LASLO VEGEL: Demokratska cenzura i svet kompromisa

23 Jun 2017

Levičari u institucijama desničarskih vlada

Demokratska cenzura

Pišu?i novi roman pomišljam ?esto da je u ovoj jadnoj novoj demokratiji previše licemerja, nema ni jedne sigurne polazne ta?ke. Politika sve više nalikuje na poker, javni život je postao pihtijast. Ljudi imaju više ja i više partija. Pojavljuju se ?as ovde, ?as onde. Dok su u jednopartijskom sistemu nastajala remek-dela, u današnjim mutnim vremenima ra?aju se samo kolebljivi pokušaji, skice. Nema više dramske situacije, uspešni život je nepodnošljivo površan. I pomenuta remek-dela ne samo da su u jednopartijskom sistemu napisana, ve? su i objavljivana. To potvr?uje i okolnost da se posle promene politi?kog sistema nisu pojavila remek-dela iz tajnih fioka. Partijska država je doduše gun?ala, ali ih je štampala i nagra?ivala. Treba priznati da su i u srpskoj, i u ma?arskoj književnosti, autori onih, opozicionim duhom prožetih dela koja se danas smatraju klasi?nim vrednostima, dobili sva najprestižnija priznanja i nagrade, ra?unaju?i i izrazito književne nagrade jer je izvesno da je svakom nagradom disponirala partijska država. Danas, me?utim, višestrana?ke vo?e bez ikakvih unutrašnjih skrupula obavljaju ono što vo?e jednopartijskog sistema nisu smeli: izoluju sumnjive, favorizuju svoje. Istina, ne spre?avaju samu pojavu knjige, ali izdava?a stavljaju na crnu listu i time ga guraju na ivicu bankrota. Možda ?e sam od sebe da nestane, tiho, „demokratski”. To je temeljna karakteristika „nove demokratije”, u njoj se na krajnje groteskan na?in mešaju cenzura i demokratija.

Bride?a uznemirenost

U snu ?ujem Babi?ev glas. Ne prilago?avaj se okolnostima – to nije dozvoljeno. Ti si pisac, ?ovek duha. Neka se robovi aktivisti pra?akaju me?u svojim malim, nametnutim ogradama, neka budu od pomo?i i sebi, i svojoj partiji, kako znaju i umeju. Tvoja je dužnost da ?uvaš i sa?uvaš naj?istije moralne tradicije, nemoj dozvoliti da duh istine klone. U halabuci nastupaju?eg varvarstva održi budnim bride?i nemir svoje savesti – ?ujem s ne malo griže savesti, i ose?anja nemo?i poznate i stroge Babi?eve re?enice. Ose?anje nemo?i je sve dominantnije, gledam kako su mnogi prijatelji koji su još pre nekoliko godina umeli da pokažu svoj ?vrst karakter, u poslednje vreme klonuli, kao da su se umorili, i kako ulaze u manje i ve?e kompromise. Sva je prilika da smo uplovili u svet gospodstvenih kompromisa.

Atlantska i postjelteška Evropa

Crnogorci su ljudi koji aktivno bistre politiku. Makronova pobeda je naišla na veliki odjek i u crnogorskoj politi?koj javnosti. Gra?ani Crne Gore ve? rano ujutro, preduhitrivši turiste, zaposedaju terase kafea i piju prvu jutarnju kafu. Pomalo i gun?aju što turisti zauzimaju njihova mesta i u berbernici, i kod frizerke, i u du?anu. Naravno, u turisti?koj sezoni sko?e i cene, zimi je sve jeftinije, ponavljaju klimaju?u glavom. ?ak i kafa. Sre?om, probude se ranije nego turisti, i blagovremeno sednu u neki kafi?, da razmene poglede na dnevne politi?ke doga?aje. Sa zadovoljstvom konstatuju da je Francuzima stara politi?ka elita došla do grla, traže nova lica i nove principe. Teško je predvideti šta ?e dalje da usledi u Fancuskoj, sigurno je samo jedno, francuski gra?ani su izbegli najgore: trijumf populista. Ovdašnji gra?ani se boje da bi Le Penova pobeda donela i pobedu „nacionalnog turizma”, što bi zna?ilo da bi se mnogo manje Francuza uputilo na Jadran. A i Putin mnogo pominje nacionalni turizam. Šta ?e biti ako se svi budu složili oko na?ela da svako letuje u svom gnezdu. Pored ostalog i zbog toga im Maronova pobeda uliva nadu. U zapadnoevropskim zemljama ideja nacionalnog turizma je u povla?enju, me?utim, u postsocijalisti?kim zemljama tranzicione elite, zagovaraju?i nacionalni turizam, ?vrsto drže vlast u rukama. Sve je to nalik na klackalicu. ?as je gore jedna ekipa, ?as druga. Nedavne studentske demonstracije, me?utim, pokazuju da je i ova elita  nagrižena r?om, vidi se to i u Srbiji, i u Ma?arskoj. Emanuel Makron ima, me?utim, još jednu parolu koja je vredna razmišljanja: dosta je bilo i desnice, i levice. Mislim da to ipak ne zna?i i to da su nestale razlike u sistemima vrednosti. Bilo je, postoji i bi?e i desnice, i levice. Samo što je trenutno i jedna i druga u krizi. Kriza levice je opšte poznata, to zorno pokazuju i izborni rezultati i, nažalost, mnogi novolevi?ari koji su se zalagali za obnovu levice – s malim brojem izuzetaka – diskretno su se ugradili u sistem i odmaraju?i se u „?orsokaku revolucije”, pozicioniraju se u institucijama desni?arskih vlada odakle mogu komotno da bacaju drvlje i kamenje na globalizam, na globalni kapitalizam, pod uslovom da se uzdrže od bilo kakve radikalnije kritike svoje zemlje i partije. To su lojalni novolevi?ari. Ve?e je iznena?enje, me?utim, kriza desnice koja je u poslednje vreme trijumfalno narastala. A našla se u krizi jer joj je pobeda pala u krilo i naprosto nije znala šta ?e sa njom. Pobeda Emanuela Makrona je, dakle, proizvod kriza, privremeni lek, koji kupuje vreme tako?e krizom zahva?enoj Evropskoj uniji. Da li je mogu?e reformisati uniju? Uspeh Emanuela Makrona ne zavisi samo od njegove unutrašnje politike, nego i od evropskog konteksta. Ono što je ve? sad o?igledno, to je da su isto?noevropski politi?ari, koji zanosno govore o renesansi nacionalne države, protiv obuhvatnijih evropskih integracija. U tom slu?aju ne preostaje ništa drugo, nego dvobrzinska Evropa. Jedna je atlantska, druga je postjalteška u kojoj isto?no-srednjeevropski nacionalni turisti u doma?im lekovitim banjama, nadaju?i se devizama, željno o?ekuju atlantske turiste.

jun 2017.
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!