LASLO VEGEL: Duh klike

26 Dec 2014

Atmosfera sveopšteg razočarenja i gneva

Spisak razloga za demonstracije

Nisam se slu?ajno, iz Novog Sada, teško razaznavao u budimpeštanskim zbivanjima, nije mi slu?ajno bilo teško da rasu?ujem o opozicionim demonstracijama – jer ve? i jedna re?: opozicioni, samo delimi?no pokriva stvarnost. Preciznije ?e biti ako kažemo da se radi o antivladinim demonstracijama, u kontekstu tranzicionih promena. Ova pojava je sve ?eš?a u bivšim socijalisti?kim zemljama. Negde se masovnije izlazi na ulice, negde manje masovno, ali nije važan broj nezadovoljnika spremnih da iza?u i na ulicu, nego atmosfera sveopšteg razo?arenja. I ne samo razo?arenja, nego i gneva! Nove generacije odbacuju ovakve promene, i sve glasnije obznanjuju da ih je tranziciona politi?ka elita razo?arala. Previše je korupcije, a premalo demokratije. Gospodstvuju?a „nova klasa” ve? je poderala grlo neprestano uzvikuju?i nacionalisti?ke parole, a pri tom se bezobrazno brzo obogatila. U Sjedinjenim Ameri?kim Državama neophodan je naporan rad nekoliko generacija da bi porodica stekla neki zna?ajniji imetak, kod nas je dovoljno da ?ovek ima dobrog drugara. Ili kuma. Život šiba sve nemilosrdnije, sve grublje, siromaštvo je sve dublje, sve ve?e. Svakovrsnoj zloupotrebi vlasti svedoci smo u svim porama života. Ogrezli smo ve? u nepotizmu, prevladava duh klike. Danas se te stvari više ?ak i ne prikrivaju. Kad sam pre trideset-?etrdeset godina pisao o tome da nismo hteli takav socijalizam, moram danas re?i i to, da nismo o?ekivali ovakav kapitalizam. Samo što sad više nemamo izbora. Ili kapitalizam, ili socijalizam! Pre?ašnji ?eka radikalne reforme, a ovaj drugi ?eka da se ponovo rodi. Politi?ari vele da splet kapitalizma i socijalizma nije mogu?, kako je pisac Šandor Marai predlagao za vreme svoje ameri?ke emigracije. Publicisti pišu o ekonomskoj krizi, po mom mišljenju re? je o ne?emu mnogo ozbiljnijem. U tranzicionim zemljama prevladala je politi?ka i kulturna kriza. Politi?ka elita je izgubila kredibilitet, intelektualna elita je rasula svoje re?enice. One ma?ioni?arske fore koje pokušava re?ima da izvede, baš ništa ne zna?e.

Gubitak nevinosti

U budimpeštanskom, izrazito desno orijentisanom dnevnom listu Ma?ar Nemzet pojavio se ?lanak koji podsti?e na ozbiljna razmišljanja. „Fidesova vlada je svoju prvu grešku naprvila” – piše Atila Krištof – „kad nije upozorila stanovništvo zemlje da je njena totalna pobeda na izborima samo prilika, ali ne i garancija da problemi budu rešeni. Njena politika je i nadalje bila usredsre?ena na uništenje ina?e ve? trulog postkomunizma, kao da je brisanje prošlosti njena vizija budu?nosti. Da li se u masovnoj partiji i u upe?atljivim izbornim pobedama zaturila nevinost i svežina, privrženost istini i pravdi, zbog ?ega su ovu stranku mnogi iz dubine srca voleli, ja ne znam…” Nevinost, svežina, pa još i istina i pravda! Kad ?ujem ove i sli?ne re?i, pitam se pre svega zašto, i kako kvari politi?ka funkcija nadarene i, kako se ranije ?inilo: karakterne intelektualce. Više puta sam u svom životu bio u prilici da vidim, sasvim izbliza, kako se kulturni, obrazovani ?ovek neupitno demokratskih nazora, stupivši u svet funkcionera, bez zazora, bez ikakvih prelaza, odri?e svojih doju?erašnjih ideala. Video sam te neo?ekivane, pune zaokrete, video sam kako im se ?ak i re?nik preko no?i promeni. Gradi ono što je još ju?e hteo da ruši. ?ini to u po?etku mrzovoljno, kasnije kao ?ovek svestan svojih dužnosti. Naj?eš?e nalazi sebi utehu u ube?enju da bi bez njega bilo samo još gore, i ponekad je u tome donekle i u pravu. Mada je mogu?e i obrnuto. Njegov talenat se gasi, kriti?ari još, doduše, hvale njegova dela, ali ?ine to naj?eš?e kao disciplinovani ?lanovi stranke, ili naprosto iz straha, opreza. Svojevremeno je Ladislav Mnja?ko u svom romanu Ukus vlasti odli?no predo?io dejstvo opijuma vlasti. I pomalo iznena?en konstatujem da nema ni?eg novog pod ovim Suncem, istu situaciju imamo i u višestrana?kom sistemu. Samo što pristalice (vernici) pokazuju više oduševljenja, i ose?aju manju grižu savesti.

Iz donjeg rakursa

Dr Bernd Buš, generalni sekretar Nema?ke akademije za jezik i poeziju, podse?a me da ?e Akademija u svom ?asopisu objaviti redigovanu verziju mog izlaganja na beogradskoj konferenciji o Evropi. I, rade?i ponovo na tekstu, pomišljam na Tomasa Mana koji je blagovremeno upozorio: „Evropo, pazi!” Ali, ne treba govoriti samo o evroskepticima, nego i o onima koji medeno-slatkim re?ima govore o Evropi i o Evropskoj uniji. U svom romanu Neoplanta ili Obe?ana zemlja predo?avam Novi Sad iz žablje perspektive, a u knjizi Pri?e iz donjih predela iz takve, donje perspektive pišem o Evropi. Dojadili su mi ve? otmeni i uzvišeni diskursi o evropskim vrednostima. Ne zanimaju me više! Neka moj Vergilije ostane kondukter jednog autobusa.

decembar 2014.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!