LASLO VEGEL: Evropa na raskršću

09 Jan 2016

Nacionalne države i briselska birokratija

Žanr-slike

Gužva ispred narodne kuhinje na jednom od centralnih peštanskih trgova, na Blaha Lujzi. Ko je i pomišljao na to da i do ovog može da dođe. Sociolozi pišu članke, objavljuju istraživanja o dubokom siromaštvu dok vlada govori o rastu životnog standarda. Rođenim očima sam video bilbord: “Učinak Mađarske je veći”. U podzemnim prolazima, pothodnicima, pokrivenim pasažima i kapijama – beskućnici.

Evropa na raskršću

Drugog dana Božića u prijateljskom krugu kod Lasla Rajka i njegove supruge Judite. Najpre smo se upoznali sa Ivanom Fišerom, pa smo se redom predstavljali već prisutnim gostima. Naravno, bilo je i onih koje smo od ranije poznavali. Rajk mi je u jednom trenutku rekao da početkom aprila putuje u Sarajevo, gde će studentima Akademije umetnosti držati predavanja o filmskoj scenografiji. Potom smo, prirodno, nastavili razgovor o Sarajevu. Odlično, rekao sam, možda će videti predstavu koju tamo priprema reditelj Andraš Urban na osnovu mog romana Ispaštanje ili priče iz donjih predela. Onda ću povesti i studente na predstavu, kaže Rajk, koji je za vreme peštanskog gostovanja Neoplante bio poslom na Islandu, i zbog toga, nažalost, nije video Urbanovu režiju. S Đerđom Konradom razgovaram o Beogradu, saopštavam mu da se duhovni život u Beogradu ponovo budi, da je haotičniji i otvoreniji nego ovaj u Budimpešti. Mnogi se interesuju za sudbinu onih 50 milijardi forinti s kojom mađarska vlada namerava da podrži mađarsku manjinsku zajednicu u Vojvodini. To je ogromna svota, kažu moji sagovornici, toliko iznosi otprilike i godišnji budžet Mađarske akademije nauka. Na šta će biti potrošen taj novac, pitaju me. Znam samo toliko da je namenjen podršci manjinskih preduzetnika, sa idejom da se otvore nova radna mesta za manjinske građane. Moji sagovornici primećuju da je ova suma tolika, da i rezultati moraju biti spektakularni, s obzirom na to da u Vojvodini živi 250 hiljada manjinskih Mađara. Tokom ovog razgovora postajem, zapravo, svestan razmera ove pomoći. Takvu svotu teško je i zamisliti, i ako je manjinski političari ne budu profućkali, može se očekivati preokret ravan čudu. Ako ovo ulaganje ne bude zaustavilo egzodus manjinskih Mađara iz Vojvodine, onda ni sam Bog neće moći da nam pomogne. Razgovor potom skreće na pitanje migranata. Ova najnovija seoba naroda u Mađarskoj je izazvala strastvenije rasprave nego u Srbiji. Teško je naću suvislo objašnjenje, s obzirom na to da izbeglice i migranti ne žele da se nastane ni u Srbiji, ni u Mađarskoj. Oni su ovde bili samo u prolazu. Razlika je samo u tome što je Mađarska podigla ogradu, a Srbija nije. Uprkos tome, migranti su i nadalje hitali prema Zapadu. Ograda je ostavila duboke tragove u svesti mađarske inteligencije. Talas izbeglica izazvao je u Mađarskoj političko prestrojavanje, zabeležen je znatan porast popularnosti Fidesa, vladajuće stranke, dok u Srbiji ovo pitanje nije ostavilo ozbiljnije tragove. U Mađarskoj se rasplamsala izrazito emotivna, odnosno, ostrašćena polemika, čiji kraj ne nazirem. Đerđ Konrad i Mikloš Harasti raspravljaju o tome, koliko su procene Viktora Orbana tačne. Konrad upozorava da su se i Šveđani i Finci okrenuli protiv imigranata. U Nemačkoj gradonačelnici već ne kriju svoje negodovanje. Evropa je popunjena! Harasti ne poriče dramatičnost situacije, ali misli da do sada primenjene anti-imigrantske mere ne postižu svoj cilj. Uključujem se u raspravu i primećujem da se polemike više i ne vode o migrantima, a naročito ne u Istočnoj Evropi, već o tome kako zamišljamo Evropu. Lideri postkomunisitičkih zemalja razmišljaju u okvirima nacionalne države, što se može objasniti i time da je jedna od bitnih pokretačkih snaga tranzicionih promena bila upravo nacionalna emancipacija. Građani Evrope se nalaze pred važnom odlukom. Ili žele jednu jaču, snažniju Evropu, recimo, jednu Evropsku Konfederaciju, ili jedan i od postojećeg labaviji savez nacionalnih država. I za jednu, i za drugu opciju moguće je izneti mnoštvo argumenata i kontraargumenata, ali sadašnja situacija je neodrživa. Smatram da je licemerno optuživati briselsku birokratiju koja, uostalom, nije ni meni simpatična, ali ona je sazdana od delegata nacionalnih država, samim tim, njihove ruke su vezane, a pri tom se od njih očekuje da – deluju. Potrebno je preduzeti korake bilo u jednom, bilo u drugom pravcu, kažem, trenutna situacija je neodrživa. Brisel je svojevrsni vodenoglavi stvor bez ikakvih kompetencia, žrtveni jarac za svaku priliku kojeg elite nacionalnih država mogu okriviti za sve. A moguće je i to da će se Evropska unija podeliti, i da ćemo imati jednu novu, mirnodopsku “Jaltu”.

Papa Franja ponovo upozorava

Papa Franja ponovo staje na stranu migranata i upozorava na opasnosti novog rata. Svet postaje sve haotičniji i opasniji, što nas primorava da preispitamo vlastito ja.

Hrišćanstvo i rodoljublje

Kasno uveče, u Budimpešti, okrećem se pesmama Mihalja Babiča. “I potom rekoše: Hrišćanstvo i rodoljublje! / Hrista i ljubav ponovo razapinju;” čitam stihove jedne njegove pesme napisane za vreme rata, u proleće 1918. godine (Strofe za jednu crkvu). U poslednje vreme ponovo čujem neprestano ove dve reči: hrišćanstvo i rodoljublje.

Hedlajn-vesti iz Srbije

Čitam da je u Srbiji osamdeset osoba uhapšeno zbog korupcije. Sedamdeset i devet demokrata i jedan naprednjak. Eto, lepo se vidi da ima i anđela, i đavola. Spektakularni gest, samo da se i ovo ne pretvori u svojevrsni šou-program, poput ranijih “akcija” hapšenja.

decembar 2015.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!