LASLO VEGEL: Dižu glavu profašističke ideje

19 May 2017

Za siromašne smrt je pravi luksuz

Skupa smrt

Sad ?ujem koliko je skupo grobno mesto. Na novosadskom groblju nešto manje 50.000 dinara. To je cena grobnog mesta, ne ra?unaju?i druge usluge. Porodica, ili rodbina, lako zapada u dugove. Još malo, pa ?e smrt za siromašnije biti pravi luksuz. Tema kao stvorena za Mrožekovo pero. Treba blagovremeno po?eti sa štednjom da bi osigurali grobno mesto. I po mogu?nosti, štedimo u evrima, da slu?ajno inflacija ne ožalosti, zavije u crno – pogrebni obred.

Antiglobalisti u biznisu sa multinacionalnim kompanijama

Deveti maj. Sve?anosti povodom dana pobede nad fašizmom u Srbiji bile su poprili?no bledunjave. Kao da to više nije toliko ni važno, što je ipak ?udno, jer upravo sada dižu glave profašisti?ke ideje. Ali nije samo o njima re?, nego i o ekspanziji krajnje desni?arskih partija. Još pre desetak godina bile su marginalne, danas se javost raduje ako ne pobe?uju na izborima. Ovih dana evropska štampa slavi pobedu Emanuela Makrona. „Makron je spasio Evropu” – ?itam. Nadmo?no je pobedio kandidatkinju ekstremne desnice, Marin Le Pen, ali je istina i to da partija gospo?e Le Pen nikad ni približno nije dobila ovoliko glasova. Prema Ištvanu Bibou, fašizam dobija na snazi ako se zbog ne?ega stvar nacije i stvar slobode na?u jedna naspram druge, i kad u gra?anima prevlada srah da ?e sloboda dovesti naciju u opasnost. Danas gra?ani izvor opasnosti vide, ili misle da vide, u globalizmu. Lako je prikupljati bira?e s parolama protiv globalizma, ali niko nije u stanju da obuzda globalni kapitalizam. Politi?ar-antigloblista ispaljuje borbene parole, a onda šuruje sa multinacionalnim kompanijama. Teško je uvideti da onaj ko ne govori o kapitalizmu, ne treba da govori ni o antiglobalizmu. Bojim se da ?e u ovoj Velikoj Dvoli?noj Igri demokratija biti gubitnica – ako se ve? globalizam ne može zaustaviti, ne preostaje ništa drugo do demokratiji navu?i luda?ku košulju. „Fašizam je deformisani nusproizvod razvoja demokratije” – pisao je Bibo i mislim da je ova re?enica danas nadasve aktuelna. Kriza demokratije generiše i prodor krajnje desnice. Odnosi se to naro?ito na bivše socijalisti?ke zemlje, u kojima su gra?ani o?ekivali ?udo od promene stistema, ali se ispostavilo da su završili u partokratiji. Plašim se da ?e sadašnja politi?ka elita pasti na ispitu i da ?e i protiv svoje volje biti kona?ar ekstremistima.

Porazi pod maskom pobede

?itam i dalje monografiju francuske istori?arke Katrin Horel o Miklošu Hortiju. Utom ?ujem i vest na televiziji da je jedna lokalna samouprava u Ma?arskoj, pod kontrolom Fidesa, donela odluku da 20. maja bude otkriven spomenik regentu Hortiju. Demokratska koalicija najavila je proteste. Treba re?i da o toj stvari ni u samom Fidesu ne postoji jedinstven stav. Laslo L. Šimon, raniji poslanik Fidesa iz ovog izbornog okruga nije se obradovao ovoj odluci. U Ma?arskoj ve? ima poprili?an broj spomen-polo?a, spomenika, ulica i aleja nazvanih po Mikošu Hortiju, nije važno da li ?e ih biti jedan više ili manje. Mnogo je zanimljivija, me?utim, izjava gradona?elnika te varošice, on smatra da je Horti imao manje ili ve?e greške, ali da je njegova istorijska uloga bila mnogo ve?a. Uostalom, niko od gra?ana ove varošice nije protestovao protiv postavljanja i otkrivanja ovog spomenika – rekao je gradona?elnik. Posmatrano odavde, iz Novo Sada, tinjaju?i kult Mikloša Hortija, zbog novosadskih „hladnih dana” nadasve je osetljivo pitanje koje baca senku i na Ma?arsku i, samim tim, i na ma?arsku manjinu u Vojvodini. Novosa?ani svake godine obeležavaju te dane prigodnim komemoracijama. U ve?inskoj naciji ti spomenici pobu?uju sumnje. U školi sam o Hortiju u?io da je on bio „poslednji Hitlerov skutonoša”. Posle promene politi?kog sistema u Ma?arskoj, slika je postala unekoliko iznijansiranija; ispostavilo se zašto se Horti nije našao me?u optuženima u nirnberškom procesu, premda bi po mišljenju maršala Tita tamo bilo njegovo mesto. Iscrtala se Hortijeva li?na drama: bio je anglofil, ali kao Trijanonov zarobljenik našao se u zagrljaju nacista, da bi završio kao zarobljenik istih tih nacista. Francuska istori?arka Ketrin Horel u najsitnije detalje predo?ava Hortijevu li?nu dramu, njegove protivre?nosti, njegovu pokunjenost, osrednjost, državni?ku nesposobnost i njegove greške koje demantuju njegova li?na uverenja, ali to nije spre?ilo francusku istori?arku da iznese svoj sud: „Njegov život je niz poraza pod maskom pobede.”

maj 2017.
Preveo Arpad Vicko

 

Podelite ovu stranicu!