LASLO VEGEL: Gde se krije duša Evrope?

06 Jun 2014

Političari se kandiduju i za Mis Srbije

Gde se krije duša Evrope?

Nisam računao ni na kakva iznenađenja, ali sam ipak, sedeći ispred televizora, čekao ishod izbora za Evropski parlament. Rezultati ukazuju da su unekoliko umanjene razlike između umerene desnice i umerene levice i, osim toga, zabeleženo je jačanje ekstremno desnih stranaka. Nisam iznenađen što je u Francuskoj  pobedila krajnje desničarska, antievropska stranka Mari Le Pena, a u Engleskoj evroskeptična Partija nezavisnosti. I u većini zapadnoevropskih zemalja desnica je pokazala da je u ekspanziji. Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije posle izbora je s ne malo gorčine komentarisao prodor evroskeptičnih stranaka i radikalne desnice. Barozo je izneo svoje mišljenje da su građani Evrope izgubili poverenje u evropske vladajuće elite. Konačno jedno iskreno priznanje. Uveren sam da je reč o opštoj pojavi, i da se ona ne odnosi samo na Evropsku uniju. Nešto se sprema u Evropi, doboko negde ispod ovršine zemlja se već trese, dok mi još uvek verujemo u isceliteljsku moć demokratije. Bojim se, međutim, da nešto nedostaje ovoj demokratiji, a to je – stvarna demokratija. Građani glasaju, izaberu svoje predstavnike u parlamentu, i potom su do sledećih izbora osuđeni na ćutanje. I gospođa Merkel, nemačka kancelarka, izrazila je svoju zaprepašćenost prodorom desnih ekstremista. Čini se da su se ugledne zapadnoevropske konezrvativne partije prenule iz letargije i očekuje se da će vrlo skoro morati da se suoče i sa svojom odgovornošću, s obzirom na to da je ekstremna desnica dobila krila upravo u periodu vladavine umerene desnice. Slični simptomi su uočljivi i u istočnom delu kontinenta, s jedinom razlikom da je tamo izlaznost birača bila mnogo niža nego na zapadu. Zanimljivo je i to da je manja izlaznost zabeležena u onim zemljama koje više dobijaju iz evropskih fondova, nego u zemljama koje te fondove pune. U Mađarskoj je Fides nadmoćno pobedio, izrazito desničarski Jobik („desniji od desnog”) osvojio je drugo mesto. Rezultati izbora u Mađarskoj se bitno razlikuju od evropskog proseka i više podsećaju na izbore za srpski parlament. S tom razlikom što su u Srbiji van parlamenta ostali desni ekstremisiti. Ni u jednoj evropskoj zemlji pobeda desnice nije toliko izrazita, kao u Mađarskoj. Sad će sigurno početi međustranačke polemike, međutim, mene pre svega zanima šta se dešava u mađarskom društvu. Inteligencija, pisci, umetnici nariču nad partijama, nad ovom ili onom, međutim, mene bi zanimao roman koji raspreda ovu priču. Kakve dileme razdiru mađarsko društvo, a kakve nove dileme sazrevaju – to me zanima. Ali, uzalud.

Knjige, knjige…

Mnogo toga se desilo za svega nekoliko dana. Gerbl Getje iz frankfurtskog Fišer Tašenbuhferlaga mi piše da drži u rukama moj roman Exterritorium, koji se pojavio u drugom izdanju, u formi džepne knjige. Izdavač ga već oglašava u medijima najavljujući da će se u nemačkim knjižarama naći tačno 27. juna. Uskoro potom javlja se urednica novosadske Akademske knjige i saopštava mi da je izašao iz štampe srpski prevod romana Neoplanta ili Obećana zemlja. Prenumeranti će ovih dana već dobiti svoj primerak. U septembru počinju promocije. A danas je stigla vest i iz Zrenjanina, tamošnja gradska biblioteka je objavila na srpskom drugu knjigu mojih dnevničkih beleški pod naslovom Ispisivanje vremena, u međuvremenu (2003.2004).

Ko će na pobedničko postolje?

Posle jezivih poplava u Srbiji, pojedini političari su stali da se nadmeću ko je bio u toj katastrofalnoj, elementarnoj nepogodi – veći heroj. Mislim da bi pravi heroj skromno rekao samo ovo: obavljao sam svoj zadatak. Isto kao otac koji svom detetu stvara hleb svagdašnji, ili majka koja odgaja, vaspitava svoje dete. Radio je svoj posao, kao paor koji ore i seje. Strašno je to što sve, baš sve pretvaraju u politiku, i čine to samo zato da prikriju prava politička pitanja. Budemo li produžili ovim putem, ne isključujem da će se na sledećim  izborima za mis Srbije, na pobedničkom postolju naći neki političar.

Centralna figura ovogodišnjeg Sterijinog pozorja: Andraš Urban

Kasno noću obelodanjuju se odluke žirija Sterijinog pozorja. Saznajemo najpre da je Emina Elor dobila Sterijinu nagradu za glumu. Okružena je pozorištarcima, svi joj s radošću čestitaju. Jedva uspevam da se proguram do nje i da joj čestitam. Odmah potom sledeća vest: Nagradu za najbolju predstavu na Pozorju dobila je produkcija Ujvideki sinhaza – Novosadskog pozorišta pod naslovom Neoplanta. Novosadsko pozorište je i do sada imalo vrlo zapažene uspehe, ali ovogodišnja „palma” ima u sebi i jedan važan momenat. Ovaj izuzetno vredan mađarski ansambl pojavio se na Pozorju s predstavom koju je na osnovu motiva romana jednog mađarskog vojvođanskog pisca na scenu postavio jedan vojvođanski mađarski reditelj, Andraš Urban. I posle svega ne mogu da se otmem utisku da je određujuća ličnost ovogodišnjeg Sterijinog pozorja bio upravo Andraš Urban. A potom sledi manjinska komedija. Jedan moj prijatelj mi šalje link sa sajtom Mađar Soa, pravorekog lista Mađarskog nacionalnog saveta po kojem je moj roman – istorijski turistički bedeker.

jun 2014.
Preveo Arpad Vicko 

Podelite ovu stranicu!