LASLO VEGEL: Domovina užasa

14 Nov 2015

Slaba ili jaka Evropa?

Balkanski oružani konflikti?

Situacija je dramatična, izjavila je Angela Merkel u Darmštatu, na konferenciji svoje stranke. Štampa u Srbiji pod krupnim naslovima obznanjuje da gospođa Merkel – u čijoj ličnosti mađarski javni televizijski servis, bar kad je reč o migrantima, nazire političara koji ne vidi dalje od svog nosa – dakle, da gospođa Merkel upozorava: ako Nemačka zatvori svoje granice, može da dođe (i) do oružanih konflikata na Balkanu. I sadašnja zloslutna trvenja dovodi u vezu sa mađarskom ogradom. Incidenti i konflikti počeli su sa zatvaranjem granica! Ova dijagnoza nije puka improvizacija, jer mogu da zamislim šta bi se desilo kad bi Srbiju, Makedoniju, Hrvatsku i Bosnu preplavilo, recimo, pola miliona migranata, i kad bi im se na putu isprečila mađarska i slovenačka ograda. Srpski komentatori, politički analitičari i stručnjaci uzeli su veoma ozbiljno upozorenje Angele Merkel. Vojno-bezbednosni analitičar Aleksandar Radić kaže da je na Balkanu dovoljna i jedna iskra pa da počne lančana reakcija i da se čitav region začas nađe u plamenu. Politički analitičar Dušan Janjić zaključuje da bi prisustvo pola miliona migranata na Balkanu izazvalo nadasve opasne etničke konflikte među malim balkanskim državama, i da zbog toga treba krajnje ozbiljno shvatiti izjavu Angele Merkel.

Pocepana Evropa

Nevreme na grčko-makedonskoj granici. Primiče se zima, vremenske prilike ne pogoduju pustolovnim putešestvijama. Uprkos tome, migranti i dalje pristižu u velikom broju. Mediji izveštavaju o sve većem broju tragedija. Austrijski predsednik Hajnc Fišer zamolio je građane da budu strpljivi, tolerantni prema migrantima. Sve je više onih koji misle da će ovolika najezda migranata izazvati jačanje esktremne desnice. Nedoumice su sve teže. Filozof Janoš Kiš u jednom podužem članku za budimpeštanski nedeljnik HVG dotiče suštinu dileme: “Otvorene granice zaista nesumnjivo stavljaju Evropsku uniju na iskušenje, možda i najteže iskušenje u njenoj istoriji. Zatvaranje granica bi, međutim, izazvalo njen slom.” Iskušenje je preteško, rizik je prevelik, međutim, proces urušavanja Unije već je počeo. Sve je jasnije da će se Evropa pocepati na dva dela: na istočni i na zapadni deo. Ne može izbeći pažnju ni činjenica da mladi ljudi iz istočnog dela Evrope, kao divljač koja predoseća opasnost, beži prema Zapadu.

Unutrašnji hladni rat

Mađarski provladini mediji s oduševljenjem pozdravljaju nadmoćnu pobedu nacionalističko-konzervativne Partije prava i pravde na parlamentarnim izborima u Poljskoj. Još jedan dokaz da je u postkomunističkim zemljama primetno sve radikalnije skretanje udesno. Nemačka štampa se baš i ne raduje rezultatima parlamentarnih izbora u Poljskoj. Prema pisanju Handelsblata, savezništo slovačkog premijera Ficoa, češkog predsednika republike Zemana i mađarskog premijera Orbana garantuje da “Evropu čekaju teški dani”. Slaba ili jaka Evropa? Slaboj Evropi preostaje samo spora agonija. U gorem slučaju, neka nova forma unutrašnjeg hladnog rata o kojoj ne znamo mnogo, ali kojoj u svakom slučaju osnovni ton daje “unutrašnji rat saveznika”. Ali, nema sumnje da je to razdoblje nekog upola mlakog, upola hladnog rata, u kojem se nacionalne države dure i roguše protiv Evrope, a onda se iskaljuju jedne na druge.

Čudesna praznina

Javljaju mi da će 12. novembra izaći iz štamparije moj novi roman Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile. Prva promocija biće organizovana 17. novembra u Budimpešti. Izdavač me obaveštava da će roman predstaviti književni kritičar Čaba Karolji, zamenik glavng urednika literarnog nedeljnika Elet eš irodalom. Spremam se na put u Budimpeštu. Balkan, ova često pominjana reč za mene nema nikakve negativne konotacije, ona za mene pre svega predstavlja neku tajnu koju u čitavom svom životu nisam umeo da izrazim. Istovremeno me i privlači i odbija. Iskušavaju me Cioranove rečenice: “Ipak: ako Jugoistok nije ništa drugo nego domovina užasa, napustivši ga, i okrenuvši se ovim delovima sveta, zašto u čoveku ostaje utisak da se stropoštava prema – istina: čudesnoj – praznini?”

Sve smežuraniji beli svet

Veliki, “beli” svet se smanjuje, skuplja, urušava. Što je manji, utoliko teže nalazim sebi mesta u njemu. Sve više me obuzima jadranska nostalgija. More, blistavo sunce, mrmor talasa, miris mediteranskog rastinja….

novembar 2015.
Preveo Arpad Vicko