LASLO VEGEL: Đinđićeva legenda

18 Mar 2011

Idealisti sanjare o tome kako bi sve bilo neuporedivo bolje da ga nisu ubili. A skeptici misle, da je ostao živ, sad bi on bio za sve kriv

Zloslutni oblaci na nebu Evrope

Sa pariske železni?ke stanice Gar D´Est, u sklopu kompozicije koja ide za Cirih, putnicima za Strazbur predvi?eni su posebni vagoni. Ta kola za Strazbur se podvrgavaju detaljnoj kontroli. Stani?na hala je puna do zuba naoružanih policajaca. Nedelja je posle podne, sva je prilika da se evropske birokrate, ali i mnogi poslanici evropskog parlamenta, vra?aju na u Strazbur, na posao. Posle nekoliko ?asova, posmatram ih sa prozora svog kupea kako se iskrcavaju na peron strazburške železni?ke stanice i pitam se, da li ti evrpski funkcioneri, na rukovode?im pozicijama, ose?aju izvesnu grižu savesti. Ime Evrope je u devedesetim godinama delovalo poput ?arobne re?i, a danas se ?esto koristi kao psovka. Naro?ito u Isto?noj Evropi. Ali nije bolje ni u Zapadnoj Evropi, i tamo ja?aju glasovi evroskepticizma i buja euforija nacionalne države, mada još sve to nije poprimilo alarmantne razmere. Institucije su stabilne, politi?ke stranke se izmenjuju na vlasti, poverenje bira?a dobija ?as desnica, ?as levica. Ali zabrinutost je opravdana, jer u me?uvremenu sve više ja?aju ekstremno desne snage. Prema rezultatima istraživanja rasploženja gra?ana u Francuskoj, mogu?e je da ?e Sarkozija na mestu predsednika Republike naslediti predstavnica krajnje desnice, Marina Le Pen. Ona zastupa nešto umerenije stavove od svog oca, Žan-Marija Le Pena, prestala je sa antisemitskim ispadima, ali jednako, kao njen otac, uzburkava javnost šire?i ksenofobiju i francuski nacionalizam. Namerava da u Francuskoj ukine evro. Ohrabruju?a je okolnost da su na njene ekstremisti?ke stavove najoštrije reagovale politi?ke snage sa desnog centra, što zna?i da francuska desnica pouzdano zna da njen najve?i neprijatelj nije levica, nego krajnja desnica. Veoma se nadam da ne?e ponoviti onu grešku koju je u?inio nema?ki desni centar o?i Hitlerovog dolaska na vlast, kad se u strahu od levice, svrstao na stranu Hitlera. Naravno, Marina Le Pen ima i na to svoj odgovor: ja nisma ni desni?arka, ni levi?arka, engo Francuskinja – kaže. A to je upravo ono na šta prose?ni ljudi osetljivo reaguju. Oni su, naime, razo?arani današnjim politi?kim jezikom Unije, koji je posve posiveo i postao nepodnošljivo hermeti?an. Vremena se brzo menjaju, u kriznoj situaciji se problemi i pitanja nagomilavaju, ali nema autenti?nih politi?ara koji bi ponudili autenti?ne odgovore. Ovo stanje pak otvara puteve svakovrsnim demagozima, koji nude strastvene, ali lažne i privla?ne odgovore. Evropski o?evi u Brislu i Strazburu oprezno taktiziraju, i ne žele da primete da se nad Evropu nadvijaju zloslutno tamni oblaci.

U Konstanci

Lagana šetnja u Konstanci. Osma godišnjica ubistva Zorana ?in?i?a. Idealisti sanjare o tome kako bi sve bilo neuporedivo bolje da ga nisu ubili. A skeptici misle, da je ostao živ, sad bi on bio za sve kriv. Šetaju?i se Konstancom, pomišljam na to da je ?in?i? u ovom gradu doktorirao, i koliko ga je ?esto pominjao u redakciji Književnih novina, gde smo se krajem osamdesetih ?esto sretali. I od tada jednako mislim da su se u njemu neprestano borili idealist i pragmatik. Pisao je protiv „diskretnog šarma” neoliberalizma, ali kad je došao na vlast, njegovi saradnici su postali od reda nemilosrdni neoliberali. Sli?ne protivre?enosti karakterišu i njegov život, i njegovu smrt. Nije baš bio popularan politi?ar, ali posle smrti postao je legenda. Njegovu legendu su gradili i oni koji ga u životu baš i nisu voleli. A ta legenda nam ?esto služi samo zato da lakše zaboravimo sopstvena, neostvarena obe?anja. Ali, na ovu godišnjicu, ne bi bilo zgoreg razmisliti i o tome, zašto se još ?eka s rasvetljavanjem politi?ke pozadine ?in?i?evog ubistva. Legenda bi bar toliko zaslužila.

mart 2011.
(preveo: Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!