LASLO VEGEL: Budimpešta–Beograd via Bratislava

19 Jun 2010

Manjinske stranke se nalaze pred krupnim izazovima, jer manjinski građani se više ne zadovoljavaju romantičarskim nacionalnim parolama već očekuju od njih opipljive razultate

A šta ?e biti sa žrtvama vlasti?

Dušan Bajatovi?, generalni direktor Srbijagasa, potpredsednik Socijalisti?ke partije Srbije, narodni poslanik, zamenik predsednika parlamentarnog Odbora za bezbednost, i nosilac ko zna, osim navedenih, kakvih sve još funkcija, dakle, ovaj Dušan Bajatovi? je izjavio, u unakrsnoj vatri televizijskih kamera, a da nije ni trepnuo, da je bez konkursa, dakle, samovlasnom odlukom, primio u Srbijagas, u stalni radni odnos, decu Franka Simatovi?a i Jovice Staniši?a. Pomenuta lica su optužena pred Me?unarodnim sudom za ratne zlo?ine u Hagu. Bajatov? je svoj postupak legitimisao pretpostavkom da ?e se optuženi makar unekoliko bolje ose?ati ako znaju da su im deca zaposlena, to jest, ako pored redovne materijalne pomo?i države, imaju i druge, stalne izvore prihoda. Istovremeno, u istoj emisiji, Bajatovi? je rekao i to da nijedno dete ne može da nosi „krst roditelja”. Ne znam, nije me baš naro?ito ni zanimalo, kako se ose?aju haški optuženici, ali bi me živo interesovalo da li ose?aju teret krsta svojih žrtava i njihovih najbližih. Jer – po mom mišljenju – njihov krst je mnogostruko teži. ?lanovi porodice, u ovom slu?aju deca, naravno da se ne mogu pozvati na odgovornost za ono što su po?inili njihovi roditelji, ili preci, ali to ni izdaleka ne zna?i da je zbog njih mogu?e slobodno po?initi nezakonite radnje. A prema izjavi ?edomira ?upi?a, predsednika Agencije za borbu protiv korupcije, Bajatovi? je prekršio važe?i Zakon o radu. Dužnost je tužilaštva da ustanovi meru Bajatovi?evog prekršaja. Slu?aj je, me?utim, dobio i svoju moralnu i politi?ku dimenziju, o kojima bi trebalo da se izjasne nadležni u Socijalisti?koj partiji Srbije. Oglasio se i ministar Rasim Ljaji? (za rad i socijalnu politiku) i saopštio da ne razume ko bi imao bilo šta zameriti tome što vlast brine o porodicama haških optuženika. Vlada, naime, svakoj porodici haškog optuženika iz budžeta ispla?uje 200 evra mese?no, uz to pokriva cenu tri avionske karte godišnje na redovnoj liniji Beograd-Hag-Beograd. Nadalje, na ime vanrednih izdataka, ?lanovima porodice optuženika u ševeningenskom zatvoru odobrava se još 250 evra, svaka dva meseca. Ukoliko pak prose?na primanja porodice ne prelaze prose?nu platu u Republici Srbiji, vlada pokriva i tu razliku. Posle ovoga postavlja se pitanje – kakve nadoknade dobijaju porodice onih koji su postali žrtve one politike koju su sprovodili Simatovi? i Staniši?? Kakve odštete dobijaju ona deca ?iji su o?evi pali na bojištu? Ko se bavi njihovim krstovima? I pomišlja li neko, pitamo se, na one krstove koje je Socijalisti?ka partija Srbije namakla na le?a gra?ana? Razume se, to više nije stvar samo Bajatovi?a, nego i Socijalisti?ke partije Srbije, koja se bori – po vlastitom priznanju – za socijalnu pravdu. Ali, socijalisti za sada mudro ?ute. Uzdaju se u to da pas doduše laje, ali da karavan prolazi. Skandal sledi za skandalom, ali ništa se ne menja. Devedesetih godina sam ?itao puno o tome da su mladi ma?arski vojnici masovno ginuli na pogrešnim bojištima. Da?i? se hvali da su, sa stanovišta pogleda na svet, Socijalisti?ka partija Srbije i Savez vojvo?anskih Ma?ara veoma bliske partije. Ako su se ve? toliko zbližili, rado bih predložio da Bajatovi? odmah osnuje fond, recimo, za pomo? porodicama ma?arskih žrtava.

Jani?arski paradoks

Stari-novi ma?arski ministar za inostrane poslove, Janoš Martonji, u svom dinami?nom intervjuu za beogradski Danas – koji je u beogradskim politi?kim krugovima izazvao ogromno zadovoljstvo – oštro osu?uje sve one koji, povodom Trijanona, pominju reviziju granica. To su besmislice – umiruje ma?arski ministar za inostrane poslove srpsku javnost. Se?anje na Trijanon – smatra Maronji – govori o onoj podršci Ma?arske, koja je usmerena na o?uvanje kulturnog i lingvisti?kog identiteta ma?arskih manjinskih zajednica. Martonji pri tom odaje najve?e priznanje manjinskoj politici Srbije, ?iji su nosioci, bez sumnje, Demokratska sranka i njeni koalicioni partneri. Mada neki manjinski politi?ari smatraju da su za to oni li?no zaslužni, odnosi snaga u parlamentu govore, me?utim, o ne?emu drugom. Kao iskusni diplomata, Janoš Martonji pohvalom manjinske politike srpske vlasti, potvrdio je taj odnos snaga. Odnosi izme?u Beograda i Budimpešte su sve bolji – izjavio je ministar Martonji. Samo bih u zagradi primetio da je njegova vizita umnogome govorila, izme?u ostalog, i o tome da ?e oni biti još bolji. Ja baš i nisam toliko oduševljen kompetencijama Nacionalnog saveta Ma?ara, pogotovu ne izlaznoš?u ma?arskih bira?a, kao što je oduševljen Martonji, ali nikako ne bih doveo u sumnju da je zaživljavanje novog zakona o manjinama – sa svim njegovim vrlinama i manama – zasluga Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera. Posle ovog Martonjijevog hvalospeva, pomalja se dilema u vezi sa ulogama takozvanih jani?ara. Naime, prema jednom od najefektnijih izbornih slogana s kojom je Ma?arska sloga vodila kampanju, sugerisao je to da njihovi rivali predstavljaju interese beogradskih stranaka, pa su oni, po prirodi stvari, jani?ari koji „dele Ma?are”. Najviše se u tom smislu zameralo vladaju?im strankama, dakle onima strankama koje su donele zakon o nacionalinim savetima, doneli ga i primenili. Jani?arstvo je pripisivano ?lanovima onih vladaju?i sranaka koji su glasali za te zakone. Koji su nakon svega zavredeli hvalospev ma?arskog ministra inostranih poslova.

Serija iznena?enja u Slova?koj

Na parlamentarnim izborima u Slova?koj iznena?enja za iznena?enjima. Kao prvo, partija nacionaliste Vladimira Me?ijara nije prešla neophodan cenzus od od 5 posto. SMER – antima?arski usmerena partija dosadašnjeg premijera Roberta Ficoa, osvojila je blizu 35 posto glasova, što joj omogu?ava 62 mesta u parlamentu od ukupno 150 poslanika, ali uopšte nije sigurno da ?e mo?i da formira vladu. Naime, od njegovih koalicionih partnera, Slova?ka narodna partija jedva je ušla u parlament sa 5,1 posto osvojenih glasova, što zna?i 9 mandata, ali to je ukupno samo 71, a za ve?inu je potrebano 76 poslanika. Ako se ne dogodi neka neo?ekivana nagodba, Fico ?e se na?i u opoziciji. Još ve?e je iznena?enje fijasko Stranke ma?arske koalicije koja je uživala bezrezervnu podršku FIDES-a, partije sadašnjeg ma?arskog premijera Viktora Orbana. Na to niko nije ra?unao, jer je FIDES donošenjem zakona o dvojnom državljanstvu, kao i zakona o Spomen-danu Trijanona, stekao veliku popularnost u manjinskim krugovima. FIDES je u kampanji jednozna?no podržavao Stranku ma?arske koalicije, ali – imaju?i u vidu rezultate izbora – to uopšte nije impresioniralo slova?ke Ma?are. Stranka ma?arske koalicije, sve u svemu, nije prešla cenzus. Umesto nje u parlament je ušla stranka „Most” (Hid) Bele Bugara, koja se svojevremeno izdvojila iz Stranke ma?arske koalicije, i sa 8,2 posto osvojenih glasova, stekla 14 poslani?kih mandata. Me?u ma?arskim manjinskim strankama „Most” ima sasvim specifi?an profil, za koji bi se o?ekivalo da danas ne?e imati veliku pro?u, jer ne koristi oštru nacionalnu retoriku, i njena programska usmerenja su više u srodstvu sa intencijama slova?kih liberalnih stranaka. Ali suština ipak nije u tome: slova?ki Ma?ari sa pravom glasa nagradili su baš tu stranku, a naglašeno nacionalno obojenu Stranku ma?arske koalicije – kaznili. Iz svega toga se ne mogu, naravno, izvla?iti dugoro?ne konsekvence, ali jedno je sigurno: manjinske stranke se nalaze pred krupnim izazovima, jer manjinski gra?ani se više ne zadovoljavaju romanti?arskim nacionalnim parolama, ve? o?ekuju od njih vrlo odre?ene u?inke, opipljive razultate.

(jun 2010.)
Preveo Arpad Vicko

Podelite ovu stranicu!