LASLO VEGEL: Gospodar na levici

11 Nov 2016

Krvoločna masa i vojne vežbe

Gospodar na levici

Da li je levici potreban lider, ili kako bi Badju rekao: novi Gospodar? – postavlja pomalo zaprepaš?uju?e pitanje Slavoj Žižek, kojeg nazivaju „omiljenim misliocem nove evropske intelektualne avangarde“. Žižek odmah daje odgovor, i to potvrdan – naime, piše Žižek, na desnici formulisana i imenom Margaret Ta?er brendirana „neoliberalna hegemonija“ je u raspadanju, vreme je, dakle, ponoviti ta?erovske gestove – dakako sa suprotnim predznakom. Teže je pitanje, kakav bi morao da bude Gospodar na levici? U poslednje vreme, naime, sve je više onih koji pori?u opravdanost postojanja vo?a na levici, i zaklinju se na spontane civilne pokrete. Žižek smatra da ovaj horizontalni sistem mreža – tzv. „anarhi?ni horizontalizam“ nije doneo nikakve rezultate, tako da je ipak potrebna neka avangarda. Ili, kako bi Badju rekao: Gospodar. Samo taj gospodar ni na koji na?in ne li?i na onog staljinisti?kog vo?u koji i od naroda bolje zna šta narod ho?e, da bi naposletku nametnuo svoju volju. Ne li?i ni na onog vo?u koji neprestano tvrdi da on neprekidno ?ulji uši, odnosno sluša glas naroda, jer ho?e da sledi isklju?ivo volju naroda. Ne! Prema Žižeku novi Gospodar „i ne pokušava da doku?i šta narod ho?e, on naprosto osluškuje svoje želje i postupa po svojim željama, po svom naho?enju, a na ljudima je da odlu?e, da li ?e ga slediti ili ne.“ A ljudi ?e ve? da ?uju njegove re?i i prepozna?e u njima sopstvene želje. ?itaju?i ove misli i pod utiskom posete groblju u Srbobranu, pomišljam na osirotelu vojvo?ansku ma?arsku zajednicu. Ima ovde strana?kih vo?a, pa i više njih – što je još, reklo bi se, u redu – ali nema vode?e li?nosti kroz koju bi se sa svojim željama, htenjima, oglasila cela zajednica. Stranke – htele to one ili ne – ve? po svojoj prirodi generišu podele. Tek se od skora uspostavlja odavno o?ekivana horizontalna mreža, što treba pozdraviti, jer je njena uloga korektiva nezamenljiva, ali u kontinuiranom održavanju dinamike ideala zajednice ne može da igra glavnu ulogu. Gde se kriju koreni te osirotelosti? Pažljivo prate?i nedavne doga?aje najednom uvi?am da je istorija vojvo?anskih ma?arskih stranaka zapravo istorija strana?kih podela. Što zna?i da politi?ke reflekse odre?uju stalno ponavljane konfrontacije, ogra?ivanja, isklju?ivosti. Uvek se dešavalo jedno te isto. Poricanje Drugog radikalno je zatiralo ideale simultaniteta, paralelizma. Živelo se nasuprot Drugog, a ne zajedno s Drugim, što zna?i da je ideologija „manjinskog ma?a“ zbrisala sa scene integrativne ideje i „želje“. Po?etkom devedesetih je ideja autonomije predstavljala tu zajedni?ku želju, vremenom je ona, me?utim, izgubila svoju privla?nost. Danas tu ideju nazivaju polu-autonomijom i oni koji su je svojevremeno formulisali. Krnja autonomija je, naime, teren politi?kih nagodbi ve?inskih i manjinskih elita. Razume se, pred budnim okom Budimpešte i sa njenom velikodušnom materijalnom podrškom. Neko bi mogao da kaže: pa, i to je nešto. Mogao bi da bude u pravu, ali treba uvideti da to više ne predstavlja otelotvorenje zajedni?kih želja i htenja. Najbolje to pokazuje više nego skromno u?eš?e na izborima Ma?arskog nacionalnog saveta. Postadosmo sve ofucanija, raspadu sklona mala zajednica, što se ose?a i u intelektualnim krugovima, štaviše, to ose?anje je naleglo na ?itavu zajednicu. Na svakom koraku ?ujem žaloviti uzdah uz re?i „nema sloge“. Bogami, nema, jer nema ni integrativnih ideja, stoga može da bude sve ja?a, na primer, centripetalna sila koja podsti?e iseljavanje. Ispostavlja se, dakle, da je naša zlokobna „istorija“ partijskih podela proizvela stalne reflekse izopštavanja koji su onemogu?ili uobli?avanje ugleda onih li?nosti koje bi bile u stanju da formulišu nadstrana?ke ideje i ideale, a zahvaljuju?i tome bi nastao bar jedan simboli?ni prostor za nastup takve kompleksne li?nosti koja bi, prihvativši ulogu novog Gospodara, slede?i sopstvene želje, formulisao zajedni?ke ciljeve. Jer jedna takva li?nost ne može da se pojavi niotkuda, da se stvori u bezvazdušnom prostoru, za to je neophodan odre?eni duhovni milje, potrebne su duhovne radionice, eksperimenti, laboratorije. Svega toga do danas nema. Ono što je još preostalo, jeste osirotela zajednica – bez Gospodara.

Vojne vežbe

Rusi uvežbavaju svoje vojnike u Srbiji, NATO pak to ?ini istovremeno u Crnoj Gori. Srbija hoda po žici, i ovamo, i onamo, ni tamo, ni amo. Pravimo se kao da ne znamo da Josip Broz Tito, veliki ?arobnjak, ve? odavno nije sa nama. Zamenik predsednika ruske Dume i visoki funkcioner Jedinstvene Rusije, Sergej Železnjak, indirektno je zapretio Crnoj Gori novim akcijama zbog, kako je kazao, pokušaja diskreditacije Rusije i Srbije, i istovremeno pozvao “patriotske snage” u Crnoj Gori da dejstvuju u skladu sa voljom naroda. Rusi ne daju Balkan, štaviše gledaju da stave ruku i na višegradsku ?etvorku. Izvesno je da im se Poljska ne?e predati. Slovaci i ?esi su jasno rekli da se ne?e radikalno konfrontirati s Briselom. I dok se Poljaci konfrontiraju s Rusijom, ne može ostati neprimetan upadljivo prijateljski odnos Ma?ara i Putina. Možda ?e se višegradska ?etvorka preformulisati u višegradsku 2+1+1. Malo koškanje unutar Evropske unije.

Krvolo?na masa

Pre godinu dana je nobelovka Svetlana Aleksijevi? izjavila: „Koliko god je ovo strašno re?i, ali ova ogromna masa danas je spremna da vidi krv.“

Neoplanta 60

Ansambl Novosadskog pozorišta – Ujvideki Sinhaza uz skromnu sve?anost obeležio je 60. izvo?enje Neoplante. ?ini mi se da u ovu brojku nisu ura?unali gostovanja u zemlji i inostranstvu, jer prema mojim ra?unicama, poprili?no smo premašili gore pomenutu brojku. I ovoga puta su igrali pred punim gledalištem i, što mi je posebo bilo drago, publiku su ?inili pretežno mladi ljudi. Reditelj Andraš Urban trenutno u Makedoniji priprema jednu predstavu, te opravdano nije mogao da bude sa nama, i uzalud se osvr?em traže?i Katu ?armati, dramaturškinju predstave, i ona je nedostajala. Mora da je i ona na putu. Naša pozorišta, naši pozorištarci su postali traženi. Ose?anje uspešnosti: vojavo?ansko ma?arsko pozorište je produktivnije, njegov u?inak je neuporedivo ve?i od produktivnosti, od u?inka vojvo?anske ma?arske politike. Obradovao me je, posle nekoliko meseci, ponovni susret sa predstavom. Glumice Emina Elor i Silvija Križan govore mi o tome kakav je ose?aj šezdeseti put odigrati jednu ulogu. Do sada takav doživljaj nisu imale. Upravnik ?eka moju novu dramu. Slavimo u dobrom raspoloženju, poneki ?lanovi ansambla pominju Neoplantu no. 100.

 novembar 2016.
Preveo Arpad Vicko
Ilustracija: Paulo Zerbato

Podelite ovu stranicu!