko, u koju se Marai uselio 1928. godine. Posle uvodnih reči Petera Modoša (on je u vezi sa mnom prvi pomenuo ime Maraija u svojoj kritici mog romana Eksteritorijum), o knjizi su govorili Čaba Karolji, kritičar literarnog nedeljnika Elet eš Irodalom i Tibor Mesaroš, istoričar književnosti, istraživač dela Šandora Maraija. Već je na prvoj, peštanskoj promociji, ova knjige dovedena u vezu sa Trijanonom i sa mojim romanom Neoplanta ili Obećana zemlja. Bio sam u prilici da pred budimskom publikom ispričam jedan svoj nesvakidašnji doživljaj. Neoplanta ili Obećana zemlja i Maraijeva, po mom mišljenju veoma važna knjiga, Hteo sam da ćutim, pojavile su se istog dana na budimpeštanskoj nedelji knjige. Unekoliko sam i strepeo, kad sam pomišljao na to kako će čitaoci primiti, na primer, one stranice na kojima sam opisivao Hortijev ulazak u Bačku. Putujući potom u Beč, pročitao sam u vozu Maraijevu knjigu, i od toga mi je laknulo: Marai je moj krunski svedok! O ulasku Hortijevih trupa u Košice pisao je isto onako kako sam ja pisao o ulasku te vojske u Bačku. Stranice o nadmenom ponašanju gospodstvujućeg džentrija bile su autentičnije nego što sam mislio. I zanimljivo je i to da su u građaninu Šandoru Maraiju živele iste one uspomene koje su ostale i u sećanju mojih srbobranskih komšija, od kojih sam ove autentične priče čuo. Njih bi samo jedan jučerašnji ili današnji gospodstvujući džentri mogao da porekne. Imajući to na umu, s puno razumevanja čitam, u vezi sa tim, i detalje iz memoara grofa Mikloša Banfija: „Pošto se aristokratija, delom zbog pitanja kralja, sve više udaljavala od vlade, njeno mesto je zauzeo gentry. Oni su imali najveći uticaj na Hortija i na njegovo okruženje. A mađarski, potkoženi gentry bio je, nažalost, protivniji prema bilo kakvim reformskim stremljenjima, nego što su bili magnati. O mađarskoj aristokratiji mogu se izreći mnoge kritičke primedbe, ali nema sumnje da su njeni horizonti bili širi, i da je bila spremnija da na pragu nove epohe pređe na industrijalizaciju.”

Srbija i tajna

U katastrofi aviona kompanije Germanwings na liniji Barselona-Diseldorf smrtno je stradalo 150 ljudi. Posle svega nekoliko dana francuski javni tužilac je saopštio da je kopilot namerno onemogućio kapetanu vazduhoplova da se vrati u pilotsku kabinu. Generalni direktor Lufthanse je potvrdio nalaze francuskog tužioca po kojima je kopilot patio od manijačke depresije o čemu njegov poslodavac nije bio obavešten. Istovremeno je izvedeno samoubistvo i masovno ubistvo. Naravno, ima još detalja koje treba razjasniti, ali je javnost obaveštena. S druga strane, okolnosti pod kojima je pao srpski vojni helikopter, i pri tome poginulo sedmoro ljudi, još uvek je pod velom tajne. Štampa se u početku još bavila ovim slučajem, međutim, s obzirom na to da je u Srbiji previše tajni, odmah su počele da kolaju glasine. Vlada se upustila u nadasve opasnu igru, jer ako se to još nekoliko puta ponovi, građani joj neće verovati ni ako bude objavila autentične podatke.

Greh originalnosti

Onaj ko je kao dete bio starmali, a posle pedesete nepogrešiv, taj se sigurno oslobodio velikog greha: originalnosti.

mart-april 2015.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!