LASLO VEGEL: Evropa – iz donjeg rakursa

13 Dec 2014

„Onaj ko oprašta zločin, i sam postaje grešnik”

Pou?na re?enica

Našao sam jednu re?enicu koja je u Srbiji veoma, veoma aktuelna. „Onaj ko oprašta zlo?in, i sam postaje grešnik”. Re?enica je Volterova.

Novi pokreti

Sve ?eš?e nailazim na studije, na analize koje ukazuju na to da je oštrica brojnih evropskih (npr. Pokret 5 zvezdica u Italiji, ili pokret Razgnevljenih u Španiji) kao i isto?no-srednjoevropskih civilnih pokreta uperena protiv elita. Bes se okre?e protiv politi?ke elite, protiv stranaka, ali ne štedi ni intelektualce. Ovo poslednje me je naro?ito iznenadilo, s obzirom na to da je 1989. godine, pod ovim podnebljem upravo inteligencija stala na ?elo plišanih revolucija. U to vreme, dakle pre ?etvrt veka, inteligencija je imala ugled koji je, do danas, ve?im delom pro?erdala. U svakoj sredini se na?e po koji usamljeni izuzetak, ali njih, iz straha od nezavisnih autoriteta, partije nastoje da marginalizuju, i ne samo to, nego da ih i kompromituju, ili da ih na neki na?in ukaljaju. U odbacivanju partijske inteligencije ima izvesne logike, jer ako su se partije kompromitovale, onda su zajedno sa njima i partijski intelektualci izgubili kredibilitet. Zašto sumnjaju, me?utim, i u sve ostale intelektualce? Kako je inteligencija izgubila ugled? Možda takon što je ?etvrt veka podmuklo, pretvorno ?utala?

Sre?a nesre?nog života

Moj sarajevski prijatelj, Mile Stoji?, citira u jednom svom eseju moju staru re?enicu: „Naša mladost je bila eksperiment s nesre?nim završetkom”. I, potom, dodaje: „Morali smo da proživimo tri vrste života”. Kakva su bila ta tri života? Posve je izvesno da je postojalo jedno utopisti?ko socijalisti?ko razdoblje koje danas mnogi nastoje da kao gumicom izbrišu iz svojih života, ili bar iz svojih biografija. Usledilo je potom razdoblje kriti?kog socijalizma, iluzija onog socijalizma sa ljudskim licem. Odmah posle rušenja berlinskog zida ljudi su se masovno odricali i jednog i drugog, ?ime se mnogi prekomerno i bezrazložno ponose. Na redu je bila demokratska država, pa divlji kapitalizam i cini?no objašnjenje da ?e oligarsi doneti slobodu. I jesu doneli, ali ne slobodu, nego bedu i nove oblike potla?enosti i zavisnosti. Za mene ni jedan od ovih razdoblja nije naro?ito zanimljiv, sre?a nesre?nog života nalazi se upravo u naponu ova tri života, u njihovim me?usobnim protivre?nostima. Ne želim da razmišljam ni o socijalizmu u danas pomodnim i takore?i obaveznim crno-belim šemama. Ja sam se tim režimima suprotstavljao kad su bili na vlasti, sad kad se nad njim iživljavaju njihovi nekadašnji korisnici, ja se radije povla?im u stranu.

Evropa, iz donjeg rakursa

Spremam se u Beograd, na konferenciju o Evropi koju organizuje Nema?ka akademija za jezik i poeziju. Me?u brojnim gostima iz zemlje i inostranstva sreš?u i mnoge stare poznanike. Nameran sam da govorim o tome što sam, zapravo, ve? napisao u svom romanu Pri?e s donjih predela. O onoj Evropi koju vidim iz jednog donjeg rakursa. Pomalo su mi ve? dojadili sladunjavo snishodljivi govori o evropskom putu. U svom pomenutom romanu, koji se na nema?kom pojavio pod naslovom Sühne (Ispaštanje), pokušao sam da reflektujem na tu drugu Evropu. U tom romanu, balkanskog ?oveka ne predo?avam iz gornjeg, nego iz donjeg rakursa. Autobus pun gastarbajtera polazi iz nekog gradi?a na jugu Srbije i hrli ka Berlinu. Ispostavlja se da su svi ti ljudi krajnje nesigurni, prepuni sumnji što se vlastitog identiteta ti?e. Podjednako su skloni i agresivnsti, i integraciji. Ove ljude, ovu situaciju lako je zloupotrebiti, ali im je mogu?e i pomo?i da krenu u potragu za drugim odgovorima. Mislim da i evropski gra?ani, dakle, ne samo isto?noevropski, sede u nekom sli?nom gastarbajterskom autobusu i tragaju za Evropom svakodnevnice.

decembar 2014.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!